Ovako SAD gube vojnu nadmoć nad Kinom: Peking ima milion vojnika više i najveću mornaricu na svetu

Kada je jedan od kineskih borbenih aviona lovaca koje koristi Pakistan ispalio projektil iznad planina Kašmira i oborio jedan od francuskih Rafala iz sastava Indijskog ratnog vazduhoplovstva, zapadni vojni zvaničnici su podugli značajno obrve.

Bio je to prvi put da je Zapad video kineski avion JC-10 i projektile PL-15 u upotrebi u stvarnoj borbi, prenosi britanski The Telegraph.

Preporučujemo

Zapadni zvaničnici su se od tada detaljno bavili analizom ovog sukoba, postavljajući pitanje šta to znači za kineske vojne kapacitete i da li je država na čijem je čelu Si Đinping konačno sustigla Zapad u vojnim kapacitetima.

Tokom poslednjih 25 godina, Narodnooslobodilačka vojska Kine (PLA) doživela je ogroman rast, od male vojne sile koja je morala sama da obezbeđuje prihode uzgajajući useve, do jedne od najvećih i najmoćnijih armija na svetu.

"Kina je trenutno najjača što je ikada bila", rekao je brigadni general Dag Vikert, komandant 412. testnog krila američkog ratnog vazduhoplovstva.

"Oni su prilično agresivno izgradili veoma veliku silu, specijalno razvijenu da neutrališe naše prednosti".

Danas PLA raspolaže sa gotovo milion vojnika više nego Sjedinjene Američke Države i sa više od hiljadu tenkova više. Njihova mornarica je izgrađena u najveću na svetu, sa oko 400 ratnih brodova, dok je vazduhoplovstvo opremljeno sa gotovo 2.000 lovačkih aviona.

Peking je takođe drastično proširio svoje obaveštajne kapacitete, do te mere da je zamenik direktora CIA Majkl Elis ranije ove nedelje izjavio da je Kina postala "egzistencijalna pretnja po američku bezbednost na način s kojim se nikada ranije nismo suočili".

Međutim, iako je Kina danas snažnija nego ikada ranije, uvid u njene stvarne sposobnosti pokazuje da PLA i dalje zaostaje u veštinama i iskustvu i da često kaska korak iza iskusnijih konkurenata.

"Brojevi ne govore celu priču", primetio je general Vikert i nastavio:

"Kineska vojska jeste porasla i po brojnosti i po sofisticiranosti, ali i dalje postoje oblasti u kojima mi imamo tehnološku prednost".

Svake godine se širom Kine održava niz sajmova i izložbi na kojima se prikazuje arsenal jedne od najzatvorenijih i najtajanstvenijih oružanih sila na svetu.

U novembru je Kina organizovala svoj godišnji aerosalon u Džuhaju, gde su prikazani lovci J-20 sa tehnologijom smanjenog radarskog odraza, koji se smatraju direktnim konkurentima jednom od najjačih američkih borbenih aviona F-35 Lightning II i sposobni su da nose rakete vazduh-vazduh poput PL-15, koje je Pakistan koristio protiv Indije.

Na izložbi je takođe prikazan i HQ-19 sistem za presretanje balističkih projektila, kao i novi SS-UAV nosač dronova "Điu Tan", sposoban da u isto vreme ispusti rojeve kamikaza-dronova, a koji će sledećeg meseca krenuti na svoje prvo putovanje.

Nedavno je na Svetskom sajmu radara Kina predstavila novi radar JY-27V, za koji državna medijska kuća tvrdi da može da detektuje američke lovce pete generacije sa smanjenim radarskim odrazom, uključujući F-35 Lightning II.

Takođe kruže glasine da kineska mornarica razvija novi supernosač aviona, sličan američkom USS Džerald Ford, koji bi bio veći od bilo kog postojećeg broda u njenoj floti. Takođe se navodi da vojska razvija novi laki tenk četvrte generacije, koji bi bio opremljen topovima sposobnim da ispaljuju različite tipove municije.

Međutim, ono što najviše zabrinjava SAD jeste brzo napredovanje Pekinga u nuklearnim kapacitetima. Od 2023. do 2024. godine, Kina je svom arsenalu dodala još 100 bojevih glava, povećavši broj sa 500 na 600, a očekuje se da će zemlja do 2030. imati više od 1.000.

Prema rečima stručnjaka, najmanje 400 tih bojevih glava predstavljaju interkontinentalne balističke rakete koje mogu da dosegnu SAD sa kineskog kopna, uključujući DF-41, koja može da pređe između 12.000 i 15.000 kilometara.

Iako SAD i dalje imaju prednost sa 3.700 bojevih glava u svom arsenalu, američka vlada je izrazila zabrinutost zbog brzine kojom Kina napreduje.

Tokom obraćanja Senatu u aprilu, američki senator Rodžer Viker je primetio da kinesko širenje nuklearnih kapaciteta sada "ide brzinom koja daleko prevazilazi našu".

Timoti Hit, viši istraživač za odbranu i stručnjak za Kinu pri RAND korporaciji, objasnio je da je napredak Pekinga u oblasti nuklearnog oružja verovatno deo njegove "strategije odvraćanja".

"To je znak da ne žele da uđu u konvencionalni sukob sa SAD. Imati nuklearni arsenal je način da se upozori SAD da ne započinju sukob", rekao je Hit.

Pored nuklearnog arsenala, postoje oblasti u kojima kineski napredak parira Sjedinjenim Državama. Prema rečima gospodina Hita, hipersonične rakete mogle bi biti domen u kojem je Narodnooslobodilačka vojska Kine "prestigla SAD po pitanju tehnologije".

Takođe je naglasio da je Peking postao "globalni igrač na svetskom tržištu" kada je reč o vojnim dronovima, iako drugi stručnjaci poput generala Vikerta ne smatraju da postoji tehnologija u kojoj je Kina ispred SAD.

Razvoj PLA izaziva posebnu zabrinutost u kontekstu potencijalnog sukoba oko Tajvana, jedinog mogućeg scenarija u kojem bi se američka i kineska vojska mogle direktno suočiti.

Peking polaže pravo na suverenitet nad Tajvanom, što vlada u Tajpeju odbacuje, a Kina je u više navrata zapretila invazijom na ostrvo. Kao ključni snabdevač oružjem za Tajvan, bivši američki predsednik Džozef Bajden je izjavio da bi SAD stale u njegovu odbranu, dok Donald Tramp nije ponudio jasan stav po tom pitanju.

Hit objašnjava da blizina Kine Tajvanu predstavlja prednost, jer bi Peking imao neposredan pristup "svim sistemima baziranim na kopnu". U međuvremenu, SAD bi morale da "projektuju svoju silu s druge strane okeana".

Tokom obraćanja Senatu u aprilu, Viker je istakao da je Kina sada "u stanju da onemogući američku vazdušnu nadmoć u okviru prvog lanca ostrva", misleći na niz ostrva u Tihom okeanu, koji obuhvata delove Japana, Tajvan, Filipine i Borneo. To znači da su kineske rakete zemlja vazduh sada sposobne da obore bilo koji američki avion u slučaju rata.

Vašington je takođe izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog kineskih kapaciteta za sajber ratovanje. U nedavnom govoru na jednom univerzitetu u Kaliforniji, general Vikert je rekao da je Kina uspela da se infiltrira u američku elektroenergetsku mrežu i da ubaci malver u SCADA (Supervisory Control and Data Acquisition) sisteme, koji nadgledaju ključnu infrastrukturu poput distribucije struje, vode i gasa.

"Kina je uspela da pristupi tim sistemima i da ih mapira, i to je zaista zabrinjavajuće. To se smatra činom rata", rekao je general Vikert.

PLA nije oduvek bila ovako ozbiljan protivnik. Devedesetih godina 20. veka, dok su zapadne zemlje ulagale milijarde u svoje vojske, PLA nije imala ni dovoljno novca da se samoodržava.

"Imali su veoma mali budžet od strane vlade i u suštini su zavisili od komercijalnih aktivnosti da bi se finansirali", rekao je Dru Tompson, viši saradnik na Školi za međunarodne studije S. Rajaratnam u Singapuru i bivši direktor za Kinu pri američkom Ministarstvu odbrane.

"To je značilo da je PLA ulagao u fabrike, uslužne i logističke firme, a u ruralnim oblastima su čak uzgajali sopstvenu hranu".

Iako je od tada prešla dug put, PLA se i dalje suočava sa značajnim izazovima koji, prema rečima stručnjaka, sprečavaju njeno izjednačavanje sa SAD.

Za početak, američka vojska je iskusna i proverena u borbi, jer je učestvovala u brojnim sukobima širom sveta, od Iraka do Avganistana, dok PLA nije vodila nijedan rat već decenijama.

Kineske oružane snage se takođe suočavaju sa problemima integracije. Dok je američka vojska u potpunosti objedinjena sila, što znači da različite službe od ratnog vazduhoplovstva do mornarice blisko sarađuju, PLA i dalje funkcioniše razjedinjeno.

Kič Liao, zamenik direktora Globalnog centra za Kinu pri Atlantskom savetu, istakao je da su nivoi borbene spremnosti PLA, koji mere pripremljenost za aktivno ratovanje, takođe niži nego kod američke vojske.

"Ako SAD žele da bombarduju jednu lokaciju, mogu da dodele jedan avion. Ne moraju da imaju drugi avion u pripravnosti u slučaju da se prvi pokvari. SAD su to radile šezdesetih godina, a Kina i dalje mora tako da postupa“, rekao je Liao.

Prema njegovim rečima, spremnost američkog ratnog vazduhoplovstva tokom protekle godine iznosila je nešto više od 60 procenata, što se smatra "relativno lošim", ali se veruje da je kineski rezultat, koji nije javno objavljen, još niži.

Imitiranje umesto inovacija

Ograničenja kineske odbrane delimično proističu iz same strukture PLA, koja funkcioniše kao produžetak vladajuće Komunističke partije Kine. Za razliku od vojski u SAD ili Velikoj Britaniji, koje su odvojene od bilo koje političke organizacije, PLA je osnovana da služi Komunističkoj partiji i njen glavni cilj danas jeste očuvanje vlasti te partije.

Dru Tompson, viši saradnik Škole za međunarodne studije S. Rajaratnam u Singapuru, objasnio je da bi to bilo ekvivalentno situaciji u kojoj bi u SAD "Republikanci imali svoju vojsku, a Demokrate svoju".

Zbog uloge koju PLA ima u okviru partije, njen razvoj je često usmeren na politička pitanja, a ne na bezbednosne pretnje, što se vidi i u njenoj opsesiji Tajvanom, koji Kini ne predstavlja neposrednu opasnost.

PLA je takođe ograničena svojom sklonošću da imitira, umesto da inovira. Umesto da razvija sopstvenu naprednu vojnu tehnologiju, Kina se oslanja na praćenje svojih američkih pandana, što čini veoma teškim da ih dostigne ili prestigne.

"Oni su uvek jedan korak iza jer se njihov metod za dostizanje konkurencije zasniva na krađi i preuzimanju tehnologije", rekao je Tompson i zaklčjučio:

"Kina se oduvek upoređuje sa drugim vojskama, a ironično, upravo to često znači da zapravo nikada ne može da ih sustigne".

(Telegraf.rs)