Kašogi, ljudska prava, susret sa princem: Zašto se Bajdenovo putovanje u Saudijsku Arabiju pokazalo trnovitim?

Višedecenijski odnosi Amerike sa Saudijskom Arabijom tradicionalno su uključivali kompromis između američkih vrednosti i strateških interesa

Tanjug/AP

Dan nakon što je Bela kuća objavila putovanje predsednika Džoa Bajdena u Saudijsku Arabiju, grupa aktivista okupila se da krsti ulicu ispred njihove ambasade u Vašingtonu u "Kašogi put".

Oni su izjavili da će to biti svakodnevni podsetnik diplomatama koje se "kriju iza tih vrata" da je vlada kraljevstva odgovorna za ubistvo saudijskog novinara i disidenta Džamala Kašogija 2018. godine.

Oni su osudili Bajdenovu odluku da se sastane sa čovekom koga su američke obaveštajne službe označile naručiocem ubistva - prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, nadaleko poznatim kao MBS.

Foto: Tanjug/AP

- Ako morate da stavite naftu ispred principa, a ekspeditivnost iznad vrednosti, možete li bar da pitate gde je Džamalovo telo? Zar on ne zaslužuje odgovarajuću sahranu? - rekla je Kašogijeva verenica Hatidže Džengiz u izjavi pročitanoj na događaju.

Zašto je ovo tako kontroverzno?

Višedecenijski odnosi Amerike sa Saudijskom Arabijom tradicionalno su uključivali kompromis između američkih vrednosti i strateških interesa.

Međutim, Bajden je eksplicitno naglasio ljudska prava u tom odnosu, i sada, dok se poklanja političkoj realnosti koja ih oblikuje, rizikuje da izgubi kredibilitet svog pristupa spoljnoj politici zasnovanog na vrednostima.

Džamal Kašogi, novinar i istaknuti kritičar prestolonaslednika, ubijen je i raskomadan u ambasadi Saudijske Arabije u Istanbulu.

Foto: Tanjug/AP

Kao predsednički kandidat, Bajden je povukao kategoričku liniju u pesku, obećavajući da će kraljevstvo učiniti "izgnanikom" zbog mračnog stanja ljudskih prava. Iskoristio je tu oštru retoriku da bi napravio razliku između sebe i Donalda Trampa koji je bezrezervno prigrlio Saudijsku Arabiju. Tramp se jednom hvalio da je "spasao zadnjicu Mohameda bin Salmana" od negodovanja zbog Kašogijeve smrti.

Šta je dovelo do ove "promene u melodiji"?

Kada je došao na vlast, Bajden je obustavio prodaju oružja i odbio da razgovara sa prestolonaslednikom. Ali u administraciji su postojale sumnje da je to održiv pristup čoveku koji će verovatno uskoro postati saudijski vladar. Odmrzavanje je počelo tokom prošle godine, a ruski sukob u Ukrajini naterao je američkog predsednika da javno postane deo toga.

Porast cena goriva je bio pokretačka snaga. SAD su apelovale na Saudijce da pumpaju više nafte kako bi pomogli u snižavanju cena. Rijad je prvobitno odbio te zahteve. Ali samo nekoliko dana pre nego što je predsednikov put najavljen, Opec Plus, grupa proizvođača nafte čiji je Saudijska Arabija de fakto lider, odobrila je skromno povećanje proizvodnje.

Foto: Tanjug/AP

Analitičari kažu da možda postoji tihi dogovor sa Saudijcima o daljem skromnom porastu proizvodnje nakon što trenutni sporazum o kvotama istekne u septembru. Ali malo je verovatno da će to biti pomenuto na ovom putovanju.

Fokus je više na dugoročnom upravljanju energetskim tržištima u ovim turbulentnim vremenima, rekao je Ben Kejhil, stručnjak za energetsku bezbednost u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS).

- Mislim da u Beloj kući postoji osećaj da treba da budu u stanju da podignu slušalicu i da imaju konstruktivan dijalog sa mnogo strana i u svetu nafte koji počinje sa Saudijskom Arabijom - rekao je on.

Šta se nada da će postići?

Ako putovanje neće imati trenutni uticaj na američke benzinske pumpe, kakav bi ishod mogao da nadoknadi predsednikov pad?

Bajden je umanjio značaj bilo kakvog susreta sa Salmanom, ističući da će prisustvovati arapskoj regionalnoj konferenciji u Džedi na kojoj će prisustvovati prestolonaslednik.

Branio je svoju odluku da ide rekavši da delimično deluje na zahtev Izraela, i započeo je svoje putovanje naglašavajući važnost da Izrael postane "potpuno integrisan" u regionu.

Veliki deo toga pomaže normalizaciji odnosa Izraela sa Saudijskom Arabijom, sa širim naglaskom na bližim arapskim bezbednosnim vezama sa Izraelom. Ideja je da se koordinišu sistemi protivvazdušne odbrane kako bi se suočili sa pretnjom projektila od Irana i njegovih saveznika.

Foto: Tanjug/AP

Plan je dobio na zamahu s obzirom na zastoje američkih napora da ožive iranski nuklearni sporazum, iranski nuklearni program koji brzo napreduje i povećanje regionalnih raketnih napada iranskih saveznika Huta iz Jemena.

Bajden je započeo svoje putovanje naglašavanjem važnosti da Izrael postane "potpuno integrisan" u regionu.

Pol Pilar sa levičarskog Instituta za odgovornu državu Kvinsi, nazvao je to "vojnim savezom protiv Irana".

- Čitav aranžman je zasnovan, svakako, sa stanovišta Izraela, ali i sa stanovišta Zalivskih arapskih zemalja, na neprijateljstvu prema Iranu - rekao je on.

Međutim, ne očekuje se nikakva nova najava. Saudijska Arabija ima izvesnu tajnu saradnju sa Izraelom, ali se uzdržava da ne ide mnogo dalje bez pomaka u rešavanju palestinskog sukoba.

Neki mali koraci se još očekuju, kao što je proširenje izraelskih preleta u saudijskom vazdušnom prostoru, direktni letovi za muslimanske hodočasnike u Meku iz Izraela i okupirane Zapadne obale, i transfer dva ostrva u Crvenom moru iz Egipta u Saudijsku Arabiju uz garancije brodskog prolaza za Izrael.

Šta je sa političkom štetom?

U Sjedinjenim Državama će, međutim, sve oči biti uprte u koreografiju Bajdenove interakcije sa saudijskim prestolonaslednikom.

Predsednik je zaprepastio mnoge u zajednici za ljudska prava, ali bi njegova odluka mogla da ga košta i političkog kapitala unutar njegove sopstvene Demokratske stranke. Obojica tvrde da je jedini način da on pretvori putovanje u "pobedu" da suštinski iznese zabrinutost za ljudska prava.

Oni ga pozivaju da vrši pritisak na oslobađanje de fakto političkih zatvorenika i ukidanje zabrana putovanja i drugih ograničenja za aktiviste. Takođe žele da javno ponovi zahtev da Kašogijeve ubice budu pozvane na odgovornost.

A u zajedničkom pismu predsedavajući šest komisija Predstavničkog doma pozvali su predsednika da nastavi da suspenduje ofanzivnu podršku koaliciji predvođenoj Saudijskom Arabijom koja se bori u Jemenu.

U tom ratu, kraljevstvo je ublažilo svoju poziciju, prihvativši primirje uz posredovanje UN ove godine i intenzivirajući pregovore sa jemenskim Hutima, pobunjenicima. Bajden je pohvalio ove poteze i kaže da će nastojati da dalje unapredi napore ka miru.

Šta Saudijci žele?

U stvari, Salman, koji za Kašogijevo ubistvo okrivljuje odmetničke elemente njegovih bezbednosnih snaga, ispunio je niz zahteva SAD i želi da bude nagrađen resetovanjem odnosa, počevši od čvršćeg bilateralnog bezbednosnog sporazuma.

Saudijci takođe žele jasnoću o Bajdenovim namerama, rekao je Džonatan Panikof, bivši nacionalni obaveštajac koji sada radi u Atlantskom savetu.

- Nije kao da je predsednik došao na funkciju i suštinski promenio odnos sa Saudijskom Arabijom. Ona je samo bila u čistilištu poslednjih 18 meseci kada niko nije znao kuda će dalje ići - rekao je on.

- Nedostatak jasnoće je još gori u brojnim umovima… postoji samo jasna poruka: da, bićemo vaš partner ili ne, nećemo biti vaš partner - dodao je.

Saudijci vide posetu "kao resetovanje i takođe opravdanje jer se time priznaje da se kraljevstvo ne može ignorisati", dodaje Ali Šehabi, pisac i komentator sa istorijom zalaganja za reforme Mohameda bin Salmana u Vašingtonu.

Da li Bajden radi ono što je Tramp radio?

Bajden je nastojao da odagna utisak da uprkos njegovoj tvrdnji da zagovara demokratiju i ljudska prava, njegova bliskoistočna politika izgleda malo drugačije od politike njegovog prethodnika.

- Preokrenuli smo politiku blanko čekova koju smo nasledili - napisao je nedavno u kolumni Washington Post-a.

Bivši predsednik Tramp sa prestolonaslednikom Mohamedom Bin Salmanom na samitu G20 2019. Foto: Profimedia/AFP

On je takođe jasno stavio do znanja da je sukob u Evropi pomogao da se preoblikuje njegovo viđenje strateškog značaja regiona, posebno Saudijske Arabije. Kraljevina je tokom Bajdenovog odsustva ojačala odnose sa Rusijom i Kinom.

Ono što je najvažnije, odolelo se pritisku SAD da preduzme značajne korake da izoluje ruskog predsednika Vladimira Putina, sa kojim prestolonaslednik ima dobre odnose.

- Moramo da se suprotstavimo agresiji Rusije, da se stavimo u najbolju moguću poziciju da nadmašimo Kinu i da radimo na većoj stabilnosti u posledičnom regionu sveta - napisao je Bajden.

- Da bismo uradili ove stvari, moramo direktno da se angažujemo sa zemljama koje mogu da utiču na te ishode. Saudijska Arabija je jedna od njih - dodao je.

To je dugoročni kompromis za koji je malo verovatno da će dovesti do bilo kakve značajne odgovornosti za smrt Džamala Kašogija. Opasnost za Bajdena je ako putovanje služi samo da to podvuče.

Video: Bajden: Putin je ratni zločinac, nanosi pustoš Ukrajini

(Telegraf.rs)