Izranjavana u Ukrajini, Rusija ubrzano obnavlja naoružanje: Ali je njena efikasnost je još pod znakom pitanja

Ruska vojska je teško iscrpljena neuspehom da pokori Ukrajinu, ali Moskva sada obnavlja svoju ratnu mašineriju na duge staze, navodi se u novoj proceni estonske spoljne obaveštajne službe, iako se snage koje trenutno popunjava oslanjaju više na brojnost i iscrpljivanje nego na vojni kvalitet.

U izveštaju se navodi da je Rusija pretrpela katastrofalne gubitke od početka invazije na Ukrajinu, sa procenom od oko milion poginulih ili teško ranjenih vojnika, što je ispraznilo njene redove i primoralo Kremlj da se oslanja na masovnu mobilizaciju umesto na profesionalnu vojnu snagu.

Uprkos tim gubicima, estonska obaveštajna služba navodi da Kremlj to nadoknađuje prelaskom na strategiju brojnosti i iscrpljivanja, dramatičnim povećanjem proizvodnje naoružanja i reorganizacijom vojske oko obima umesto kvaliteta, čak i dok borbe u Ukrajini traju, prenosi Fox News.

Sve zajedno, procena prikazuje rusku vojsku koja nije uspela da porazi Ukrajinu, pretrpela je istorijske gubitke u ljudstvu i obnovila se oslanjajući se na kvantitet umesto na kvalitet, ostavljajući njenu stvarnu borbenu efikasnost sve više pod znakom pitanja.

Ruski vojno-industrijski kompleks povećao je proizvodnju artiljerijske municije na više od 17 puta u odnosu na 2021. godinu, što, prema izveštaju, ukazuje na pripreme za buduće sukobe, a ne samo na kratkoročne potrebe na ratištu, uključujući obnavljanje strateških zaliha iscrpljenih tokom rata. Prema proceni, Rusija je samo tokom 2025. godine proizvela oko 7 miliona artiljerijskih granata.

U proceni se upozorava da Rusija i dalje predstavlja oslabljenu silu u poređenju sa očekivanjima pre rata, oslanjajući se na slabo obučene regrute, osuđenike, strane državljane i zastarelu opremu ali se ističe da i degradirana vojska, obnovljena oko strategije iscrpljivanja, i dalje predstavlja dugoročan izazov za Ukrajinu, NATO i evropsku bezbednost.

Estonija, kao granična država NATO koja se graniči sa Rusijom, izgradila je jednu od najdetaljnijih obaveštajnih slika o ruskim vojnim aktivnostima u Evropi zahvaljujući svojoj blizini, regionalnom iskustvu i razmeni obaveštajnih podataka sa saveznicima.

Njene godišnje procene pažljivo se prate unutar NATO zbog detaljnog fokusa na ruske sposobnosti, ograničenja i dugoročno planiranje.

Skoro četiri godine nakon početka rata, estonska obaveštajna služba kaže da Rusija nije uspela da ostvari svoj osnovni cilj potčinjavanja Ukrajine, koju opisuje kao "odlučniju i nezavisniju nego ikad ranije".

Predsednik SAD Donald Tramp je nedavno ismejao učinak Moskve, nazvavši Rusiju "papirnim tigrom" u objavi na mreži Truth Social i doveo u pitanje kako bi supersila mogla da provede "četiri godine vodeći rat koji je trebalo da traje nedelju dana".

Predsednik Rusije Vladimir Putin je odbacio zapadne procene o ruskoj vojnoj iscrpljenosti kao "puste želje". Govoreći u Minsku, u Belorusiji, Putin je tvrdio da se Rusija zapravo sprema da "smanje izdatke za odbranu" počev od 2026. godine, predstavljajući porast proizvodnje kao ostvaren cilj, a ne kao znak očaja.

"Nastavljamo da se krećemo, nastavljamo da napredujemo i osećamo se samouvereno", odgovorio je Putin na tvrdnje o "papirnom tigru".

"Ako smo papirni tigar, šta je onda NATO?", upitao je on.

Ali, zaključuje se u izveštaju, "Rusija ostaje opasna uprkos svojoj nesposobnosti".

Obaveštajni izveštaj takođe naglašava da se ne očekuje da će Rusija pokrenuti vojni napad na Estoniju ili bilo koju drugu članicu NATO u narednoj godini, što će, kako se navodi, verovatno ostati nepromenjeno ako se održi trenutni nivo odvraćanja.

"Rusija samo glumi interesovanje za mirovne pregovore", navodi se u izveštaju, koristeći pregovore da bi kupila vreme, smanjila pritisak na svoju ekonomiju i ponovo stvorila uslove za dužu konfrontaciju, umesto da okonča rat pod uslovima prihvatljivim za Ukrajinu.

Da bi nadoknadila gubitke ljudstva, ruske vlasti su izgradile nacionalni sistem regrutovanja koji se sve više oslanja na prisilu i očaj, a ne na dobrovoljnu službu, a regionalne vlade su pod pritiskom da po svaku cenu ispune mesečne kvote za regrutovanje, navodi se u izveštaju.

Napori regrutovanja sada se u velikoj meri fokusiraju na "socijalno ranjive grupe", uključujući nezaposlene, hronične dužnike, pritvorenike, osobe pod sudskim nadzorom i one koji pate od zavisnosti od alkohola ili droga.

Radni migranti i strani državljani su takođe uvučeni u sistem kako se tradicionalni regrutacioni fondovi iscrpljuju.

Izveštaj povezuje rusku vojnu strategiju sa rastućim ekonomskim i društvenim pritiskom kod kuće, navodeći da je produženi rat iscrpeo civilne sektore ekonomije, dok je istovremeno primorao državu da da prioritet potrošnji na odbranu na račun životnog standarda. Gotovo svi nevojni sektori su ili u recesiji ili stagnaciji, navodi se u proceni, što povećava rizik od društvene nestabilnosti u godinama koje dolaze.

Obaveštajna služba takođe dokumentuje korišćenje stranih studenata, posebno iz afričkih zemalja, koji su namamljeni obećanjima o zaposlenju ili produženju boravka, a zatim preusmereni na vojnu obuku i poslati na front.

Stotine stranih državljana iz zemalja uključujući Zambiju, Tanzaniju, Kamerun i Nigeriju raspoređeno je u ruske borbene jedinice, često sa malo obuke i ograničenim razumevanjem uslova koje su pristali.

Ovi strani regruti se često dodeljuju jedinicama koje se koriste za apsorpciju velikih gubitaka, štiteći bolje obučene formacije i ističući ono što izveštaj opisuje kao rastuće oslanjanje Rusije na potrošnu radnu snagu, a ne na profesionalne vojnike.

Procena opisuje široko rasprostranjeno bezakonje unutar oružanih snaga, navodeći zloupotrebu moći, korupciju, krađu, alkoholizam i upotrebu droga kao stalne probleme koji su narušili disciplinu i borbenu efikasnost. Jedinice na prvoj liniji fronta, navodi se u izveštaju, sve više se sastoje od pojedinaca kojima "pod normalnim okolnostima ne bi trebalo da bude povereno oružje".

Rusija se takođe u velikoj meri oslanjala na osuđenike kako bi popunila svoje redove. Između 2022. i 2025. godine, iz ruskih pritvorskih centara je regrutovano između 150.000 i 200.000 zatvorenika, od kojih su mnogi osuđeni za teška nasilna krivična dela i pomilovani u zamenu za službu na frontu.

Uprkos eroziji profesionalizma u svojim redovima, estonska obaveštajna služba upozorava da se nedostaci ruske vojske ne tumače kao smanjenje pretnje. Umesto toga, navodi se da se Moskva prilagodila prihvatanjem modela zasnovanog na iscrpljivanju, vatrenoj moći i potrošnoj snazi, umesto na manevarskom ratovanju ili elitnim jedinicama.

Za planere NATO, zabrinutost je da Rusija obnovljena oko masovne vatrene moći i potrošne ljudstva smanjuje prag za dugotrajne sukobe sa velikim brojem žrtava, čak i ako se Moskva bori sa složenim operacijama.

Izveštaj naglašava da je Rusija iscrpela veliki deo vojnih zaliha koje je nasledila od Sovjetskog Saveza i otkrila sistemske probleme u svojim oružanim snagama, ali ipak nastavlja da ulaže velika sredstva u obnovu rezervi municije i bespilotnih sistema koji bi se mogli koristiti van Ukrajine.

Nisu svi analitičari saglasni da je "masovnost" jedini put Rusije.

Nedavni izveštaj Kraljevskog instituta za ujedinjene službe (RUSI) sugeriše da će 2026. godina umesto toga biti "godina hibridne eskalacije". Pošto su konvencionalne opcije "isključene ekonomskim ograničenjima", tvrde istraživači Vilijam Dikson i Maksim Beznosjuk, Kremlj se okreće strategiji "hiljadu rezova" jeftinije, porecljive sabotaže širom Evrope.

"Moramo se pripremiti ne za oživljavanje Rusije, već za očajničku", upozorava izveštaj.

Ova promena zamenjuje tradicionalnu borbu agilnom mrežom "jednokratnih" sabotera regrutovanih putem šifrovanih aplikacija za podmetanje požara i napade na infrastrukturu osmišljenih da iznutra razbiju zapadnu podršku Ukrajini.

(Telegraf.rs)