Kristofer Landau poručio iz Dejtona: Narodima Bosne i Hercegovine i njenih suseda pružamo ruku prijateljstva

Zamenik državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država, Kristofer Landau, održao je govor u okviru NATO Parlamentarne skupštine 2025. godine u Dejtonu.

Predstavnici zemalja-članica NATO-a učestvuju na ovom zasedanju u gradu gde je pre 30 godina dogovoren i parafiran mirovni sporazum za BiH. U 4 dana trajanje skupštine Dejton će ugostiti više od 1.000 učesnika, brojne bivše i sadašnje diplomate na događaju NATO na kojem će se govoriti o miru i bezbednosti na Balkanu.

Preporučujemo

Prenosimo govor Landaua:

"U ime predsednika Trampa i sekretara Rubija, želim da se zahvalim guverneru Duvajnu i kongresmenu Terneru što su nas ugostili. Takođe, želim da zahvalim svim okupljenim uglednicima koji su doputovali ovde iz svih krajeva sveta, posebno iz Evrope i sa Balkana. Drago mi je što mogu da vas poželim dobrodošlicu u našu zemlju i čast mi je što ste danas ovde sa nama.

Okupljeni smo na veoma posebnom mestu u veoma posebnom trenutku. Dejton, Ohajo, dom je braće Rajt, Vilbura i Orvila, koji su sanjali o letenju pomoću motora i ostvarili taj san jednog decembarskog dana 1903. godine u Kiti Hoku, Severna Karolina. Nikada me ne prestaje zadivljavati činjenica da se taj prvi let desio samo 60 godina pre mog rođenja, kada je moj deda već imao 20 godina. Ljudska rasa je prešla dug put u istorijskom treptaju oka, i na dobro i na loše.

Ovde smo i u posebnom vremenu — 30 godina nakon što su u ovom gradu pregovarani Mirovni sporazumi za Bosnu. Za pojedince ili za nacije, malo je plemenitijih poduhvata od traganja za mirom za sebe ili druge, a potraga za mirom i njegovo promovisanje u osnovi je poenta diplomatije, što je moj posao. Stoga odajemo počast onima koji su se pre 30 godina okupili ovde kako bi postigli mirovni sporazum.

Da li to znači da su ti sporazumi savršeni? Naravno da ne.

Većina mirovnih sporazuma predstavlja pokušaj kompromisa. Kompromis često nije lep — niko ne dobija 100% onoga što želi, ali je bolji od ničega. Dejtonski sporazumi od pre trideset godina proglašeni su „herojski i istorijski“, i zaista su zaustavili krvoproliće civila. Ali, još od početka, SAD su svoj cilj opisale kao, citiram: „jasan“, „ograničen“ i „dostižan“, kraj citata.

Ova skromnost u ciljevima i sredstvima je privlačna. Danas nisam ovde da bih držao predavanja, već da bih slušao vas iz Bosne i regiona. U Trampovoj administraciji spremni smo da ponudimo našu dobru volju radi poboljšanja uslova, ali samo ako je naše uključivanje poželjno i opravdano.

Znam da to nije uvek bio duh kojim su se američki zvaničnici vodili u spoljnoj politici. Ali u ovom pogledu, kao i u mnogim drugim, Trampova administracija je spremna da pokuša drugačiji pristup, i ponosan sam što predstavljam to novo razmišljanje.

Zapravo, moje lično poreklo savršeno me je pripremilo da predstavljam ovu novu ideju. Moj otac je bio karijerni diplomata SAD. Rođen sam u Madridu, Španija, dok je služio u ambasadi SAD tamo, i odrastao sam u nekoliko južnoameričkih zemalja gde je bio američki ambasador. Dakle, iako sam Amerikanac od trenutka svog rođenja, naučen sam da posmatram Sjedinjene Države i svet kroz oči drugih. Poštujem i očekujem različita gledišta i prepoznajem da nisu svi kao ja ili moji sunarodnici, niti to žele biti. Možemo voleti i biti ponosni na svoju zemlju, dok istovremeno uvažavamo ogromnu raznolikost naroda sveta.

Predsednik Tramp se osvrnuo na ovu temu prošle nedelje u svom važnom govoru o spoljnoj politici u Rijadu. On je priznao katastrofu američkih pokušaja izgradnje nacija u svetu u proteklim decenijama i osudio aroganciju onih koji izlaze iz aviona u tuđim zemljama i misle da imaju sve odgovore.

Šta to znači za Bosnu i Hercegovinu? To znači da smo spremni da slušamo i da radimo sa svim pogođenim stranama. Sporazumi moraju biti čvrsti da bi opstali; ali morate biti fleksibilni da biste se prilagodili promenama u vremenu.

Da budem jasan: Sjedinjene Države ne nude neograničena sredstva za neodređene, neizvesne ili nerealne ciljeve. Ova osnovna poenta previše često se gubi kod onih koji zagovaraju preoblikovanje stranih društava prema utopijskim idealima. Nismo zainteresovani za nametanje vizije društva koja odražava sklonosti udaljenih birokrata i uskih aktivista.

Sjedinjene Države mogu biti voljan partner sa značajnim političkim kapitalom. Možemo naporno raditi; ali radićemo samo sa onima koji su posvećeni praktičnom realizmu za svoje zemlje. Odbacujemo dve neodržive krajnosti — s jedne strane, želju za transcendentnom transformacijom, a s druge, stalno ponavljanje starih sukoba.

Beskrajno ekspanzivna politika, bez uzdržanosti i istorijske skromnosti, postaje neprijatelj strategije i ustavnog delovanja države. To nije naša svrha, funkcija ni misija.

Ljudi i društva su otporni, ali moraju odlučiti da budu otporni. I ovde ne govorim samo o liderima, već o narodima.

Postići ravnotežu između dugotrajnosti i fleksibilnosti je teško. Sporazumi o rešenju koji su i fleksibilni i dugotrajni zahtevaju pristanak i konsenzus svih strana na terenu; oni moraju da odražavaju regionalne uslove i realnosti, a ne da budu samo idealizovane i apstraktne konstrukcije nametnute odozgo ili izdaleka.

Kada različite nacije i sistemi vrednosti postoje jedni pored drugih, mir ne zavisi od vojne pobede, koja samo postavlja pozornicu za novo sukobljavanje, već od kompromisa koji omogućavaju svim stranama da žive zajedno.

Mir i razvoj definišu ljudska bića koja moraju živeti s posledicama, a ne advokati, akademici ili instituti.

Dakle, možemo reći da su Dejtonski sporazumi bili uspešni, a da pri tome ne tvrdimo da su savršeni u teoriji ili praksi. Ovde sam da izrazim spremnost Trampove administracije da sluša i da igra konstruktivnu ulogu za sve strane.

Za kraj, narodima Bosne i Hercegovine i njenih suseda pružamo ruku prijateljstva i spremnosti da pomognemo. I svima vama zahvaljujem na vašem vremenu i pažnji. Hvala vam."

(Telegraf.rs)