Zanimljivosti o Aja Sofiji: Tajna 1.600 godina stare svetinje koja je preživela pad carstava

Bilo da ste vernik ili ne, poseta Aja Sofiji je duhovno iskustvo. Arhitektonska genijalnost ovog mesta bogosluženja — koje je izgrađeno kao crkva 537. godine, a zatim pretvoreno u džamiju 1453. — stvara iluziju prostranosti. Ima se osećaj da prostor počinje da se širi čim uđete u zgradu.

Akustična alhemija pretvara šapate posetilaca u blistave zvuke, koji lebde bez težine u vazduhu, poput odjeka molitve na drevnom jeziku. Umetnost unutar zdanja svedoči o suživotu. Ne postoji drugo mesto na svetu gde se hrišćanske mozaike svetaca i vizantijskih vladara može videti pored islamske kaligrafije, poznate i kao Hüsn-i Hat — velikih okruglih ploča na kojima su ispisana imena Boga (Alaha), proroka Muhameda i četvorice halifa, vođa islama nakon Muhamedove smrti, piše CNN.

Preporučujemo

Danas je Aja Sofija jedna od najneobičnijih džamija na svetu — ali ona je i više od toga. Ona je simbol, kulturni fenomen i spomenik.

Naravno, kao i većina monumentalnih građevina, Aja Sofija ima svoju mitologiju. Od mnogih priča koje kruže o ovoj građevini, neke su istinite, neke preuveličane, a neke potpuna fantazija.

Veće i bolje

Današnja Aja Sofija izgrađena je u 6. veku, kada je Carigrad (tadašnje ime Istanbula) bio srce pravoslavnog Vizantijskog carstva koje je nastalo nakon opadanja moći Starog Rima i vladalo delovima Evrope i severne Afrike, sve do današnje Španije, Libije, Egipta i Turske, dok grad nije pao pod Osmanlije 1453. godine.

Građevina koju danas vidimo nije originalna, jer su joj prethodile dve ranije crkve na istom mestu - koje su, pak, izgrađene na mestu nekadašnjeg paganskog hrama.

Za prvu se smatra da ju je naručio Konstantin, rimski car koji je prešao u hrišćanstvo i premestio centar Rimskog carstva u Carigrad, čime je započeta vizantijska era.

Nazvana "Magna Ecclesia", latinski za "Velika crkva", crkva je otvorena za vreme Konstantinovog sina, Konstancija II, 360. godine. Kasnije je uništena od strane sledbenika Svetog Jovana Zlatoustog, bivšeg patrijarha Carigrada koji je bio proteran iz grada. Druga verzija crkve otvorena je 415. godine pod carem Teodosijem II, ali je ponovo spaljena 532. godine.

Treću crkvu, današnju Aju Sofiju, sagradio je car Justinijan I, ambiciozni vladar koji je naredio njenu izgradnju 23. februara 523. godine.

Ako je verovati anonimnom istorijskom izvoru koji navodi Rešad Ekrem Koču u Istanbulskoj enciklopediji, Justinijan je želeo da njegova crkva bude veća i raskošnija od Solomonovog hrama u Jerusalimu, legendarnog mesta gde je počivao Kovčeg saveza, izgrađenog, prema predanju, u 10. veku pre nove ere.

Tokom petogodišnje izgradnje, Justinijan je naredio svojim namesnicima da pošalju najlepše artefakte iz antičkih ruševina sa svojih teritorija u Carigrad, kako bi se koristili u Aji Sofiji. Izgleda da je to uspelo. Taj isti anonimni izvor tvrdi da je Justinijan bio obuzet strahopoštovanjem kada je prvi put ušao u crkvu. Pojurio je ka oltaru, podigao pogled i zahvalio Bogu što mu je omogućio da stvori takvo čudo — i uzviknuo: "Nadmašio sam te, Solomone!"

Lepa priča — ali netačna, kaže istoričar i stručnjak za Aju Sofiju Sedat Bornovali.

Taj izvor napisan je oko 300 godina nakon izgradnje Aje Sofije. Anegdota se ne pojavljuje ni u jednom delu Prokopija, Justinijanovog zvaničnog istoričara, koji je takođe napisao kritičku knjigu o caru, "Tajna istorija".

"Da su ove tvrdnje tačne, nalazile bi se ili u ‘Zgradama’ ili u njegovoj ‘Tajnoj istoriji'", kaže Bornovali i dodaje da bi Prokopije svakako napisao nešto zajedljivo poput: "Uobraženi čovek se uporedio s prorokom Solomonom".

Ipak, iako u Tajnoj istoriji pokazuje prezir prema Justinijanu i njegovoj ženi, Prokopije i dalje piše o Aji Sofiji s divljenjem.

Bez obzira na motive, troškovi projekta i brzina kojom je izgradnja počela, takođe imaju gotovo mitski status.

Cena je navodno bila astronomska. U svojoj knjizi "Pad Rimskog carstva: Nova istorija Rima i varvara", istoričar Piter Heder navodi da je Justinijan platio "15–20 hiljada funti zlata".

Istanbulska enciklopedija iz 1945. procenjuje trošak na umerenijih, ali i dalje zapanjujućih 75 miliona dolara, što bi danas bilo oko 1,3 milijarde dolara. To je više od troška obnove Notr Dama, procenjenog na milijardu dolara.

Izgradnja crkve počela je samo nekoliko nedelja nakon Nike ustanka, razornog bunta protiv Justinijana koji je uništio veći deo Carigrada, uključujući i drugu Aju Sofiju.

Bornovali smatra da je moguće da je Justinijan zaplenio imovinu svojih političkih protivnika i uzeo ogroman porez kako bi finansirao izgradnju.

"Kako je bilo moguće stvoriti tako složen dizajn i rešiti logističke izazove u roku od nekoliko nedelja, ostaje jedno od neodgovorenih pitanja", piše on u svojoj knjizi „Najduža pesma istorije.”

Pogotovo jer, kako kaže, dovoz građevinskog kamena i drugih materijala trajao bi godinama.

On misli da su budžet i planovi verovatno već postojali, a Justinijan je iskoristio priliku posle ustanka da započne gradnju Aje Sofije baš na tom mestu.

"Da prethodna Aja Sofija nije bila uništena, Justinijan bi ionako naredio da se nova verzija izgradi negde drugde", kaže Bornovali.

Džamija sa freskama

Pod Vizantijcima, Aja Sofija je postala središte pravoslavnog hrišćanstva i poslednji opstali simbol njihovog carstva. Međutim, 1453. godine, kada je osmanski sultan Mehmed II (poznat i kao Mehmed Osvajač) osvojio Carigrad, njegova pobeda otvorila je put Osmanskom carstvu koje će trajati do 1922. godine.

Da bi svetu pokazao ne samo nadmoć islama, već i da su Osmanlije pravi naslednici Rimljana, Mehmed je Aju Sofiju pretvorio u džamiju — ali je zadržao njeno originalno ime. Iako Aja Sofija zvuči kao da je nazvana po nekoj hrišćanskoj svetici, zapravo znači „Sveta Mudrost“ na grčkom jeziku.

Nakon osvajanja Carigrada, mladi sultan — imao je samo 21 godinu — obavio je svoju prvu džumu (petkom molitvu) upravo ovde, započevši tradiciju koju su pratili svi naredni sultani Osmanskog carstva.

"Postojala su tri koraka koja su obeležavala vladavinu sultana. Prvi je da zauzme presto u palati, drugi da zamahne mačem u Ejupu - istorijskoj četvrti Istanbula, a treći da obavi prvu džuma molitvu u Aja Sofiji", kaže turski istoričar A. Čagri Baškurt.

Mehmed je takođe preuzeo titulu Rimski car (Qaisar-e-Rum ili Kajser-i Rum) nakon osvajanja Carigrada. Njegovi naslednici nastavili su da koriste tu titulu sve dok Mustafa Kemal Ataturk nije ukinuo sultanat 1922. godine, a godinu dana kasnije osnovao savremenu Tursku.

Zaštita jedinstvenog kulturnog nasleđa

Aja Sofija je preživela brojne revolucije, okupacije, pobune, pljačke i prirodne katastrofe (kaže se da joj je temelj na čvrstoj steni pomogao da izdrži zemljotrese). Malo je građevina tog uzrasta koje su očuvane tako besprekorno i u tako potpunom stanju.

Osmanska dinastija, posebno Mehmed II, imala je ključnu ulogu u njenom očuvanju.

"Mehmed je rekao svojoj vojsci da, ako osvoje grad, grad je njihov tri dana — s izuzetkom Aja Sofije", kaže urednik i istraživač urbanizma Hasan Mert Kaja.

Koču u „Istanbulskoj enciklopediji“ piše da Mehmed nije naredio da hrišćanske mozaike i freske prekriju, uprkos tome što islam zabranjuje figurativnu umetnost u verskim prostorima.

Međutim, vek kasnije, sultan Sulejman I naredio je da se freske premalterišu.

Zahvaljujući osnivanju Turske Republike pod vođstvom Ataturka, sekulariste, danas možemo da ih vidimo. Godine 1926. vlasti su započele sveobuhvatnu obnovu nakon tvrdnji u evropskim medijima da je Aja Sofija u opasnosti od urušavanja.

Zgrada je zatvorena za javnost početkom 1930-ih zbog restauracije, a zatim je 1935. godine, dekretom Ataturka, pretvorena u muzej. On je takođe naložio da se vizantijski mozaici otkriju i restauriraju.

Džamija, muzej, pa opet džamija...

U kontroverznom potezu, 2020. godine Aja Sofija je ponovo pretvorena u džamiju. Odluka koja se tiče jednog od najvažnijih gradskih simbola i mesta pod zaštitom UNESCO-a izazvala je kritike međunarodnih verskih i političkih lidera — među njima i UNESCO-a, kulturne agencije UN, kao i pape — iako unutar same Turske nije izazvala široko protivljenje.

Međutim, od 2024. godine, drugi sprat funkcioniše kao muzej. Turisti mogu kupiti karte za ulazak u galeriju i posmatrati molitveni prostor odozgo. Vizantijski mozaici i slike i dalje su vidljivi tokom sati za posete, dok su za vreme molitvi i obreda pokriveni posebnim svetlosnim efektima.

Pitanje da li Aja Sofija treba da bude džamija ili muzej i dalje je predmet debate. Dok neki smatraju da bi trebalo da bude trajno pretvorena u muzej i da se ne koristi za bogosluženje, drugi, poput istraživača urbanizma Kaje, smatraju da bi trebalo da ostane verski objekat — ali samo do određene mere.

"Aja Sofija bi trebalo da bude zgrada u kojoj se klanjaju samo džuma-namaz (molitva petkom), bajram-namaz i, možda tokom Ramazana, teravih-namaz — da simbolično ispuni svoju funkciju verskog objekta, i da se dozvoli ograničen broj ljudi u isto vreme", kaže on.

Namazi koje Kaja pominje su posebne molitve za muslimane koje imaju veći značaj kada se obavljaju u zajednici.

Lepotica umalo bila sravnjena sa zemljom

Pored svih napora na očuvanju tokom godina, kaže se da su Turci jednom umalo potpuno sravnili Aja Sofiju sa zemljom.

Tokom okupacije Istanbula od sbritanske, francuske, italijanske i grčke vojske između 1918. i 1922. godine, nakon što su Osmanlije stale na stranu poraženog nemačkog saveza u Prvom svetskom ratu, turski državnik Tevfik-paša zapretio je Britancima da će uništiti zgradu ako pokušaju da je ponovo pretvore u crkvu.

Urbane legende o Aja Sofiji

Neke priče o Aja Sofiji su očigledno plod mašte, ali čak i one imaju svoju svrhu. Jedna od njih kaže da su, kada je razorni zemljotres krajem 500-ih godina oštetio centralnu kupolu, carevi savetnici i sveštenstvo rekli caru Justinijanu da su proučili zvezde, proverili proročanstva i da je u Arabiji rođen poslednji Božiji poslanik, novi prorok.

Da bi popravili kupolu, trebalo je da pripreme poseban malter. Taj "sveti malter" trebalo je da sadrži pljuvačku mladog proroka, vodu Zemzem (svetu vodu iz bunara Zemzem u Meki) i zemlju iz Meke. Prema priči, ovaj sveti malter je zaista napravljen i pukotine u hrišćanskoj crkvi su popravljene.

"Te legende i mitovi vezani za Aja Sofiju povezuju ljude s njom; oni pojačavaju percepciju da je to njihova džamija, njihov hram", kaže Hasan Mert Kaja.

Danas Aja Sofija na neki način stoji u središtu borbe za moć, sukoba koji se ogleda kako u pričama i legendama iz prošlosti, tako i u njenom nedavnom ponovnom proglašenju džamijom.

"Kada na nju gledamo iz perspektive podanika sultana, Aja Sofija je definisana kao apsolutni simbol osvajanja", kaže Baškurt.

Ona to i dalje jeste u svesti mnogih muslimanskih građana Turske.

Danas je Aja Sofija otvorena za posetioce, kao i mnoge druge džamije u Istanbulu, poput Sulejmanije, Plave džamije i Fatihove džamije. Iako je uvođenje cene ulaznice od 25 evra 2024. godine izazvalo čuđenje, 2025. godine započet je trogodišnji konzervatorski projekat koji će obnoviti centralnu kupolu — najopsežniji radovi u gotovo 1.500 godina istorije.

Radovi će poboljšati otpornost građevine na zemljotrese i očuvati freske — što znači da će posetioci iz celog sveta moći i dalje da dolaze u hram "Svete Mudrosti".

(Telegraf.rs)