Koji lek smeš da popiješ dok dojiš: Evo šta moraš da proveriš pre nego što uzmeš analgetik

Dojenje ima brojne koristi za dete i majku. Majčino mleko se svojim sastavom i količinom prilagođava potrebama deteta, podržava njegov rast i razvoj i doprinosi zaštiti od infekcija. Za majku je dojenje povezano sa bržim oporavkom nakon porođaja i brojnim dugoročnim zdravstvenim koristima. Ipak, period dojenja ne prolazi uvek bez zdravstvenih tegoba. Glavobolja, zubobolja, bol nakon porođaja ili carskog reza, povišena temperatura, bolovi u mišićima i leđima samo su neke od situacija u kojima može biti potreban analgetik.

Tada se često javlja dilema da li sme da se popije lek ukoliko se doji.

Preporučujemo

- Prilikom procene bezbednosti leka tokom dojenja uzimaju se u obzir njegova svojstva, doza, trajanje primene, ali i uzrast i zdravstveno stanje deteta. Poseban oprez potreban je kod prevremeno rođenih beba, novorođenčadi i odojčadi sa određenim zdravstvenim problemima, jer su kod njih mehanizmi razgradnje i eliminacije lekova manje razvijeni. Najveći broj lekova koji se najčešće primenjuju u svakodnevnoj praksi, poput paracetamola, ibuprofena i mnogih antibiotika, smatra se kompatibilnim sa dojenjem, kada se primenjuju isključivo prema preporuci lekara. S druge strane, pojedini lekovi zahtevaju poseban oprez, prilagođavanje terapije ili čak i privremeni prekid dojenja, zbog čega odluku o njihovoj primeni uvek treba doneti u dogovoru sa lekarom ili farmaceutom. Koristan savet za sve dojilje koje ipak iz opravdanih razloga treba da koriste određene lekove jeste da izbegavaju podoj 4-6 sati nakon primene terapije. Dojeno dete se najmanje izlaže leku kada se podoj planira neposredno pre primene leka, jer su koncentracije u plazmi dojilje najniže – objašnjava Bojana Letić, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

Najvažnije je, nastavlja Letić, da majka ne donosi odluku o prekidu dojenja ili terapije na svoju ruku. Savet lekara ili farmaceuta omogućava izbor najbezbednijeg leka, odgovarajuće doze i vremena primene, kako bi se obezbedilo uspešno lečenje majke uz očuvanje svih koristi koje dojenje pruža detetu i majci.

- Za veliki broj zdravstvenih problema postoji terapija koja se može primenjivati uz nastavak dojenja. Problem često nije sam lek, već nedostatak pouzdane informacije o tome koji preparat izabrati, u kojoj dozi i koliko dugo ga koristiti. Većina lekova može u određenoj meri dospeti u majčino mleko. Međutim, samo prisustvo leka u mleku ne znači da će dete biti izloženo količini koja može izazvati neželjene efekte. Pri proceni bezbednosti razmatraju se osobine leka, primenjena doza, trajanje terapije, uzrast i zdravstveno stanje deteta, kao i to da li je dete rođeno u terminu. Poseban oprez potreban je kod novorođenčadi, prevremeno rođene i bolesne dece, jer njihov organizam sporije eliminiše lekove. Zato savet koji je odgovarajući za majku zdrave devetomesečne bebe ne mora biti podjednako primenljiv kod majke koja doji prevremeno rođeno novorođenče – objašnjava Milena Milojević, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

U Srbiji su dostupne Nacionalne smernice za primenu lekova u periodu dojenja, koje je objavilo Ministarstvo zdravlja. Izradila ih je multidisciplinarna radna grupa stručnjaka iz oblasti farmakokinetike, kliničke farmacije, pedijatrije, ginekologije i akušerstva. Njihov cilj je da omoguće racionalno lečenje majke i spreče nepotreban prekid dojenja.

Lekovi protiv bolova

Prema Nacionalnim smernicama, paracetamol i ibuprofen najviše su ispitivani analgetici i smatraju se najbezbednijim izborima tokom dojenja.

- Paracetamol se koristi kod blagih i umerenih bolova i povišene temperature i kompatibilan je sa dojenjem. Pri uobičajenoj primeni nisu zabeleženi neželjeni efekti kod dojenog deteta. Ibuprofen je u Nacionalnim smernicama označen kao lek izbora. Pored ublažavanja bola i povišene temperature, deluje i protiv zapaljenja. U majčino mleko prelazi u veoma maloj količini, ali nije odgovarajući za svaku ženu, naročito ukoliko postoje određene bolesti želuca ili bubrega, preosetljivost na slične lekove ili terapija koja može stupiti u interakciju sa njim. Dakle, to što je neki lek kompatibilan sa dojenjem ne znači da je automatski odgovarajući za svaku majku – kaže Milojević.

Drugi analgetici nisu podjednako pogodni za samostalnu primenu u periodu dojenja. Pojedini se mogu koristiti samo kratkotrajno ili uz dodatni oprez, dok se za neke savetuje izbor bolje ispitanog leka. Opioidni analgetici namenjeni su lečenju jakog bola i primenjuju se isključivo po odluci lekara.

- Zato je pre uzimanja drugog analgetika, naročito kada je u pitanju novorođenče, prevremeno rođeno ili bolesno dete, potrebno zatražiti savet farmaceuta ili lekara. Poseban oprez potreban je kod preparata protiv glavobolje, prehlade i gripa koji sadrže više aktivnih supstanci. Pored analgetika, u njihovom sastavu mogu se nalaziti kofein, kodein, antihistaminici ili lekovi za otpušavanje nosa, pa bezbednost preparata zavisi od svake pojedinačne komponente. Nacionalne smernice naglašavaju da se kod kombinovanih analgetika moraju razmotriti svi sastojci, a ne samo lek protiv bolova – ističe Milojević.

Važno je proveriti i da li više preparata sadrži paracetamol, jer se njihovom istovremenom primenom može nenamerno prekoračiti preporučena dnevna doza. Zato dojilja farmaceutu treba da pokaže ili navede sve lekove koje već koristi, uključujući preparate protiv prehlade, gripa i glavobolje.

Da li treba izmlazati i bacati mleko

Kod pravilne i kratkotrajne primene paracetamola ili ibuprofena uobičajeno nije potrebno prekidati dojenje niti izmlazati i bacati mleko. Za druge lekove preporuka zavisi od konkretne terapije, doze i trajanja primene, kao i od uzrasta i zdravstvenog stanja deteta. Dojenje, ali ni terapiju koju je propisao lekar, zato ne treba samostalno prekidati.

Kada analgetik nije dovoljan?

Lek protiv bolova ublažava simptom, ali ne rešava uvek njegov uzrok. Pregled lekara potreban je kada je bol veoma jak, nastao iznenada, pogoršava se, dugo traje ili se ponavlja bez jasnog razloga. Ne treba odlagati pregled ukoliko je glavobolja praćena smetnjama vida ili povišenim krvnim pritiskom, kao ni u slučaju visoke temperature, jakog bola u stomaku ili dojci, otežanog disanja, bola u grudima ili značajnog pogoršanja opšteg stanja nakon porođaja.

- Dojilja ne treba da trpi bol iz straha da će svaki lek ugroziti dete. Istovremeno, lek ne treba birati samo na osnovu iskustva druge majke, preporuke sa interneta ili činjenice da se izdaje bez recepta. Paracetamol i ibuprofen predstavljaju najčešće prve izbore, ali konačna preporuka zavisi od vrste bola, zdravstvenog stanja majke, drugih lekova koje koristi, kao i uzrasta i zdravstvenog stanja deteta. Zato pravovremena konsultacija sa farmaceutom ili lekarom omogućava majci da dobije potrebnu terapiju, uz bezbedan nastavak dojenja kad god je to moguće – ističe Milojević.

(Telegraf.rs)