Može li Tramp da izvede "puč" i ostane na čelu SAD? Šta sve još može da uradi?

Postoji zabrinutost da će predsednik i neki republikanci uložiti sve napore da ostanu na vlasti

Foto: Tanjug/AP

Džo Bajden pobedio je na predsedničkim izborima, što je činjenica koju Donald Tramp i neki drugi republikanci odbijaju da priznaju, piše Guardian.

Postoji zabrinutost da će predsednik i ostali republikanci uložiti sve napore da ostanu na vlasti.

- Biće to glatka tranzicija na drugu Trampovu administraciju - rekao je u utorak Majk Pompeo, državni sekretar. Vilijam Bar, sekrertar za pravosuđe, takođe je ovlastio savezne tužioce da počnu da istražuju neregularnosti na izborima, što je potez koji je nagnao čelnika pravosudnog odeljenja za izborne neregularnosti da odstupi sa svoje pozicije i pređe na drugu funkciju.

Uprkos svim Trampovim pokušajima, malo je verovatno da će pronaći način da ostane na vlasti ili izvede puč.

Evo objašnjenja zašto:

Donald Tramp odbija da prihvati da je Džo Bajden pobedio na predsedničkim izborima. Postoji li ustavni put za njega da izvede puč i ostane na položaju još jedan mandat?

Ne baš. Elektorski ili izborni koledž sastaje se 14. decembra kako bi dao svoj glas za predsednika, a gotovo svaka država koristi glasove birača za odabir svojih elektora. Predviđa se da će Bajden osvojiti daleko više od 270 glasova elektora koji su mu potrebni da postane predsednik. Njegova pobeda ne zavisi ni od jedne države i verovatno ima nenadoknadivo vođstvo u Mičigenu, Nevadi, Viskonsinu, Pensilvaniji i Arizoni.

Postoji nategnuta teoretska pravna mogućnost, koju su republikanci navodili pre izbora, po kojoj bi republikanski nastrojena zakonodavna tela u državama poput Mičigena, Viskonsina i Pensilvanije, mogla da ignorišu rezultate glasanja u svojim državama i imenuju vlastite elektore. Savezni zakon dopušta zakonodavnim telima da to učine ako države "nisu uspele da odaberu" do dana održavanja izbornog koledža. Ali dokaza o sistemskoj prevari i nezakonitom postupanju u bilo kojoj državi nema, a Bajdenova prednost u tim državama pokazuje da su države zapravo donele odluku.

- Ako zemlja nastavi da sledi vladavinu prava, ne vidim neki verovatan ustavni put prema kojem bi Tramp mogao da ostane na mestu predsednika jer je izneo nove dokaze o masovnom neuspehu izbornog sistema u više država - napisao je u mejlu stručnjak za izbore Ričard Hasen, profesor prava sa Univerziteta Kalifornija, prenosi Jutarnji.hr.

- Bilo bi to golo, antidemokratsko prisvajanje moći kad bi pokušao da iskoristi državno zakonodavstvo da zaobiđe odluku birača i ne očekujem da će se to dogoditi - dodao je on.

Za zakonodavce u nekoj državi koji bi odlučili da zaobiđu jasnu volju svojih glasača, ovaj bi put verovatno izazvao negodovanje. Da bi Tramp pobedio na izbornom koledžu, nekoliko država moralo bi da preduzme ovaj korak, potez koji bi izazvao krajnju reakciju i stvarnu krizu demokratije u celoj zemlji.

Foto: Tanjug/AP

- Čudna je ta fascinacija raznim zamišljenim mračnim scenarijima, koji možda uključuju odmetnuta državna zakonodavstva, ali ovo je više distopijska fikcija nego nešto što bi se stvarno moglo dogoditi - rekao je Ričard Filds, profesor prava sa Univerziteta Njujork.

- Ironija ili tragedija je u tome što smo uspeli da sprovedemo izuzetno glatke izbore, s rekordnim odazivom, u izuzetno teškim okolnostima - a opet, značajan deo predsednikovih pristalica sada je uveren da je taj proces bio manjkav - istakao je.

Ima li naznaka da će republikanci u ovim važnim državama pokušati da sprovedu ovaj plan?

Ubrzo nakon izbornog dana, Džejk Korman, najviši republikanac u senatu države Pensilvanija, naznačio je da će njegova stranka "slediti zakon" u Pensilvaniji, koji zahteva dodelu elektora kandidatu s najviše glasova. U oktobru je Korman rekao da državno zakonodavno telo "nema i neće imati prste u odabiru elektora u državi ili u odlučivanju o ishodu predsedničkih izbora".

Međutim, u utorak su republikanci u zakonodavnom telu Pensilvanije rekli da žele da istraže navode o prevari birača. Nema dokaza o široko rasprostranjenim nepravilnostima u državi, ali taj je potez alarmantan jer bi mogao biti početak nastojanja da se podriju rezultati glasanja u državi. Republikansko zakonodavno telo u Mičigenu takođe istražuje izbore, kao i republikanci u Viskonsinu. Ni u jednom od tih mesta nema dokaza o široko rasprostranjenim nepravilnostima.

Da li je to na bilo koji način povezano sa tužbama koje je Tramp pokrenuo?

Trampova kampanja pokrenula je od dana izbora mnoštvo pravno sumnjivih tužbi. Čini se da svrha ovih tužbi zapravo nije poništavanje izbornih rezultata, već pokušaj stvaranja nesigurnosti i otežavanje postupka brojanja.

Svaka država ima svoje rokove za potvrđivanje izbornih rezultata koji se zatim koriste za raspodelu glasova na njenom izbornom koledžu. U najmanje dve države, Pensilvaniji i Mičigenu, Trampova kampanja nastoji da spreči službenike u potvrđivanju tih rezultata.

Taj je vremenski okvir overe rezultata važan jer savezni zakon kaže da će, ukoliko se rezultati izbora finaliziraju do 8. decembra ove godine, rezultat biti "konačan". To onemogućuje Kongres, koji je odgovoran za brojanje glasova elektora, da promeni rezultat. Odugovlačenjem postupka, Trampova kampanja možda pokušava da pređe taj rok i stvori više prostora za donošenje drugačijeg rezultata.

Čak i ako se Trampova kampanja nada da postigne upravo to, sudovi se verovatno neće povinovati, rekao je Filds.

- Države će početi da potvrđuju svoj ukupan broj glasova za manje od 10 dana, a u dosadašnjim zahtevima nema osnova da sudovi zaustave taj postupak - rekao je.

Recimo da se ostvari najgori scenario i da zakonodavstva pod vođstvom republikanaca nadjačaju volju naroda u nekoliko država. Postoji li neka zaštita koja bi zaustavila Trampa?

Da. Svi u Mičigenu, Viskonsinu, Pensilvaniji i Nevadi imaju demokratske guvernere koji bi odbili da odobre Trampove elektore zbog broja glasova birača koji jasno pokazuje da je u njihovoj državi pobedio Bajden. Umesto toga, oni bi prijavili elektore na koje Bajden ima pravo kao pobednik glasanja.

Tada bi Kongres, koji je zadužen za prebrojavanje elektorskih glasova, trebao da odluči šta će učiniti. Zakon koji opisuje postupak kojim bi Kongres trebao da reši spor među biračima iz neke države, krajnje je zbunjujuć, ali stručnjaci veruju da je presudna podrška guvernera države. Postoji i teorija suprotna ovoj prema kojoj bi predsednik Senata, Mike Pens, mogao da ima kontrolu nad postupkom. Spor oko elektora između Kongresa i Senata najgori je scenario i verovatno bi se od Vrhovnog suda tražilo da uskoči.

Bez obzira koliko dug spor bio, ustav ipak postavlja jedan konačni rok. Čak i ako je brojanje u toku, mandat predsednika i potpredsednika završava u podne 20. januara. U tom trenutku, ako u trci ne bude konačnog rezultata, predsednica Predstavničkog doma Kongresa - verovatno Nensi Pelosi - postala bi v.d. predsednika.

Video: Ovde je Trampa sačekala vest da je izgubio izbore

(Telegraf.rs)