Ruske bombe padaju 200 metara od granice NATO: Opšta panika u Rumuniji - "Hajde ljudi, tek je počeo rat"

Vreme čitanja: oko 4 min.

Na ukrajinsku dunavsku luku Reni u zoru 24. jula Rusija je usmerila 15 dronova Šahed-136  na lučke objekte

Foto: Tanjug/AP

Rumunski rečni brodari bili su najpre iznenađeni, a potom ih je uhvatila panika kada su svojim mobilnim telefonima snimili dronove kako im se približavaju.

U početku su bile male tačkice na nebu sa reskom bukom njihovih motora.

„Pustiće ih ovde da eksplodiraju“, viče zapanjen jedan od muškaraca. Pašće pravo u luku!“.

Tada je nekoliko stotina metara dalje bljesnula vatrena lopta eksplozije, praćena zvukom snažne detonacije.

„Hajde ljudi, tek je počeo rat kod Rumunije!“, viče jedan od brodara.

Na ukrajinsku dunavsku luku Reni u zoru 24. jula Rusija je usmerila 15 dronova Šahed-136  na lučke objekte, samo 200 metara od granice sa Rumunijom, državom članicom NATO-a. Neki su oboreni od strane ukrajinske protivvazdušne odbrane, drugi eksplodiraju u luci, uništavajući skladišta i silose za ukrajinsko žito. Povređeno je sedam osoba. U napadu je oštećen i rumunski teretni brod. Napadnuta je i luka Izmajil dalje nizvodno, ali ovaj napad za Ruse nije bio uspešan.

Foto: Profimedia/Turkish Defence Ministry / AFP

Rat Rusije protiv Ukrajine nikada se nije toliko približio spoljnoj granici NATO-a kao tog jutra 24. jula. Dunavska luka Reni nalazi se na tromeđi Ukrajina-Rumunija-Republika Moldavija, oko 120 kilometara zapadno od ušća Dunava u Crno more.

Od porušenih objekata u luci Reni, samo 200 metara do sredine reke, gde je nacionalna granica Rumunije – a time i članice NATO-a. Moldavska dunavska luka Giurgiulesti je samo pet kilometara uzvodno. A rumunski grad Galat na Dunavu, sa 220.000 stanovnika, udaljen je desetak kilometara vazdušne linije. Puna je sreća što dronovi Šahed, koji ne spadaju u precizne rakete, nisu pali na teritoriju NATO-a.

Napad na Renu je najnovija eskalacija ruskog bombardovanja koje je počelo pre nedelju dana u crnomorskim lučkim gradovima Odesi i Nikolajevu, prvenstveno usmereno na infrastrukturu za izvoz žita iz Ukrajine. Dve ruske rakete su već proletele delom rumunskog vazdušnog prostora. Fragmenti ruske rakete pali su u Moldaviji, jedna ruska raketa je pala i u poljsku šumu. Ali planirani napad tako blizu spoljne granice NATO-a, i na civilni cilj u oblasti bez značajne vojne infrastrukture, novi je kada je u pitanju ruska agresija.

- Vladimir Putin želi da upotrebi sva raspoloživa sredstva kako bi paralizovao ukrajinski izvoz žitarica i istovremeno se osvetio zato što Rusiji nisu ukinute određene sankcije, na primer u bankarskom sektoru - kaže za Dojče vele politolog iz Bukurešta Armand Gosu.

Ukrajina trenutno snažno zavisi od prihoda od prodaje žitarica i uljarica i do sada je imala tri rute za izvoz: čak i nakon početka ruske invazije Ukrajine 24. februata 2022., najveća količina izvezena je preko Crnomorske rute, iz luka Odese i Mikolajeva i to zahvaljujući sporazumu s Rusijom do kojeg je došlo uz međunarodno posredovanje, pre svega Turske.

Od početka rata, drugi deo stigao je na svetska tržišta kopnom preko Rumunije, Mađarske, Slovačke i Poljske. Konačno, treća izvozna ruta prolazi deltom Dunava preko ukrajinskih dunavskih luka Reni i Izmajil, takođe preko Crnog mora ali dela koje pripada rumunskim teritorijalnim vodama. Ukrajina posebno namerava da proširi ovu rutu.

Ali luka gradića Reni (18.000 stanovnika) na krajnjem jugozapadu Ukrajine udaljena je i teško dostupna kopnom, ali nudi bolju rutu za plovidbu: veći teretni brodovi odavde takođe mogu da plove do Crnog mora, tj. preko rumunskog kanala Sulina, najbolje razvijenog rukavca reke u delti Dunava.

S druge strane, do dunavske luke Izmajil (70.000 stanovnika), koja se nalazi na severnom kraku delte Dunava, lakše je doći kopnom nego do Renija, ali ova luka je pristupačna samo za manji broj većih teretnjaka. Projekt produbljivanja određenih deonica Dunava u ovom području, kao što je kanal Novostambulske/Bastroje, sporo napreduje i već je godinama kontroverzno pitanje između Rumunije i Ukrajine.

Foto: Tanjug/AP

U poređenju s crnomorskom rutom iz Odese i Nikolajeva, samo se manji deo ukrajinskog žita mogao izvesti preko luka na Dunavu. Ako se u obzir uzme ova činjenica, za Rusiju je bombardovanje ovih luka upitno s obzirom na rizik zbog blizine NATO-ovog teritorija.

Prema politologu Armandu Gosuu, ovaj napad je puno više od pukog onemogućavanja izvoza žitarica.

- Putin želi da pokaže da ga nije briga koliko su njegovi napadi blizu teritorije NATO-a. Više od toga, Putinov cilj je osramotiti NATO i pokazati koliko je NATO neodlučan - kaže Gosu.

Rumunska je javnost s užasom i dubokom zabrinutošću reagovala je na bombardovanje ukrajinskih dunavskih luka i to ne samo zato što se to dogodilo na samoj granici. Delta Dunava je područje gde su stanovnici s obe strane usko povezani istorijski, jezično i kulturno. Na primer, u lučkom gradu Reni više od polovine stanovnika su etnički Rumuni.

Za razliku od šire javnosti, službene reakcije u Rumuniji bile su neobično suzdržane. Rumunski predsednik Klaus Johanis kratko je preko Tvitera „oštro osudio" ove ruske napade u blizini Rumunije. Ministarstvo odbrane samo je šturo objavilo kako "nema direktnih vojnih pretnji nacionalnoj teritoriji".

NATO se do sada uopšte nije ni oglasio. Veće NATO-Ukrajina sastaje se doduše od početka talasa ruskih napada na Odesu i Mikolajiv, ali zapadni odbrambeni savez nije ni osudio niti upozorio Rusiju zbog bombardovanja neposredno uz granicu s NATO-om. Kancelarija za odnose s javnošću do objave ovog teksta nije odgovorio na upit DW-a.

Politiklog Armand Gosu kaže da NATO želi da "izbegne eskalaciju pod svaku cenu".

- Elite na Zapadu sada su se umorile od rata i više se boje kolapsa Rusije nego poraza u Ukrajini - rekao je Gosu. Zato se Ukrajinu ne podržava onako kako bi se to trebalo. "U Ukrajini neće biti dugog, zamrznutog sukoba samo zbog Rusije, nego zato što Zapad ne isporučuje dovoljno oružja", zaključuje Gosu i dodaje: „To je cinična igra".

(Telegraf.rs)