Atina leti često na meti šumskih požara: Zašto je ova prestonica loše pripremljena za toplotne talase?

Vreme čitanja: oko 2 min.

Očekuje se da će živa u Grčkoj ponovo porasti i dostići temperature od 40 Celzijusa ovog vikenda, pa će vlasti morati da delimično zatvore Akropolj i neke veće parkove

Foto: Tanjug/AP

Atina, gusto naseljena betonska džungla bez zelenih površina, postala je jedna od najtoplijih evropskih prestolnica i lako je ranjiva na ekstremne temperature.

Stanovnici, ali i turisti znojili su se ove nedelje u glavnom gradu Grčke, a predah su pronalazili samo uveče na terasama kafića.

"S betonom i asfaltom gradovi postaju toplotna ostrva"

Očekuje se da će živa ponovo porasti i dostići temperature od 40 Celzijusa ovog vikenda, pa će vlasti morati da delimično zatvore Akropolj i neke veće parkove.

"S betonom i asfaltom gradovi postaju toplotna ostrva. U Atini ima vrlo malo zelenih površina za snižavanje temperatura. Šume oko grada nestaju zbog požara", rekao je za AFP Kostas Lagouvardos, direktor Instituta za istraživanje životne sredine.

iako je okružena brdima i rekama, Atina je preplavljena betonskim zgradama. S vrha Akropolja vidi se beskrajan niz zgrada i kuća, s retkim zelenilom.

Centar Atine je drugo najgušće naseljeno područje u Evropi nakon Pariza, pokazuju podaci Eurostata.

"U Grčkoj se gradi stalno i svuda! To je najveći problem", rekao je urbanista Aris Kalandides.

Prema podacima Svetskog fonda za prirodu (WWF), u Atini ima tek 0.96 kvadratnih metara zelene površine po stanovniku, što je daleko ispod preporuke Svetske zdravstvene organizacije, a koja iznosi devet kvadratnih metara po stanovniku. Sa samo 11 odsto svoje površine prekrivene drvećem, Atina je pri dnu liste u poređenju s drugim evropskim prestolnicama, navodi Evropska agencija za životnu sredinu.

"Nedostatak strategije i političke volje glavne su prepreke promenama"

"Jedva da ima ruralnog područja oko Atine, predgrađa sve brišu i uništavaju. Ekonomski interesi imaju prednost nad potrebom za zelenim prostorom", rekao je Kalandides.

Nedostatak strategije i političke volje glavne su prepreke promenama, tvrde stručnjaci.

Atina je 2021. godine imenovala svog prvog klimatskog zvaničnika odgovornog za izradu strategije prilagođavanja infrastrukture i ponašanja u odnosu na klimatske promene.

Imenovanje je usledilo uz budžet od pet miliona evra koje je obezbedila Evropska investiciona banka (EIB).

"Asfalt i cement zadržavaju toplotu tokom toplotnih talasa"

"Urbano tkivo Atine čine guste zgrade koje pokrivaju 80 odsto gradske površine. Sav ovaj asfalt i cement zadržavaju toplotu tokom toplotnih talasa", naveo je EIB u svom izveštaju.

U dve godine pokrenuti su projekti koji uključuju tri "zelena koridora" u gradu i poboljšano upravljanje vodom na najvišoj tački u gradu. Međutim, neki aktualni urbanistički projekti sukobljavaju se sa ekološkim ciljevima.

Na desetine stabala posečeno je kako bi se izgradile nove stanice podzemne železnice, a na tlu bivšeg aerodroma Elinikon uskoro će biti izgrađen veliki stambeni kompleks.

"Velika promenada" planirana za centar Atine, s drvećem i klupama, gradi se već tri godine.

"Izostaje političko planiranje i angažman celokupnog stanovništva. renutno smo u situaciji kada investiciona politika ima prednost nad zaštitom životne sredine", rekla je Iris Likourioti, profesorka arhitekture na Univerzitetu u Tesaliji.

(Telegraf.rs)