Napad na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji: Ko sve koristi dronove na Bliskom istoku?

Upotreba dronova ili bespilotnih letelica (UAVs) povećana je u poslednjih nekoliko godina, pogotovo na Bliskom istoku

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Tanjug/AP/Shutterstock

Napad na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji proteklog vikenda, iza kojeg navodno stoji Iran, doveo je do nagađanja da je on izveden naoružanim dronovima.

SAD i Saudijska Arabija sve više veruju da je napad tako izveden, piše BBC.

Upotreba dronova ili bespilotnih letelica (UAVs) povećana je u poslednjih nekoliko godina, pogotovo na Bliskom istoku.

Postavlja se pitanje koje zemlje ih poseduju i koriste u borbama?

NOVO ORUŽJE

Prva borbena upotreba naoružane bespilotne letelica dogodila se u oktobru 2001. godine, prve noći u Avganistanskom ratu protiv konvoja Talibana.

Naoružane bespilotne letelice u početku su bile rezervisane za tehnološki napredne nacije, kao što su SAD i Izrael.

Ubrzo na scenu stupa novi provajder - Kina, željna prodaje svog oružja širom sveta.

Kina je postala glavni izvoznik bespilotnih letelica na Bliski istok Foto: Tanjug/AP

Kinezi su proširili upotrebu vojnih dronova na Bliskom istoku i prodali svoje oružje najmanje polovini vlada zemalja.

Civilno tržište UAV je takođe postalo sofisticirano, a tehnologija je pretvorena u borbene bespilotne letelice.

Ozbiljne bespilotne letelice danas može da proizvede bilo koja zemlja sa razumnom industrijskom osnovom - a Iran je jedna od njih.

Iran je odigrao ključnu ulogu u prenošenju relativno napredne tehnologije bespilotne letelice na nekoliko nedržavnih aktera, kao što su pobunjenici Huti u Jemenu.

Bliski istok epicentar je rata protiv terorizma, a u njega su uvučene tehnološki napredni igrači, kao što su SAD, Rusija i Britanija.

Postoji mnoštvo regionalnih rivalstava, a najveći od svih jeste između Izraela i zemalja Arapskog zaliva s jedne strane i Irana i njegovih saveznika i posrednika poput Hezbolaha i Hutija, s druge strane.

SAD

SAD su na Bliskom istoku intenzivno koristile naoružane bespilotne letelice, kao deo borbe protiv Al Kaide i Islamske države.

Oružja kao što su Predator i Reaper dron koristila su se protiv meta u Siriji, Iraku, Libiji i Jemenu.

MQ-9 Reaper je veći, teži i sposobniji avion od Predatora, sposobno da nosi znatno veće oružje sa znatno dužim dometom.

Foto: Profimedia

Kao jedan od najbližih vojnih saveznika Vašingtona, Britanija je kupila od Amerike izvestan broj Reaper sistema i intenzivno ih sprovodila protiv ciljeva i u Iraku i u Siriji.

IZRAEL

Odavno priznat kao jedan od pionira u tehnologiji UAV, Izrael je jedan od glavnih izvoznika nenaoružanih bespilotnih letelica, što čini - prema jednoj studiji iz 2018. godine - oko 60% svetskog tržišta.

Pored ostalih kupaca, nadzorne bespilotne letelice prodao je Rusiji, a najmanje jedan dron oborili su kada je prešao na izraelsku teritoriju iz Sirije.

Izrael koristi raznovrsnu flotu bespilotnih letelica za misije prikupljanja, nadzora i napada, a među njima ima Heron TP, Hermes 450 i Hermes 900.

Međutim, Izrael ne želi da izvozi naoružane bespilotne letelice.

Foto: Shutterstock

IRAN

Uprkos embargu na oružje i sankcije, Iran je razvio sposobnost za izgradnju sofisticiranih naoružanih bespilotnih letelica.

Šaded-129 otkriven je 2012. godine i korišćen je protiv ISIS-a i za mete u Siriji i Iraku. Mohajer 6 je u proizvodnji od 2018. godine.

Foto: Profimedia

Međutim, drugi aspekt iranskog programa bespilotnih bespilotnih letelica jeste njegova spremnost da proda ili prenese svoju tehnologiju svojim saveznicima i posrednicima u regionu.

DRUGE ZEMLJE

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) rasporedili su flotu kineskih bespilotnih letelica Ving Loong 1, koje su korišćene protiv ciljeva u Jemenu i u građanskom ratu u Libiji.

UAE podržava frakciju koju predvodi general Haftar. Turske bespilotne letelice korišćene su u Libiji kao podrška Nacionalnom sporazumu.

Kako nije imala mogućnost da kupi američke bespilotne letelice, Turska pravi svoje, koje su korišćene u udarima protiv kurdskih ciljeva i unutar Turske i u Siriji.

Irak, Jordan, Saudijska Arabija, Egipat i Alžir kupili su kineske UAV.

UPOTREBA OD STRANE MILITANTNIH GRUPA

Pobunjenici Huti su među glavnim korisnicima bespilotnih letelica od nedržavnih aktera. Oni imaju niz sistema koji, prema UN i drugim stručnjacima, uveliko zavise od iranske tehnologije.

Huti su koristili Kasef-1, za koji je ekspertni panel UN-a utvrdio da je gotovo identičan iranskom modelu. U pitanju su efektivne bespilotne letelice "kamikaze", koje se namerno sruše u svoje mete.

U novom izveštaju UN naglašeno je da Huti koriste sofisticiranije bespilotne letelice UAV-Ks, koje se ponekad nazivaju i Samad-2/3, za koje se veruje da imaju malu eksplozivnu glavu.

Sa druge strane Hezbolah upravlja malim brojem bespilotnih letelica, koje su, kako je rečeno, od iranskih snabdevača.

U ratu u Siriji viđena je prva značajna upotreba bespilotnih letelica u velikom napadu koji je imao za cilj da nadvlada vazdušnu odbranu. Pobunjeničke snage usmerile su nekoliko bespilotnih letelica prema većim ruskim vojnim bazama u Siriji.

KOJE SU POSLEDICE PO REGION?

Jasno je da se tehnologija naoružanih bespilotnih letelica široko proširila. Upotreba bespilotnih letelica za gađanje ciljeva dovela je do otvaranja nove vrste borbe, zamaglivši granicu između rata i mira.

Naoružani dronovi ili bespilotne letelice možda odgovaraju takozvanom ratu protiv terorizma, ali takođe dovode do nejednake borbe u regionu između tehnološki naprednih i daleko manje naprednih igrača, zaključuje BBC.

(Telegraf.rs)