Danas se obeležava Svetski dan srca! Ovo je pet ključnih saveta naših stručnjaka

Danas se obeležava Svetski dan srca pod sloganom "Bolest srca može biti neprimetna: Uhvati ritam srca! Ne propusti nijedan otkucaj!", a s fokusom na prepoznavanje skrivenih simptoma, edukaciju populacije i aktivnosti ka donosiocima odluka kako bi obezbedili univerzalan pristup kardiološkoj nezi i preventivnim skrininzima.

U podcastu "Zdravo sa Ivanom" naši kardiolozi i vrsni stručnjaci govorili su upravo o ovoj temi, te izdvajamo ključne savete i korake prevencije

Preporučujemo

Značaj "zlatnog sata" kod bolesti srca 

Kardiolog Urgentnog centra Srbije, prof. dr Predrag Mitrović govorio je tako u podcastu kako se Srbija nalazi na trećem mestu u svetu po broju obolelih od bolesti srca, a što je, kako je kazao, direktna posledica našeg nezdravog načina života, hroničnog stresa, ali i nesvesnosti o opasnostima poput naglih promena temperature koje izazivaju spazam krvnih sudova.

- Ljudi kod lekara odlaze tek kada osete tegobe, a tada je organizam već oštećen, zbog čega je ključno da svako nakon 40. godine jednom godišnje uradi preventivni kardiološki pregled. Srce se zapravo najlakše čuva jednostavnim navikama, odnosno, usvajanjem mediteranske ishrane, unosom namirnica poput crne čokolade za mešenje i nekoliko badema dnevno, kao i aktivnim hodom od samo 25 minuta svakog dana, što je za srce mnogo zdravije od preteranog i naglog fizičkog iscrpljivanja - rekao je dr Mitrović.

Kako je dodao, preko 70 odsto naše populacije ima povišen krvni pritisak, a mnogi nisu svesni da on bukvalno "rastura" srce, koje usled pumpanja nasuprot velikom otporu trajno zadebljava i gubi svoju funkciju.

- Kada usled loših navika dođe do pucanja masnih naslaga u krvnim sudovima, organizam stvara ugrušak koji potpuno blokira protok krvi i tako nastaje infarkt miokarda. Njegov najčešći znak je specifičan bol u grudima koji se širi ka levom ramenu, ruci ili vratu, ali je izuzetno opasno to što čak 30 odsto pacijenata, naročito dijabetičari, ne oseti nikakav bol, već samo malaksalost. U slučaju infarkta, vreme je ključno. Dolazak u bolnicu u okviru 'zlatnog sata' omogućava nam da razbijemo tromb, ugradimo stent i sačuvamo najveći deo srčanog mišića - naveo je tada u podkastu kardiolog.

Prevencija kao najsnažnije oružje 

O ovoj opakoj bolesti u podkastu "Zdravo sa Ivanom" govorila je u dr Dragana Košević sa Instituta "Dedinje" pa navela kako su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok obolevanja i smrtnosti, a da danas sve češće pogađaju i mlade ljude.

- Savremeni, ubrzani način života i hronični stres direktno utiču na naš organizam - stres oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca i podiže krvni pritisak, što dugoročno oštećuje zidove krvnih sudova i stvara uslove za nakupljanje masnih naslaga i lošeg holesterola. Ukoliko se tome dodaju loša ishrana, gojaznost, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, ali i zloupotreba energetskih pića koja mogu biti izuzetno opasna po srce, rizik od srčanog udara drastično raste. Takođe, u post-kovid eri primećujemo sve više mladih pacijenata sa problemima hroničnog zamora i simptomima srčane slabosti kao posledicom virusnih infekcija, zbog čega je zdrav stil života i redovna hidratacija, posebno tokom vežbanja, presudna za očuvanje zdravlja - kazala je doktorka Košević.

Najveća greška koju pacijenti prave, rekla je još doktorka, jeste ignorisanje skrivenih simptoma, samoinicijativno uzimanje tuđih lekova ili prekidanje prepisane terapije za pritisak čim osete poboljšanje.

- Bol u grudima koji se često širi u levu ruku, vilicu ili grlo, kao i otežano podnošenje fizičkog napora na koji ste do juče bili naviknuti, jasni su alarmi koji se ne smeju pripisivati običnoj prehladi, već zahtevaju hitan odlazak kardiologu. Aritmije, nagli skokovi pritiska, kao i neopravdano nizak ili ekstremno visok puls praćen vrtoglavicama i gubicima svesti, takođe zahtevaju detaljnu dijagnostiku. Najsnažnije oružje protiv kardiovaskularnih bolesti je prevencija, koja podrazumeva barem jedan sistematski pregled godišnje, uz analizu krvi, šećera i masnoća. Kako bismo svima izašli u susret, na Institutu 'Dedinje' radimo punim kapacitetom, čak i vikendima, čime aktivno smanjujemo liste čekanja i pacijentima omogućavamo pravovremene preglede i intervencije - kazala je ona u pomenutom podkastu.

Šetnja kao najbolji lek 

U podcastu "Zdravo sa Ivanom" o srčanim bolestima i kako je najpametnije od njih se zaštititi imali smo priliku da slušamo i dr Milijanu Balević sa Instituta "Dedinje". Ona je govorila kako su posebno zimski period i niske temperature ozbiljan test za kardiovaskularni sistem kako hroničnih bolesnika, tako i zdravih osoba.

- Da bi zadržao toplotu, organizam grči krvne sudove i ubrzava srčani rad, zbog čega krv postaje gušća, a rizik od stvaranja tromba, infarkta i moždanog udara raste. Zbog toga su adekvatno utopljavanje i redovna hidratacija neophodni. Takođe, nakon perioda slava i postova, prelazak na redovnu ishranu mora biti postepen. Ključno je izbegavati nagli unos prekomerno slane hrane i alkohola kako ne bi došlo do opasnih skokova krvnog pritiska. Kada je reč o povišenom krvnom pritisku, pacijenti nikako ne smeju preskakati prepisanu terapiju jer ih ona štiti od fatalnih komplikacija izazvanih stresom ili promenom vremena - objasnila je doktorka tada u podkastu.

Danas su, kako je dr Balević istakla, starosne granice izbrisane, te su i mlađe osobe u ozbiljnom riziku od srčanih oboljenja zbog ubrzanog načina života, hroničnog stresa, brze hrane i konzumiranja energetskih pića.

- Energetski napici su izuzetno opasni jer zbog ogromne količine šećera i kofeina neprirodno ubrzavaju srčani rad, što može dovesti do ozbiljnih aritmija i oštećenja kardiovaskularnog sistema. Za razliku od njih, umereno konzumiranje jedne do dve šoljice domaće kafe dnevno, uz čašu vode, ima zaštitni efekat na naše krvne sudove i preporučljivo je. Najvažniji korak u očuvanju zdravlja srca je prevencija, a svest o važnosti kardioloških pregleda mora biti na višem nivou. Preventivni pregledi, koji obuhvataju razgovor sa lekarom, EKG i ultrazvuk, traju svega dvadesetak minuta i trebalo bi ih obavljati bar jednom godišnje, posebno kod osoba sa genetskim opterećenjem i sportista. Uz redovne kontrole, najbolji lek je svakodnevna šetnja u trajanju od oko 40 minuta. Ova aerobna aktivnost smanjuje stres, reguliše pritisak i podstiče stvaranje novih krvnih sudova, čime direktno produžava život - zaključila je doktorka u podkastu.

Povišen pritisak se ne sme uzimati zdravo za gotovo 

Nije izostao u podkastu ni mladi, ali jako perspektivan kardiolog dr Bogdan Okiljević, takođe sa Instituta "Dedinje", koji je u razgovoru sa urednicom Ivanom istakao kako većina kardiovaskularnih bolesti koje nisu urođene nastaju usled brojnih faktora, pa dodao kako su simptomi bolesti srca različiti.

- Iako se rađamo sa određenom genetskom predispozicijom na koju ne možemo da utičemo, stil života je ono što možemo i moramo da menjamo. Neophodni su redovan san, adekvatna ishrana, unos vode i redovna fizička aktivnost, uz obavezno ukidanje štetnih navika poput cigareta i velikih količina alkohola. Prevencija je ključna, a povišen pritisak se nikako ne sme uzimati zdravo za gotovo jer je, ukoliko se ne leči, direktno povezan sa velikim brojem teških komplikacija. Simptomi bolesti srca su različiti. Neki pacijenti su potpuno asimptomatski, dok drugi osećaju stezanje u grudnom košu, otežano disanje, ne mogu da spavaju na ravnom, bude se noću ili imaju osećaj gladi za vazduhom. Ono što se nikako ne sme zanemariti jeste jak bol u grudima koji pacijent prvi put oseti, pogotovo ukoliko se širi u ruke ili između lopatica. Takav bol ukazuje na akutna stanja, poput infarkta, plućne tromboembolije ili disekcije aorte, koja, ukoliko se ne tretiraju u prvih nekoliko sati, nose ogroman rizik od smrtnog ishoda - objasnio je dr Okiljević.

Kada je reč o genetskom opterećenju, postoje stroge preporuke za preglede, kazao je on još.

- Ukoliko pacijent u porodici ima nekoga ko je preživeo akutnu disekciju aorte ili pati od naslednih oboljenja poput Marfanovog sindroma, najbliži srodnici su u obavezi da urade ultrazvučni pregled. Na taj način možemo na vreme otkriti problem, poput proširene aorte, i operisati pacijenta pre nego što dođe u bolnicu životno ugrožen, čime su rezultati lečenja neuporedivo bolji. Opasnost vreba i iz loših navika koje utiču na pritisak, pri čemu su energetska pića posebno rizična. Imali smo slučajeve da kod bolesnika koji imaju proširenu grudnu aortu, a to nisu ni znali, nakon konzumiranja više energetskih pića dođe do disekcije, odnosno pucanja aorte. Do takvih katastrofalnih komplikacija dolazi usled naglog skoka pritiska koji izazivaju ovakvi napici kod osoba koje već imaju genetsku predispoziciju - naveo je dr Bogdan.

Zabluda je, kazao je na kraju doktor, da su bolesti srca rezervisane samo za stariju populaciju, pa tako na operacionom stolu danas imamo i mlade ljude, nekada i u dvadesetim godinama.

- Najčešće su to pacijenti sa urođenim srčanim manama koje nisu rano dijagnostikovane ili su zahtevale reoperaciju, zatim mladi sa oboljenjem zalistaka, kao i osobe sa teškim koronarnim i genetskim opterećenjem. Takva oboljenja nose visok mortalitet i to je teška realnost sa kojom se u kardiohirurgiji danas susrećemo - istakao je on.

Sve epizode podcasta "Zdravo sa Ivanom" i savete naših stručnjaka možete pogledati na našem YouTube kanalu.

"Za zdravo srce ključna je ishrana"

U pomenutom podkastu o srčanim bolestima, prevenciji i kako prepoznati prve simptome govorio je i kardiolog dr Marko Dinčić. I on je, kao i njegove kolege, istakao kako kardiovaskularne bolesti sve više pogađaju mlade ljude usled savremenog načina života, brze hrane sa mnogo soli i nedostatka fizičke aktivnosti, pa naveo koja je, po njegovom mišljenju, najbolja prevencija.

- Prevencija se ne započinje u šezdesetim, već u dvadesetim i tridesetim godinama, jer srce i krvni sudovi pamte svaki udarac. Iako na genetiku i pol ne možemo da utičemo, možemo na stil života. Pušenje je jedan od najopasnijih faktora rizika za nastanak ateroskleroze, a pacijenti se često više plaše povišenog pritiska nego cigareta. Važno je znati da je i samo jedna popušena cigareta dnevno podjednako štetna za krvne sudove kao i cela kutija - jasan je bio dr Dinčić u podkastu.

- Mnogi ljudi godinama imaju visok krvni pritisak bez ikakvih simptoma. Čak i ako se osoba oseća dobro sa pritiskom 160 sa 100, njeni krvni sudovi i srce pate, što vremenom dovodi do zadebljanja zidova leve komore. Zato je neophodno bar jednom godišnje preventivno izmeriti pritisak. Hipertenzija se dijagnostikuje kada su vrednosti u kućnim uslovima u kontinuitetu iznad 135 sa 85. Posebno je opasna noćna hipertenzija kod osoba mlađih od 40 godina, koja često ukazuje na sekundarne uzroke poput slip apneje, poremećaja nadbubrežne žlezde ili suženja bubrežnih arterija. S druge strane, povremeni skokovi pritiska izazvani trenutnim stresom ne znače nužno dijagnozu hipertenzije - kazao je on još.

Za zdravo srce ključna je, kako je objasnio, mediteranska ishrana, bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, maslinovim uljem i morskim plodovima punim omega-3 masnih kiselina, uz drastično smanjenje unosa soli, šećera i pekarskih proizvoda.

- Adekvatna hidratacija je obavezna, uz minimalan unos od dva litra vode dnevno, a leti i preko dva i po litra. Kao terapiju bez neželjenih efekata uvek prepisujem brzi hod, plivanje ili biciklizam, i to najmanje 150 minuta nedeljno. Uz fizičku aktivnost presudno je i mentalno zdravlje. U stresnim situacijama ne treba biti sam, već emocije treba deliti sa bliskim ljudima kako bi se lakše postigao unutrašnji mir. Posebno želim da apelujem da se lekovi poput aspirina nikada ne smeju uzimati na svoju ruku. Aspirin nije vitamin, već ozbiljan lek koji sprečava zgrušavanje krvi i može izazvati životno ugrožavajuća krvarenja u mozgu, želucu ili crevima ukoliko se neadekvatno koristi. On se prepisuje isključivo u sekundarnoj prevenciji, dakle pacijentima koji su već imali infarkt ili ugrađen stent. Njegovo preventivno uzimanje bez dijagnostikovane koronarne bolesti i jasne preporuke kardiologa, donosi znatno više štete nego koristi i može ozbiljno narušiti zdravlje - istakao je na kraju podkasta kardiolog dr Marko Dinčić.

Sve o zdravlju, prevenciji i lečenju bolesti, možete saznati od najboljih stručnjaka podcasta "Zdravo sa Ivanom", koji se emituje ponedeljkom od 19 časova na portalu Telegraf.rs, autorke i urednice Ivane Anđelković - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)