Neredi kakvi nisu viđeni od kraja Pinočeove diktature: 30 godina nezadovoljstva stalo u 30 pezosa

Čak dve nedelje ulice Čilea gorele su nakon što je vlada najavila poskupljenje karte za podzemnu železnicu za više od 3 odsto. Odluka jeste na kraju povučena, ali to nije bilo dovoljno da se strasti smire nakon što se bes građana gomilao

Jedna vrlo jednostavna odluka Vlade Čilea dovela je tu zemlju u dvonedeljni haos. Povećanje cene javnog prevoza izvelo je na ulice milione građana. Izbili su neredi, a rasulo će sada, kako je saopštila vlada, zemlju koštati preko milijardu dolara.

Vilijam Šipli (25) je mladić koji je zajedno sa svojim sugrađanima izašao na ulice glavnog grada Santjaga. Za Telegraf.rs objasnio je zašto je njegova zemlja "eksplodirala".

Preporučujemo

Čak dve nedelje ulice Čilea gorele su nakon što je vlada najavila poskupljenje karte za podzemnu železnicu za više od 3 odsto. Odluka jeste na kraju povučena, ali to nije bilo dovoljno da se strasti smire nakon što se bes građana gomilao čak 30 godina.

Država je u jednom trenutku uvela čak i vanredno stanje, a predsednik Sebastijan Pinjera je smenio osam ministara. Ni to nije zaustavilo građane.

- Rekao bih da je cela zemlja, čak 90 odsto njenih građana umorno od Vlade Čilea. Uznemireni su svi, ljudi na svim društveno-ekonomskim nivoima, ljudi koji podržavaju različite političke partije. I nisu oni nezadovoljni samo administracijom predsednika Sebastijana Pinjera. Nezadovoljstvo se skupljalo 30 godina - rekao je Šipli.

I tako je 30 godina nezadovoljstva stalo u svega 30 pezosa koliko iznosi povećanje cene karte. Čileanci nisu videli ovakve nerede skoro tri decenije još od prestanka diktature Pinočea.

Prvo su na ulice izašli srednjoškolci, a nakon što je predsednik Sebastijan Pinjera izjavio da je Čile u ratu "protiv veoma moćnog neprijatelja koji ne poštuje nikoga i ništa", priključio se i ostatak građana.

- Gledajući vesti i to kako se policija ophodila prema studentima, Čile je esplodirao. Ljudi su ustali i krenuli zajedno sa njima, a zatim su na Fejsbuku počeli da se organizuju masovni pokreti. Ljudi su počeli da traže pravo da žive u poštenoj zemlji. Više od dva miliona ljudi paralizovalo je državu - rekao je Šipli.

Goreli su marketi, izlozi, apoteke. Najmanje 20 osoba izgubilo je život, na ulicama su prvi put od kraja diktature Augusta Pinočea (1973-1990) raspoređeni i vojnici.

Vanredno stanje trajalo je 10 dana, ukinuto je 28. oktobra, a za to vreme su glavnim gradom Čilea harali nasilje i vandalizam.

I problem nije bio samo u ceni karte za prevoz. Čileanci su zahtevali socijalnu i zdravstvenu jednakost. Oni ne žele više da godinu dana čekaju pregled kod specijaliste.

- Ljudi traže više dostojanstva za život. Prosečna plata je 450 dolara, a žele da povećaju cene karte na 1,15 dolara dnevno. Mnogima su potrebna dva prevoza tokom dana - objašnjava mladi Čileanac.

Inače, Čile je član Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, ali je ova zemlja i najneravnopravnija država u toj organizaciji jer najbogatiji 1 odsto stanovništva zarađuje 33 odsto bogatstva nacije.

Vlada Čilea je u petak objavila da je šteta koju su prozorkovale demonstracije napravile napravile štetu veću od milijardu dolara. Dva međunarodna samita koja je trebalo da budu održana u Santjagu su otkazana, a pogođen je i turistički sektor.

(Telegraf.rs/N.Z.)