Zašto evropski lideri toliko pričaju o ratu i da li zaista može da dođe do okršaja sa Rusijom?

I. N.
Vreme čitanja: oko 4 min.

Neki političari EU pričaju o potrebi za imenovanjem evropskog komesara za odbranu, ali realnost je da je malo verovatno da bi ovo "manevrisanje" zamenilo NATO

Ilustracija: Nikola Jovanović/Shutterstock

Talas anksioznosti kosi evropske ministre odbrane i vojsku dok političari i vojni zvaničnici veruju da će NATO-skeptični Donald Tramp biti izabran za predsednika SAD na predstojećim izborima, te da Rusijaneće biti poražena u Ukrajini. Ova atmosfera dovela je do toga da se sve češće čuju upozorenja da bi Evropa mogla da se nađe u ratu sa Rusijom, iako je u ovom trenutku Rusija previše zaokupljena Ukrajinom.

Istovremeno, tenzije na Bliskom Istoku ne prestaju. Sukoba Izraela i Hamasa u Gazi se nastavlja, neprijateljstvo Hezbolaha u Libanu, koji podržava Iran se nastavlja, a SAD i Velika Britanija pokrenule su napade na položaje Huta u Jemenu kako bi osujetili hutske napade na brodove u Crvenom moru.

Ali, šta je to što svako malo čujemo od političara i vojnih zvaničnika?

Admiral Rob Bauer, predsedavajući vojnog komiteta NATO-a, rekao je prošle nedelje da "nije dato da smo u miru" i da je to razlog zašto se "pripremamo za sukob sa Rusijom i terorističkim grupama ako do njega dođe“. Njegove reči prethodile su najvećoj vežbi u poslednjih nekoliko decenija, u kojoj je učestvovalo 90.000 vojnika.

Grant Šnaps, britanski ministar odbrane, koristio je još konkretniji rečnik, tvrdeći da je "hladnoratovska mirovna dividenda gotova i da se Velika Britanija i njeni saveznici kreću iz posleratnog u predratni svet“ sa idealizmom zamenjenim "tvrdoglavim realizmom".

"Došlo je vreme za ponovno naoružavanje kako bi se Evropa zaštitila od Putinovog besa", rekao je britanski ministar.

Boris Pistorijus, nemački ministar odbrane, je u jednom intervjuu prošle nedelje sugerisao da, iako ruski napad za sada nije verovatan, "naši stručnjaci očekuju period od pet do osam godina u kojem bi to moglo biti moguće".

"Evropa se suočava sa situacijom vojne pretnje... koja nije postojala 30 godina“, rekao je Pistorijus.

I Norveška i Švedska su proteklog meseca iznela slična upozorenja.

Da li ovako vojske pokušavaju da obezbede više novca?

Planiranje ratovanja, vanredna situacija na daljinu, je ono što rade vojske i uvek postoji pritisak od generala i ministarstava odbrane da troše više. Ali rat u Ukrajini, koji traje gotovo pune dve godine, iscrpljuje zapadne zalihe municije.

U međuvremenu, izgleda da je sve verovatnije da američki Kongres neće glasati za novi paket vojne pomoći Ukrajini od 61 milijardu dolara, pošto republikanci pojačavaju pritisak oko sporazuma "usluga za uslugu" za jačanje bezbednosti na južnoj granici SAD.

Foto: mod.gov.rs

Oružje koje je Zapad do sad dao Ukrajini, uključujući nemački Leopard 2 i britanske tenkove "Challenger 2", američka borbena vozila Bredli, municija, granate... nije uspelo da probije ruske linije fronta – i, ako bi se buduća američka vojna pomoć obustavila kao rezultat zastoja u Kongresu, Evropa bi se namučila da nadoknadi jaz.

Stručnjaci strahuju da bi bez SAD, Rusija mogla da preokrene situaciju u svoju korist.

Istovremeno, Tramp je izgleda spreman da dobije republikansku nominaciju nakon primarnih pobeda u Ajovi i Nju Hempširu. Sećanja na njegovo prethodno predsednikovanje i dalje su živa u Evropi, usred pitanja o bliskosti njegovog odnosa sa Putinom i njegovoj pretnji na samitu NATO-a 2018. da bi SAD mogle da "idu same" i da odustanu ako druge zemlje ne podignu količinu novca koje ulažu.

Šta bi to značilo za NATO?

Manfred Veber, lider konzervativne Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, iskoristio je priliku da, u intervjuu za Politico, promoviše ideju da EU treba da preuzme od NATO-a odbranu kontinenta, predlažući "evropski stub odbrane" koji bi trebalo da uključuje nuklearni kišobran, koji je obezbedila Francuska, jedina nuklearno naoružana država u EU.

"Kada ovu godinu posmatram kao evropski političar, prva stvar koja nam padne na pamet je Tramp“, rekao je on.

Neki političari EU pričaju o potrebi za imenovanjem evropskog komesara za odbranu, ali realnost je da je malo verovatno da bi ovo "manevrisanje" zamenilo NATO, čije članice sa velikom vojskom uključuju Velika Britanija (čije je sopstveno nuklearno oružje obećano alijansi), Turska kao i SAD. Veća je verovatnoća da će članice NATO-a pokušati da "legnu" i izdrže Trampovo predsedavanje kao što su to činile od 2016. godine.

Da li bi stvarno moglo da dođe do rata sa Rusijom?

General Patrik Sanders, koji je na čelu britanske vojske, istakao je da je britanska profesionalna vojska premala da izdrži u sveobuhvatnom ratu sa Rusijom i da bi trebala "građanska vojska" da se takav rat dobije, nagoveštavajući povratak regrutacije.

Iako je Dauning Strit odbacio taj scenario kao hipotetički "onaj koji ne bi pomogao“, druge evropske zemlje poput Letonije i Švedske oživljavaju oblike vojne službe, a Pistorijus je u decembru rekao da "gleda sve opcije".

Ali daleko je od jasnog da bi Rusija, ma koliko Putin želeo da bude agresivna, imala kapacitet da napadne zemlje članice NATO-a. Zapadne obaveštajne službe procenjuju da je 315.000 Rusa ubijeno ili ranjeno u Ukrajini, a moskovske snage više puta nisu uspele da probiju svog manjeg suseda. Zabrinutost oko podrške SAD može biti stvarna, ali pretnja nije toliko značajna.

(Telegraf.rs)