Lav XIV u problemu? Pre nego što je postao papa već je imao dva državljanstva, a sada je šef države

Izbor pape Lava XIV za prvog poglavara Katoličke crkve rođenog u Sjedinjenim Američkim Državama uzdigao ga je na izuzetno retku, ali i pravno složenu, poziciju američkog državljanina koji je sada takođe i strani šef države, piše AP.

Rođen u Čikagu kao Robert Prevost 1955. godine, novi papa je tokom poslednje decenije imao dvojno državljanstvo – SAD i Perua, gde je proveo vreme kao misionar i biskup.

Preporučujemo

Kao papa, Lav je poglavar i Svete stolice – upravnog tela Katoličke crkve – i grada-države Vatikana, nezavisne države.

Može li papa ostati američki državljanin dok vodi stranu vladu?

Evo šta treba znati o papinom državljanstvu.

Da li se Vatikan smatra suverenom državom?

Pored toga što je duhovni vođa za, kako crkva navodi, oko 1,4 milijarde katolika širom sveta, Lav je takođe i šef onoga što se priznaje kao najmanja država na svetu.

Vatikan zauzima svega 0,44 kvadratna kilometra i ima populaciju od nekoliko stotina ljudi. Postao je nezavisna država 1929. godine na osnovu ugovora između Italije i Svete stolice.

Da li Lav može biti lišen američkog državljanstva?

Amerikanci koji rade za strane vlade nisu automatski u riziku da izgube američko državljanstvo.

Međutim, američko Stejt department na svom sajtu navodi da može "aktivno razmotriti" status državljanstva Amerikanaca koji "služe kao strani šef države, strani šef vlade ili ministar spoljnih poslova".

"Takvi slučajevi postavljaju složena pitanja međunarodnog prava, uključujući pitanja u vezi sa nivoom imuniteta od američke jurisdikcije koji bi toj osobi mogao biti dodeljen", navodi se u politici.

Stejt department je odbio da komentariše papin status. Portparol je rekao da odeljenje ne diskutuje o državljanstvu pojedinaca.

Ključno pitanje jeste da li bi strani lideri trebalo da imaju američko državljanstvo kada uživaju širok imunitet od američkih zakona, rekao je Piter Spajro, profesor prava na Univerzitetu Templ i stručnjak za pravo državljanstva. Takav imunitet je u sukobu sa ustavnim principom da nijedan američki državljanin ne bi trebalo da bude iznad zakona.

Međutim, Vrhovni sud SAD je u presudi iz 1980. godine odlučio da Amerikanci ne mogu biti lišeni državljanstva osim ako to namerno ne učine.

"Stejt department nikada ne pretpostavlja da imate nameru da izgubite državljanstvo osim ako to izričito ne izjavite kroz proces odricanja", rekao je Spajro.

On je naveo da bi bilo teško tvrditi da je Lav, postajući papa, pokazao nameru da se odrekne američkog državljanstva.

"Mislim da je vrlo malo verovatno da će SAD preduzeti korak da ukinu papino državljanstvo", rekao je Spajro.

Može li papa zadržati državljanstvo Perua?

Peruanski zakon ne postavlja prepreke da papa Lav zadrži državljanstvo, rekao je Horhe Puč, zamenik direktora arhive registracije u Nacionalnom registru identifikacije i građanskog statusa Perua.

Lav je dobio peruansko državljanstvo u avgustu 2015, mesec dana pre nego što ga je papa Franja imenovao za biskupa u Čiklaju, u severnom regionu južnoameričke zemlje. Da bi se kvalifikovao, morao je da živi u Peruu najmanje dve godine i položi test iz građanskog obrazovanja.

"To je najvrednije što je naš voljeni sveti otac mogao da učini: da poželi peruansko državljanstvo iako nije bio Peruanac po rođenju", rekao je Puč.

Svi punoletni Peruanci, uključujući naturalizovane građane, obavezni su da glasaju na izborima do 69. godine života. Glasanje na predsedničkim izborima u Peruu sledećeg aprila neće biti obavezno za Lava. On u septembru puni 70 godina.

Da li su prethodne pape zadržavali državljanstvo svojih matičnih zemalja?

Nije jasno šta se dešavalo sa statusom državljanstva Lavovih prethodnika nakon što su postali pape. Vatikan te informacije ne objavljuje.

Papa Franja je obnovio svoj pasoš u svojoj matičnoj zemlji Argentini 2014. godine, godinu dana nakon što je postao papa. Papa Benedikt XVI, rođen u Nemačkoj, i papa Jovan Pavle II, rođen u Poljskoj, nikada se javno nisu odrekli državljanstva svojih zemalja.

Jovan Pavle je bio prvi papa neitalijan posle 455 godina.

Margaret Suzan Tompson, profesorka istorije na Univerzitetu u Sirakuzi i stručnjakinja za američki katolicizam, rekla je da sumnja da bi Lav mogao da se odrekne američkog državljanstva. Ali veruje da je novi papa poslao poruku kada je svoj prvi govor održao na italijanskom i španskom, bez upotrebe engleskog jezika.

"Mislim da želi da naglasi da je on papa univerzalne Katoličke crkve", rekla je Tompson, "a ne Amerikanac koji obavlja tu funkciju."

Da li su drugi američki državljani obavljali funkcije lidera stranih država?

Da. Evo nekoliko zapaženih primera.

Bivši britanski premijer Boris Džonson rođen je u Njujorku od britanskih roditelja 1964. godine. Napustio je SAD kao dečak i odrekao se američkog državljanstva 2016. dok je bio ministar spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva. Tri godine kasnije postao je premijer.

Mohamed Abdulahi Mohamed bio je američki državljanin kada je izabran za predsednika Somalije 2017. Rođen u Somaliji, preselio se u SAD 1985. i postao državljanin 1990-ih. Mohamed se odrekao američkog državljanstva dve godine nakon što je postao predsednik.

Valdas Adamkus postao je američki državljanin nakon što je sa porodicom pobegao iz Litvanije bežeći od sovjetske okupacije. Vratio se da pobedi na predsedničkim izborima u Litvaniji 1998, godinama nakon raspada Sovjetskog Saveza. Odrekao se američkog državljanstva nakon izbora.

Papa Lav XIV: "Ja sam Rimljanin!"

Papa Lav XIV proglasio je u nedelju da je Rimljanin, dok je završavao poslednje ceremonijalne korake kojima se učvršćuje njegova uloga rimskog biskupa, prenosi AP.

Prvi američki papa zvanično je preuzeo posed bazilike Svetog Jovana Lateranskog, koja je rimska katedrala i sedište dijeceze, služeći večernju misu kojoj su prisustvovali rimski sveštenici i vernici.

Zatim je seo u papamobil i posetio baziliku Svete Marije Velike, gde se pomolio pred grobom pape Franje i ikonom Device Marije koju mnogi rimski vernici veoma poštuju.

U svojoj besedi, Lav je rekao da želi da ih sluša "kako bi učio, razumeo i donosio odluke zajedno".

Jedna od brojnih titula koju je Lav preuzeo kada je izabran 8. maja bila je i titula rimskog biskupa. S obzirom na njegove obaveze u vođenju univerzalne Katoličke crkve od 1,4 milijarde vernika, pape svakodnevno upravljanje rimskom dijecezom poveravaju vikaru.

Nedeljne ceremonije u bazilici Svetog Jovana Lateranskog i poseta bazilici Svete Marije Velike usledile su nakon Lavove prošlonedeljne posete bazilici Svetog Pavla izvan zidina. Zajedno sa bazilikom Svetog Petra u Vatikanu, ove četiri papinske bazilike su najvažnije bazilike na Zapadu.

Gradonačelnik Rima Roberto Gvaltijeri dočekao je Lava prvo na stepenicama Gradskog veća, istakavši da je njegov izbor 8. maja pao u Svetoj godini – događaju koji se održava svakih 25 godina kako bi se hodočasnici pozvali u Rim. Grad je tokom dve godine imao radove na javnoj infrastrukturi koji su izazivali saobraćajne gužve, a očekuje se da će ugostiti više od 30 miliona ljudi u 2025.

Lav je rekao da oseća "ozbiljnu, ali strasnu odgovornost" da služi svim Rimljanima tokom Svete godine i nakon nje.

Noseći svoju svečanu crvenu papinsku pelerinu i brokatnu štolu, Lav je podsetio na reči koje je izgovorio sa lože bazilike Svetog Petra u noći svog izbora. Avgustinac papa citirao je Svetog Avgustina rekavši: "Sa vama sam hrišćanin, a za vas biskup."

"Po posebnom naslovu, danas mogu da kažem da sam za vas i sa vama Rimljanin!", rekao je Lav.

(Telegraf.rs)