Makron je prvo smirivao Putina, a sad preti slanjem NATO u Ukrajinu: Šta to znači za svet, ali i njega?

Makron tvrdi da su njegovi komentari odmereni i promišljeni, oni su, ipak, u oštroj suprotnosti sa predratnom percepcijom francuskog predsednika kao u smirujućeg koji je pokušao da posreduje u mirovnoj inicijativi između Rusije i Ukrajine

"Ne isključujem ništa", odgovorio je francuski predsednik Emanuel Makron na pitanje o tome da li će Francuska poslati svoje trupe u Ukrajinu ukoliko ruske snage probiju istočnu liniju fronta.

Kako prenosi "Dailymail", ova Makronova izjava je eho novog tona koji je zvanični Pariz zauzeo prema Rusiji, iako su francuski saveznici poput Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Nemačke, do sada u više navrata oštro odbijali mogućnost slanja svojih trupa u Ukrajinu.

Preporučujemo

Evropa i Sjedinjene Države su sada namenile Ukrajini više od 130 milijardi dolara pomoći, ali članice NATO odbijaju da obećaju pomoć u slanju vojnika, dok Vladimir Putin i dalje izdašno eksploatiše pretnju nuklearnim armagedonom ukoliko to bude bilo neophodno.

Makron tvrdi da su njegovi komentari odmereni i promišljeni, oni su, ipak, u oštroj suprotnosti sa predratnom percepcijom francuskog predsednika kao I smirujućeg koji je pokušao da posreduje u mirovnoj inicijativi između Rusije i Ukrajine.

Danas, francuski lider se suočava sa sve brojnijim i glasnijim kritikama sa svih strana - niskom podrškom u anketama kod kuće, kao i uznemirenim saveznicima u Evropi po pitanju Ukrajine. Ali u odsustvu rivalskog ratnog lidera u Zapadnoj Evropi, Makron je promenom stava pronašao ne samo način da skrene pažnju sa domaćih pitanja, već i novu ulogu u suočavanju sa istorijskim neprijateljem.

Kako njegova ratna retorika evoluira stručnjaci sugerišu da bi Makronovo lice poput pokeraša moglo da se koristi kao strateška dvosmislenost da uznemiri Moskvu. Ali francuski saveznici će ostati u nadi da Putin neće povisiti ulog na njegov blef.

Francuski predsednik je prošle nedelje imao mračno upozorenje za Evropljane, govoreći gostima na cenjenom univerzitetu Sorbona u Parizu.

"Naša Evropa danas je smrtna i može da umre. Može da umre i to zavisi samo od naših izbora", naveo je u govoru i nastojao da ubedi slušaoce da su se pravila igre promenila:

"Činjenica da se rat vratio na evropsko tlo, i da ga vodi nuklearna sila, menja sve. Sama činjenica da je Iran na ivici nabavke nuklearnog oružja menja sve. Evropa nije naoružana protiv rizika sa kojima se suočavamo u inostranstvu. Dani Evrope koja se oslanja na američku bezbednost su prošli", dodao je Makron.

Njegova obećanja pokrivaju celu Evropu - ne samo Francusku - i odražavaju nameru da se odvoji od američke vojne hegemonije kroz planiranu "evropsku odbrambenu inicijativu". On je dao nagoveštaje o vojno ujedinjenom bloku kroz zajedničku obuku oficira snaga za brzo reagovanje.

U februaru, Putin je upozorio Makrona da ako Francuska pošalje bilo kakvu vojsku u Ukrajinu, dočekaće ih ista sudbina kao veliku armiju Napoleona Bonaparte, čija se invazija 1812. završila zapanjujućim porazom i ogromnim žrtvama. U martu, Makron je ostao pri svome, pozivajući Evropljane da ne budu "slabi":

"Ako Rusija pobedi u ovom ratu, kredibilitet Evrope biće sveden na nulu", rekao je Makron u televizijskom intervjuu.

U ranim danima rata, objavljeno je da je Makron redovno razgovarao sa Putinom u nastojanjima da obezbedi prekid vatre. Ne imenujući Francusku, tadašnji britanski ministar odbrane Ben Valas je u februaru 2022, pre izbijanja rata, upozorio da se u vazduhu već oseća "dašak Minhena", aludirajući na neuspeli diplomatski dogovor da se zaustavi Drugi svetski rat.

"Možda je Putin samo ugasi svoje tenkove i svi odemo kući, ali u vazduhu se oseća dašak Minhena kod nekih sa Zapada. Zabrinjavajuće je to što uprkos ogromnoj količini povećane diplomatije, to vojno jačanje se nastavilo", rekao je on tada.

Jedan članak u britanskoj štampi otišao je toliko daleko da je Makrona nazvao "ljubomornim na Borisa Džonsona", tadašnjeg britanskog premijera koji je snažno podržao Ukrajinu u suprotstavljanju ruskoj invaziji.

Šta se promenilo? Danas je nezaobilazna tema za Makrona njegova popularnost kod kuće. U prvoj godini rata u Ukrajini na predsedničkim izborima on je pobedio Marin Le Pen posle drugog kruga izbora. Izlaznost je bila 72 odsto, najniža u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj od 1969.

U vreme drugog kruga, Makron je imao rejting od 41 odsto. To je palo na 35 odsto u vreme protesta za penzijsku reformu početkom 2023. godine, kada je Francusku pogodio talas protesta i štrajkova, kao i žestokih sukoba demonstranata i policije zbog planova za povećanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine.

U ovo vreme prošle godine, Makronov rejting odobravanja je pao na 27 procenata, pre nego što je ostvario blagi oporavak i stagnira na oko 30 odsto u 2024. U Evropi, Makron ima priliku da oblikuje svoj javni imidž sa čvrstim stavom o Ukrajini. Ipak, on je odložio planiranu posetu Kijevu upravo zbog tenzija sa saveznicima zbog komentara o Rusiji.

Jedan francuski diplomata je rekao za "Politico.eu" da će francuski predsednik nastojati da odvoji potrebno vreme za razgovore sa saveznicima kako bi stigao sa opipljivim rezultatima. U britanskom nedeljniku "The Spectator", Gavin Mortimer je u februaru sugerisao da je Makron video "priliku da igra ulogu višeg državnika Zapada, ulogu koju je Boris Džonson u početku preuzeo".

Bivši premijer je otišao toliko daleko da je rekao da će Britanija poslati Trupe ukoliko Rusija izvrši invaziju na Švedsku u jeku razmirica o ulasku Stokholma u NATO, ali nije otišao toliko daleko da obeća slanje trupa u Ukrajinu ako Rusija probije linije ukrajinske odbrane na istočnom frontu.

"Ne znamo za sigurno da li je Francuska zaista spremna da pošalje trupe u Ukrajinu ali to i jeste poenta. Makron je jedan od retkih zapadnih lidera koji razumeju vrednost strateške dvosmislenosti. Putin drži sve opcije na stolu, trebalo bi i mi. A to uključuje i slanje trupa u bolo kom svojstvu u kome je to izvodljivo", naveo je Vlad Sutea, osnivač grupe za rano upozoravanje "T-intelligence".

Prema Članu pet osnivačkog ugovora NATO, sve zemlje članice su dužne da pomognu Francuskoj u slučaju da je Rusija direktno napadne. Međutim, ova obaveza ne postiji u slučaju da Francuska samostalno pošalje trupe u Ukrajinu.

(Telegraf.rs)