Dečak (8) pronađen mrtav na svoj rođendan: "Ono kroz šta ste prošli je najgora noćna mora svakog roditelja"

Rođendanska proslava jednog dečaka završila se tragedijom kada je pronađen mrtav u svojoj spavaćoj sobi.

Džošua Danbar slavio je osmi rođendan u porodičnom domu u Birkenhedu u Velikoj Britaniji kada se dogodila "najtragičnija nesreća" — pretvarajući dan u "najgoru noćnu moru svakog roditelja".

Preporučujemo

Dečak je pronađen bez svesti, s helijumskim balonom u obliku broja osam preko glave, oko 14 časova, 27. aprila 2024. Hitna pomoć je brzo stigla i prevezla ga u bolnicu, ali nije mogao biti spasen i proglašen je mrtvim u 19:23 tog dana, piše Mirror.

Njegova shrvana majka, Karli, rekla je da je Džošua bio "veoma voljen i da će nedostajati zauvek", kao i da će "zauvek biti u našim srcima, a sećanje na njega živeće kroz sve nas".

Istraga je pokazala da je udisanje helijuma sprečilo ulazak kiseonika u njegovo telo, a bez kiseonika, život postaje nemoguć u roku od nekoliko minuta.

"Ovo je bio izuzetno tragičan dan, jer je počeo kao slavlje", rečeno je. "Razumemo da je 27. aprila, neposredno pre 14 časova, Hitna pomoć severozapadne Engleske obavestila policiju da je Džošua u srčanom zastoju na kućnoj adresi. Reanimacija je bila u toku, a Džošua je pronađen bez svesti u svojoj spavaćoj sobi."

"Kada se incident dogodio, Džošua je bio sam, i nema apsolutno nikakvih dokaza da je znao koliko smrtonosne posledice takva radnja može imati. Svako sa srcem bi se zapitao šta je pokušavao da uradi. Možda nije znao da u balonu nema vazduha, ili je možda pokušavao da čuje kako helijum menja njegov glas. Ne znam. Niko ne zna. Ali sigurno nema dokaza da se radilo o namernoj radnji. Bio je samo dečak koji se igrao u svojoj sobi, i tragično, to je imalo fatalne posledice."

Zaključeno je da je smrt osmogodišnjeg dečaka bila "najtragičnija moguća nesreća".

Obraćajući se roditeljima, sudija je rekao: "Ono kroz šta ste prošli je najgora noćna mora svakog roditelja. Sve vaše nade, planovi i snovi su se potpuno promenili i ne znam da li iko može da zamisli, ni približno, kroz šta ste prošli."

Nakon istrage, Karli je izjavila da želi da upozori javnost na moguće opasnosti koje predstavljaju helijumski baloni, na šta je i mrtvozornik ukazao rekavši da mnogi roditelji toga nisu svesni.

"Pre nego što smo izgubili sina, bila sam veoma društvena, vesela, puna života, uvek raspoložena. Volela sam da provodim vreme sa prijateljima i porodicom. Volela sam da kažem deci: 'Idemo negde!' U avanture, da gledamo zalazak sunca, da trčimo po plaži. Da pustimo muziku, igramo i pevamo", rekla je majka.

"Tako smo živeli. Bili smo velika, srećna porodica od šestoro. Uvek sam govorila: Možda nemamo sve, ali zajedno imamo sve što nam treba — i toga smo se držali. Dana kada nam je sin oduzet, veliki deo mene otišao je s njim. Srce mi je bilo slomljeno u komade koji nikada neće biti zalepljeni. Sada sam potpuno druga osoba. Ne prepoznajem samu sebe."

Karli je rekla da se nakon Džošuine smrti bori sa mentalnim zdravljem i posttraumatskim stresnim poremećajem: "Bilo je potpuno traumatično. Ne možeš to izbrisati iz glave. Zatvoriš oči, i to je sve što vidiš, sve što čuješ. Vrištanje, dozivanje, sirene. Reči lekara koji ti kažu da im je žao, da je došlo njegovo vreme."

"Samo se sećam da sam ga držala za ruku. Tata i ja smo držali svako po jednu ruku i rekla sam mu: 'Sine, ako su ti anđeoska krila tu i spreman si da ih uzmeš, uzmi ih. Mama i tata su tu s tobom i uz tebe smo do kraja. Ako si spreman da odeš, idi u miru'."

"Bukvalno, za nekoliko minuta je otišao. Kao da je čekao da mu ja i tata damo to odobrenje. To su slike koje nikada neću moći da izbrišem ni zaboravim. To su stvari sa kojima moram da živim, uz činjenicu da više nemam sina, i da moram da budem jaka zbog ostale dece. To je apsolutna tortura."

"Kunem se, ne bih želela da još neko dete izgubi život, da još neka porodica oseti ovo što mi osećamo svakog dana. To je tortura i ne postaje lakše, zaista ne. Ako samo jedna, dve, tri osobe zastanu i promisle i poslušaju šta govorim i ne kupe helijumski balon, to je jedan dečji život spasen."

"O tome se radi — da se spreči da se ovo dogodi nekom drugom detetu. Jedini način da se to postigne je da se prestane sa kupovinom helijumskih balona. Kupite one sa vazduhom — isto izgledaju lepo."

(Telegraf.rs)