Nova zgrada Hitne pomoći u Beogradu: Kol centar, 30 novih sanitetskih vozila, 8.000 kvadrata, trening centar

Premijer prof. dr Đuro Macut, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar i direktor Zavoda dr Goran Čolaković obišli su završne radove na novom objektu Zavoda za urgentnu medicinu u Beogradu. Izgradnjom savremenog kompleksa od 8.000 kvadratnih kvadrata, nabavkom novih vozila i otvaranjem najmodernijeg Nacionalnog trening centra, beogradska Hitna pomoć dobija uslove za rad po najvišim evropskim standardima.

Obilazeći impresivni objekat, zvaničnici su istakli da ovi obimni radovi i investicije predstavljaju neoboriv dokaz da je unapređenje zdravstvenog sistema, uslova rada medicinskog osoblja i kvaliteta zdravstvene zaštite građana apsolutni prioritet Vlade Srbije.

Preporučujemo

- Ukupno oko 30 novih sanitetskih vozila u Hitnoj pomoći, koja je potpuno doživela novu dimenziju. Mislim da je ovo zaista jedan pomak od istorijskog značaja - poručio je premijer Macut nakon obilaska i razgovora sa zaposlenima.

On je naglasio da će nova zgrada Zavoda za urgentnu medicinu po svojim kapacitetima, opremljenosti i funkcionalnosti biti potpuno jedinstvena u širem regionu, ocenivši čitav poduhvat kao izuzetan projekat od nacionalnog značaja.

Govoreći o širem kontekstu ove investicije, premijer Macut je ukazao na to da je modernizacija urgentne medicine u skladu sa savremenim evropskim i svetskim trendovima u zdravstvu.

- Kol centar koji smo videli sada zaista postaje nešto što je na visokom evropskom nivou. Definitivno je da je zdravstvo u fokusu i Vlade Srbije, ali i Evrope. Imali smo prilike da razgovaramo sa drugim zvaničnicima u Evropi i svuda je zdravstvo u vrhu prioriteta, jer je briga o zdravlju ljudi prvi cilj koji moramo da imamo kako bismo imali zdravo društvo i zdrave nove generacije, ali i ljude koji mogu da obavljaju svoje poslove - istakao je predsednik Vlade.

Premijer se osvrnuo i na specifičnosti rada Hitne pomoći u velikom gradu kao što je Beograd. Kako je naveo, Zavod je i do sada funkcionisao izuzetno dobro organizovano i odgovorno reagovao na sve pozive, uprkos tome što je Beograd izuzetno velika metropola sa razuđenom teritorijom na kojoj nije uvek fizički moguće stići u sekundi na svaku lokaciju.

Predsednik Vlade je posebno naglasio humanitarni aspekt ovih ulaganja, istakavši da će od modernizacije celokupnog sistema najdirektniju i najveću korist imati stariji sugrađani, kao najranjivija grupa stanovništva.

Govoreći o dinamici radova, Macut je podsetio da je izgradnja novog objekta bila privremeno usporena usled nepovoljnih okolnosti izazvanih pandemijom koronavirusa, ali da se radovi sada privode samom kraju i da se očekuje da će za nekoliko nedelja biti izdata upotrebna dozvola.

- Ovo će biti istorijski pomak kako bismo našim sugrađanima, pre svega na teritoriji grada Beograda i opština koje gravitiraju ovom centru, omogućili da što pre stignu do sekundarnih i tercijarnih zdravstvenih ustanova i obezbedili što kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, koja jeste apsolutni prioritet Vlade Srbije - rekao je Macut.

Osim brže i efikasnije intervencije na teritoriji glavnog grada, premijer je ukazao da će novi centar pružiti ključni doprinos boljoj koordinaciji i funkcionisanju svih hitnih službi širom Republike Srbije.

- Ono na čemu insistiram jeste decentralizacija znanja. Moramo znanje da prenesemo svuda u Srbiji i pokažemo da možemo da vodimo računa o ljudima na svakom mestu na isti način. Ova ustanova podići će nivo zdravstvene zaštite, pre svega na urgentnom i primarnom nivou, i olakšati rad sektoru koji je najbliži stanovništvu - zaključio je premijer, podsećajući da u Zavodu radi oko 900 ljudi, od čega više od 200 lekara, koji će u novim prostorijama imati daleko humane i savremene uslove za rad.

Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar detaljno je predstavio tehnička i logistička unapređenja koja donosi novi objekat. On je najavio da će nova zgrada za nekoliko nedelja biti u potpunosti opremljena svom neophodnom opremom, nakon čega će dobiti sve potrebne dozvole i otvoriti vrata za građane Beograda koji će moći da dobiju najkvalitetnije usluge urgentne medicine.

Poseban akcenat ministar Lončar je stavio na uslove rada u prijemnoj službi, odnosno kol centru, koji predstavlja prvu i ključnu kariku u spasavanju ljudskih života.

- Ako vam samo kažem da je tamo kol centar bio 20 ili 25 kvadrata, a da je ovde call centar preko 200 kvadrata, onda možete da zamislite koliko će se bolje osećati ti ljudi koji se javljaju na telefon, na koje smo nekad bili ljuti jer su neraspoloženi, jer se nisu ponašali onako kako smo mi očekivali, a nismo ni imali na umu u kakvim oni uslovima rade, da li sede jedan drugom na glavi, da li im radi monitor, da li im ne radi monitor - izjavio je ministar Lončar.

Novi prostor za operatere predviđen je po najvišim standardima zvučne i mikroklimatske izolacije, pružajući radnicima mir i potpunu fokusiranost na pozive građana u nevolji.

- Svako će imati prostor za sebe, imaće najnoviju opremu, klimatizovano, neće biti okrenuti prema autoputu, biće okrenuti prema šumi, nikakvu buku neće imati, idealne uslove za rad. Plus, imaćete podeljeno da načelnici mogu da kontrolišu sve, imaćete monitore sa pozicijom saniteta – tačno ćete znati u svakom momentu gde se nalazi, koji je sanitet najbliži adresi sa koje je došao poziv i koji će najbrže stići da ukaže pomoć - objasnio je ministar.

Urgentna medicina ne može funkcionalno postojati bez savremenog i pouzdanog voznog parka. Ministar Lončar je potvrdio da su u Zavod danas stigla četiri nova sanitetska vozila, dok se kompletiranje isporuke očekuje do kraja leta.

- Oni dnevno prelaze hiljade, hiljade kilometara, desetine hiljada kilometara, stotine pacijenata zbrinu dnevno. Što se ukaže pomoć, što prevoze pacijente na dijalizu, njih 1.000 dnevno prevezu na dijalizu, 200 pacijenata koji se prevoze iz jedne u drugu ustanovu, iz bolnice kući, i slično. Ono što je bitno: dobijaju danas 4 vozila, još 25 vozila dobiće do septembra, što je njima neophodno - naglasio je ministar.

Lončar je primetio i veliku promenu u načinu čuvanja i održavanja ovih izuzetno skupih i važnih vozila. Umesto ranijeg parkiranja na otvorenom, saniteti će ubuduće biti smešteni u namenskoj, natkrivenoj i klimatizovanoj garaži.

- Pogledajte ovu garažu, sanitet neće stajati napolju na +50, zimi na -10, na -15, nego će doći kod vas sa jedne normalne temperature, ovde će biti opran, biće sređen, čist -  dodao je Lončar.

Osim izuzetnih kapaciteta za prijem poziva i smeštaj vozila, nova zgrada donosi i regionalni iskorak u edukaciji medicinskog kadra. U okviru objekta nalazi se impresivan Nacionalni trening centar, opremljen opremom i salama kakve do sada nisu viđene u ovom delu jugoistočne Evrope.

- Raduje me da ovo postoji u Beogradu, ovo postoji u centru, ovo će biti nacionalni centar za trening, za sve. Videli ste ogromne sale koje nema niko na Balkanu, videli ste gore na spratu i sanitete i druga vozila na kojima će se raditi realna obuka. Ne znam da li to još ima nekih centara u regionu, mislim da ne - istakao je ministar zdravlja sa ponosom.

On je zaključio da je kontinuirano ulaganje u medicinsko osoblje i njihovo usavršavanje najbolja garancija sigurnosti svih građana.

- Velika većina njih ovde savesno, marljivo rade svoj posao, bore se za svakog pacijenta i oni moraju da ostanu u većini, moraju da vode sve ovo i da iskoriste sve okolnosti - poručio je Lončar.

Direktor Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, dr Goran Čolaković, izrazio je veliko zadovoljstvo završetkom radova i naglasio koliko ovaj projekat menja svakodnevicu zaposlenih u Hitnoj pomoći.

Podsećajući na uslove u kojima su radili ranije, dr Čolaković je napravio direktnu paralelu između prošlosti i sadašnjosti:

- Na mestu ove nove zgrade bila je jako loša garaža i kako padne kiša, tako smo ovde dobijali jezera, bare. Sad nova zgrada 8.000 kvadrata ima, 2.000 kvadrata u osnovi, sa dobrom novom garažom koja je klimatizovana i koja može da primi 33 saniteta. To znači da uvek imamo lekarske ekipe i te ekipe za transport ovde pod krovom naše zgrade - rekao je Čolaković .

- Na prvom spratu nam je trening centar, a ono što je praktično mozak Hitne pomoći, veliki kol centar, odnosno mesto gde Hitna pomoć ima prvi kontakt sa pacijentom, gde dolazi do prvih saznanja da li je neko povređen, gde se nalaze saobraćajne nesreće, sve što je bitno za urgentnu medicinu. Tu je prvi kontakt, odatle se dalje posle šalju ekipe na poziv i onda posle dolazi pacijent i ide dalje proces tog urgentnog zbrinjavanja - zaključio je dr Goran Čolaković.

Savremena zgrada Zavoda za urgentnu medicinu u Beogradu ubrzo otvara svoja vrata u punom kapacitetu, postavljajući potpuno nove standarde brze, efikasne i dostupne urgentne medicinske pomoći za sve građane Srbije

(Telegraf.rs)