Ova deca su stradala zbog velike američke greške: Najsmrtonosnija pucnjava u školama opet pokrenula konstantno pitanje o rešenju (FOTO) (VIDEO)

Još uvek se raspravlja o tome šta je moglo da natera ovog mladog čoveka da počini ovakav zločin, a polako na videlo izlaze uznemirujući detalji iz njegovog života

Na Dan zaljubljenih se dogodio pravi masakr u jednoj srednjoj školi na Floridi. Tinejdžer Nikolas Kruz je ubio 17 ljudi i uneo je pometnju i paniku među Amerikance. Način na koji potpuno hladnokrvno oduzeo toliko života, šokirao je sve i ponovo pokrenuo raspravu u američkoj javnosti o zakonu koji dopušta slobodno nošenje i kupovinu oružja.

Objavio je na Jutjubu: "Biću profesionalni ubica u školi". Posle nekoliko meseci je ubio 17 ljudi, pa otišao u šoping i u Mek! (FOTO)

Ovaj napad spada među najsmrtonosnije napade u jednoj školi u istoriji SAD, a prema zvaničnim podacima od 2013. godine u Americi se dogodio čak 291 napad u škola. Od toga njih 17 se dogodilo od početka 2018. godine. Neverovatno zvuči podatak da se čak 3 od 10 najsmrtonosnijih napada u SAD u dogodio u proteklih pet meseci.

Još uvek se raspravlja o tome šta je moglo da natera ovog mladog čoveka da počini ovakav zločin, a polako na videlo izlaze uznemirujući detalji iz njegovog života.

Naime, on je bio član radikalne grupe koja se zalaže za to da Florida treba da bude država gde žive samo belci. Takođe nije tajna ni to da je voleo oružje, što potvrđuju i brojni njegovi postovi na društvenim mrežama.

Deca koja su uspela da prežive ovaj napad su kasnije ispričala da su šokirani onim što se dogodilo i da ih je ovaj događaj promenio zauvek. Mnogi su izgubli prijatelje sa kojima su se družili i proslavljali Dan zaljubljenih.

Kakav su horor preživeli tokom opsade škole, dok je napadač divljao i ubijao sve na koje bi naišao, svedoče snimci koje su učenici zabeležili svojim mobilnim telefonima.

Neki od ovih mladih ljudi su pre ovog strašnog događaja istakli da su bili pristalice slobodnog nošenja oružja, ali da su sada promenili mišljenje, kada su iz prve ruke videli kakve posledice jedan takav zakon može da proizvede.

Jedna devojka je čak istakla da ne može više da podnese ni samu pomisao da joj oružje bude u kući ili bilo gde u njenoj blizini.

Predsednik SAD Donald Tramp je izrazio saučešće porodicama na stradalih putem Tvitera.

- Moje saučešće i molitve su sa porodicama žrtava strašnog napada na Floridi. Nijedno dete, nijedan učitelj ili bilo ko drugi nikada ne bi trebalo da se oseti nebezbedno u nekoj američkoj školi - napisao je Tramp na svom Tviter nalogu.

Nakon toga je javno govorio o tome kako mora da se poveća bezbednost u školama, ali nije ništa spomenuo o zakonu koji se odnosi na slobodno nošenje i kupovinu oružja, a koji sada dobija sve više protivnika.

To je razljutilo učenike koji su preživeli napad. Jedan momak je istakao da je nečuveno što tako nešto nije ni spomenuo posle svega što se dogodilo.

On je istakao da je u redu kada neko izjavi saučešće i kada kaže da mu je žao, ali da to Americi više ne treba, jer ovakve stvari više ne bi trebale da se dešavaju i da deca više ne bi trebala da umiru.

Nakon toga usledio je buran odgovor 16-godišnje učenice Sare Čedvik.

- Ne želim tvoje saučešće ti je*eni se*onjo, moji drugovi i profesori su upucani. Veliki broj mojih drugara iz razreda je ubijen. Učini nešto umesto što šalješ molitve. Molitve neće popraviti ovo. Ali kontrola oružja bi mogla da spreči da se opet desi - poručila je Sara.

Ovaj njen odgovor lajkovalo je više od 350 hiljada ljudi, a njih 150 hiljada ga je podelilo. Ona je kasnije obrisala tu objavu i postavila novu poruku u kojoj se izvinjava zbog pogrdnih reči, ali ne i zbog besa.

ŽRTVE NAPADA NA ŠKOLU NA FLORIDI

Alisa Alhadef je imala samo 14 godina i trenirala je fudbal. Njena majka je rekla da joj je rekla "Volim te" pre nego što ju je odvezla u školu. Kada je čula za pucnjavu u školi, njena majka je rekla da je znala da joj je ćerka mrtva i da je to osetila u svom srcu. Njeni drugovi kažu da je bila voljena i poštovana i da će svima nedostajati, prenosi CNN.

Skot Beigel je bio nastavnik geografije, a ubijen je u pokušaju da zaštiti svoje studente i da ih odvede u učionicu kada je počela pucnjava. Jedna od njegovih učenica je u emotivnom intervjuu rekla da ubijen ispred vrata učionice i da je spasio njen život.

- On je bio pravi heroj i zauvek će biti moj heroj - rekla je ona.

Martin Duke Anguiano je imao samo 14 godina, a njegovi drugovi su očajni zbog onoga što mu se dogodilo.

Nikolas Dvoret je imao 17 godina. Bio je u plivačkom timu i trebao je da krene na fakultet ove jeseni.

Aron Feis je bio pomoćni fudbalski trener i ubijen je jer je svojim telom pokušao da zaštiti učenike od napadača. Imao je 37 godina, prenosi CNN.

Džejmi Guternberg je imala samo 14 godina, a njen otac se juče emotivnom porukom na Fejsbuku oprostio od svoje ćerke. Ističe da je čitava porodica slomljena onim što se dogodilo.

Kris Hikson je bio trener atletskog tima. Njegova udovica je rekla da je bio najbolji čovek kojeg je upoznala. Luk Hojer je imao 15 godina. Njegovi prijatelji ga opisuju kao nasmejanu i srećnu osobu.

Kara Loughran je imala 14 godina. Trenirala je irski ples u Drejk školi na Floridi. U njenom plesnom studiju je opisiju kao dragu i divnu dušu sa osmehom na licu.

Žrtve ovog gnusnog napada su i Đina Montalto, koja je imala 14 godina i Hoakin Oliver koji je imao 17.

Alaina Peti je bila živahna i odlučna osoba. Volontirala je tokom uragana Irma koji je u septembru pogodio Floridu. Imala je samo 14 godina.

Meadov Polak (18), Helena Ramsai (17), Aleks Šekter (14), Karmen Šentrap (16) i Peter Vang (15) takođe su izgubili živote u ovoj velikoj tragediji.

LAKO JE KUPITI ORUŽJE NA FLORIDI

Oružje možete da kupite bez dozvole i ne morate da budete registrovani kao osoba koja nosi oružje. U ovoj američkoj saveznoj državi privatni prodavci oružja ne moraju da proveravaju svoje kupce i njihovu prošlost što se tiče upotrebe oružja.

Nadzor nad oružjem je možda jedno od najspornijih pitanja u Sjedinjenim Američkim Državama. Zagovornici strožije politike posedovanja vatrenog oružja uvek iznova navode argument sigurnosti građana u zemlji u kojoj na 100 stanovnika, 88 komada oružja (podaci iz izveštaja o malokalibarskom oružju iz 2011.), piše dw.com.

I zagovornicima posedovanja oružja je glavni argument sigurnost. Oni uporno ponavljaju kako će bez oružja građani ostati nezaštićeni od nasilnika, a u najgorem slučaju i od vlade ako se ona okrene protiv volje građana.

Propisi o posedovanju oružja se razlikuju od savezne države do savezne države, ali postoje i propisi koji vrede na državnom nivou.

PRAVILA O NOŠENJU ORUŽJA

1. Postoji li starosna granica za kupovinu oružja?

Uredba o nadzoru oružja iz 1968. (Gun Control Act, CGA) traži da građanin i osoba s dozvolom boravka mora imati 18 godina da bi kupila sačmaru, pušku i municiju. Ostalo vatreno oružje, na primer pištolj, sme se prodavati samo osobama starijima od 21 godine. Savezne države mogu povisiti starosnu granicu, ali je ne mogu spustiti.

2. Kome se ne dozvoljava kupovina vatrenog oružja?

Beguncima iz zatvora, osobama koji predstavljaju opasnost za društvo i bolesnicima koji su protiv sopstvene volje na psihijatrijskom lečenju. Zabranjena je prodaja oružja i osobama koje su zbog počinjenog krivičnog dela osuđene na zatvorsku kaznu dužu od godinu dana ili za prekršaje zbog kojih su proveli u zatvoru duže od dve godine.

Savezni zakon zabranjuje i prodaju oružja osobama koje su proglašene krivim za posed „nedozvoljenih sredstava“ u poslednjih godinu dana – uglavnom je tu reč o narkoticima. To obuhvata i marihuanu koja doduše jeste legalizovana u mnogo saveznih država, ali za savezni zakon je još uvek zabranjeno sredstvo, piše dw.com.

3. Na kom nivou se reguliše posedovanje oružja?

Drugi amandman američkog Ustava je pravna osnova za „pravo građana da poseduju i nose oružje“. Ali pojedine države određuju smeju li na primer građani da nose vatreno oružje u javnosti. Zakoni koji određuju ko sme posedovati oružje su na saveznom nivou. CGA je pod nadzorom Ureda za alkohol, duhan, vatreno oružje i eksplozive, a ono je pak deo Ministarstva pravosuđa. Ta kancelarija takođe izdaje i dozvole trgovinama za prodaju vatrenog oružja.

Sačmare, puške, automatsko oružje i prigušivači za vatreno oružje su regulisani kroz National Firearms Act iz 1934. Kupovina poluautomatskog oružja je dozvoljena u većini saveznih država, baš kao i potpuno automatskog oružja koje su proizvedene pre 1986. godine.

4. Ko sme da prodaje oružje?

Kao i vlasnici oružja, i (pre)prodavci su obavezni da poseduju dozvolu (Federal Firearms License, FFL) i moraju biti stariji od 21 godine. Moraju imati nekretninu u kojoj vode svoj posao i moraju obavestiti lokalnu policiju kada zatraže dozvolu za prodaju.

Isto kao i kod posedovanja, tako i kod prodaje oružja prodavci moraju ispunjavati uslove kada je reč o (ne)kažnjavanju i psihičkim bolestima. Dozvola za prodaju košta 200 dolara za prvo trogodišnje razdoblje i 90 dolara za svako trogodišnje produženje. To se odnosi i na prodaju oružja internetom.

5. Kako izgleda provera?

Jedan amandman na Uredbu o nadzoru oružja (GCA iz 1968.) iz 1993. propisuje da trgovci sa licencom FFL vrše proveru osoba pre nego što im prodaju oružje. Potencijalni kupci moraju da ispune formular poznat pod imenom ATF 4473 koji sadrži pitanja o tome da li je osoba bila osuđivana i slično. Na osnovu tih navoda, trgovci vrše proveru.

Za manje od deset minuta telefonskim putem ili preko interneta prodavac može dobiti odgovor može li zainteresovanom kupcu odmah prodati oružje ili ne. U slučaju da ne može odmah dobiti taj odgovor, mora u roku od tri radna dana da izvrši detaljniju proveru.

6. Da li neko mora da ima dozvolu za posedovanje oružja?

Samo 12 od 50 američkih saveznih država traži takvu dozvolu za pištolje za pištolje. A od njih samo tri – Kalifornija, Konektikat i Havaji – traže dozvole za kupovinu pušaka i sačmara. Kalifornija, na primer, traži da potencijalni kupci polože pisani test i pohađaju kurs za bezbedno rukovanje oružjem, piše dw.com.

7. Šta je sa dozvolom za nošenje?

Većina saveznih država zahteva dozvole za pištolje. Skriveno i otvoreno nošenje oružja se razlikuju od države do države. Neke države dozvoljavaju građanima da nose pištolj bez dozvole. Suprotno tome, pak, praktično nijedna savezna država ne traži dozvolu za nošenje pušaka i sačmara. Masačusets i Nju Džersi traže od ljudi s klasičnim puškama da sa sobom nose neki lični dokument ili identifikacionu oznaku oružja.

8. Šta je gunshow loophole?

Zakon o prodaji, kupovini ili posedovanju vatrenog oružja je jasan. Ali svaki prodavac ne mora da ima FFL, što znači da ni svaki kupac ne mora biti podvrgnut proveri. A to potencijalno omogućava da oružje dođe u ruke osoba koje ga zapravo ne bi smele posedovati.

Prema propisima Ureda za alkohol, duhan, vatreno oružje i eksplozive (ATF) svako može prodati oružje – preko interneta, kod kuće, na buvljaku ili na sajmu oružja, ako to nije deo njegovog redovnog biznisa.

(Telegraf.rs/A.T.)