"ŠARENI PILIĆI" Ovako narko-karteli u Meksiku regrutuju decu i pretvaraju ih u hladnokrvne ubice

Sol se seća svog prvog ubistva za jedan meksički kartel. Otmica koju je izvršila zajedno s nekolicinom drugih mladih regruta, a koja se pretvorila u mučenje i završila ubistvom. Imala je samo 12 godina.

Sol se pridružila narko-kartelu nekoliko meseci ranije, nakon što ju je regrutovao neko koga je poznavala dok je prodavala ruže na trotoaru ispred lokalnog bara. Počela je kao osmatrač, ali je brzo napredovala, prenosi Reuters.

Preporučujemo

Kartelu se dopala njena dečija želja da uči nove veštine, njena bezuslovna lojalnost, i možda najvažnije, činjenica da je bila maloletna, što ju je štitilo od ozbiljnijih kazni u slučaju da je policija uhvati.

"Slepо sam slušala šefa. mislila sam da me vole", rekla je Sol, sada 20-godišnjakinja, govoreći iz centra za rehabilitaciju u centralnom Meksiku, gde pokušava da sastavi svoj život i krene ispočetka.

Sol nije želela da kaže koliko je ljudi ubila dok je bila u kartelu. Rekla je da je bila zavisna od metamfetamina još od devete godine. Kada je imala 16, uhapšena je zbog otmice, što je njena jedina krivične osuda. Provela je tri godine u ustanovi za maloletnike, prema rečima njenog advokata.

Reuters ne otkriva njeno puno ime, niti naziv grada u kojem je delovala, kao ni ime kartela kojem se pridružila, kako bi je zaštitio. Agencija nije mogla nezavisno da potvrdi detalje njenog svedočenja, iako su psiholozi u centru i njen advokat rekli da veruju da su istiniti.

Stručnjaci za bezbednost kažu da su deca poput Sol žrtve promišljene strategije meksičkih kriminalnih grupa koje namerno regrutuju maloletnike iskorišćavanjem njihove želje za statusom i pripadanjem.

U kartelskom žargonu poznati su kao "pollitos de colores", ili "šareni pilići", po paperjastim pilićima obojenim otrovnim, jarkim bojama koji se prodaju na vašarima širom Meksika. Jeftini su, blistaju kratko i ne žive dugo.

Rojters je razgovarao sa 10 sadašnjih i šest bivših dece ubica, kao i sa četiri visoka operativca kartela, koji su rekli da karteli sve češće regrutuju i "gaje" mlade ubice.

Njihova svedočenja otkrivaju sve veću brutalizaciju meksičkog društva i neuspeh predsednice Klaudije Šejnbaum i prethodnih vlada da se izbore ne samo sa teritorijalnim širenjem kartela, već i sa njihovim dubokim kulturnim uticajem. Predsedništvo Meksika i Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Novinska agencija je kontaktirala aktivne članove kartela preko Fejsbuka i TikToka. Mnogi su delili fotografije na kojima poziraju s puškama. Jedan je nosio kačket sa nacrtanom kokom koja ispaljuje rafale iz automatskog oružja, što je aluzija na "šarene piliće". Imali su između 14 i 17 godina.

Većina je rekla da su ih regrutovali rođaci ili prijatelji, i da su se pridružili uglavnom iz želje da pripadaju nečemu. Obično su dolazili iz domova uništenih nasiljem i drogom. Mnogi su se već i sami borili sa zavisnošću od droga poput kokaina ili metamfetamina.

"Kad se pridružiš, tvoja smrtna presuda je već potpisana", rekao je jedan 14-godišnji dečak ubica, koji za kartel radi već osam meseci, zahtevajući anonimnost radi svoje zaštite.

"Ali isplati se", rekli su.

Sada više nisu gladni i imaju osećaj pripadnosti porodici.

NEUSPEŠNE POLITIKE

Iako 15 bezbednosnih stručnjaka i ljudi unutar kartela kaže da je regrutacija dece sve češća, nedostatak konkretnih podataka otežava praćenje ovog problema. Biro za međunarodne radne poslove američke vlade procenjuje da je oko 30.000 dece pristupilo kriminalnim grupama u Meksiku.

Grupe za zaštitu prava dece tvrde da je broj ugrožene dece sklone regrutaciji čak 200.000. Nije jasno kako su se ti brojevi menjali tokom vremena, iako stručnjaci kažu da su regruti sve mlađi.

Izveštaj meksičke vlade o regrutaciji dece od strane kartela, objavljen prošle godine, pokazao je da su se organizovanom kriminalu pridruživali i maloletnici stari samo šest godina, a takođe je ukazao na sve veću upotrebu tehnologije, poput video igara i društvenih mreža, u cilju privlačenja mladih regruta.

U izveštaju se navodi da je 70 odsto adolescenata koje su karteli vrbovali odraslo okruženo visokim nivoima ekstremnog nasilja.

Meksičke vlasti su 2021. presrele trojicu dečaka uzrasta između 11 i 14 godina u saveznoj državi Oahaka, za koje su rekli da su bili na ivici da se pridruže kartelu nakon što su bili regrutovani preko nasilne onlajn video igre "Free Fire".

Nacionalna garda Meksika od tada je izdala smernice za bezbedno korišćenje video igara, dok je u donjem domu parlamenta u proceduri predlog zakona kojim bi se kriminalizovalo kulturno veličanje kriminala u muzici, televiziji i video igrama.

"Vidimo kako sve više kriminalnih grupa regrutuje sve mlađu decu", rekla je Dulse Leal, direktorka organizacije Reinserta, grupe koja se zalaže za prava dece žrtava organizovanog kriminala. Rekla je da je ovaj trend rastao uporedo sa upotrebom novih tehnologija, poput video igara koje imaju ugrađene čet sisteme.

U centru za rehabilitaciju u centralnom delu Meksika, još jedna mlada devojka, bivši ubice, Izabel (19), koja se leči od teške traume i depresije, rekla je da ju je regrutovao stric kada je imala 14 godina. Stric joj je, prema njenim rečima, pomogao da ubije bivšeg nastavnika koji ju je silovao, a potom su postali ljubavni par iako je on bio 20 godina stariji od nje.

Zatrudnela je s njim, ali je izgubila bebu, verovatno zbog teške zloupotrebe droga. Rojters nije mogao da potvrdi sve detalje Izabeline priče, ali je njeno hapšenje kao neimenovane devojke člana kartela zabeleženo u tadašnjim vestima. Izabel je uklonila tetovaže sa stričevim imenom, ali i dalje ima senku njegove figure bez lica.

"POTROŠNA" DECA

Dok su najmlađa deca korisna samo za jednostavnije zadatke, poput prenošenja poruka ili posmatranja, njihova lojalnost i lak oblik manipulacije brzo ih čine vrednim "resursom". Takođe su jeftini i lako zamenjivi. "Do osme godine, već mogu da barataju oružjem i ubijaju", rekao je jedan član kartela.

Postoje određene sličnosti sa dečjim vojnicima u mestima poput Sudana i Sirije, ali meksički karteli se razlikuju po svojoj prirodi orijentisanoj na profit i verovatno po kulturnom uticaju koji imaju. Slučajevi dečjih ubica pojavili su se i u drugim zemljama, uključujući Švedsku.

"Ta deca su potrošna, mogu da se iskoriste ali na kraju ih čeka samo smrt", rekla je Gabrijela Ruiz, stručnjakinja za pitanja mladih sa Nacionalnog autonomnog univerziteta u Meksiku.

Interamerička komisija za ljudska prava pozvala je Meksiko 2021. da se bori protiv prisilne regrutacije maloletnika, nakon izveštaja o deci u saveznoj državi Gerero koja su se pridružila lokalnim jedinicama za samoodbranu kako bi se borila protiv kriminalnih grupa u tom području.

Uprkos usredsređenosti vlade bivšeg predsednika Andresa Manuela Lopesa Obradora, a sada i predsednice Klaudije Šejnbaum, na borbu protiv društvenih korena nasilja povezanog sa kartelima uključujući programe čiji je cilj da se deca drže podalje od droga i kriminala 15 stručnjaka koji su govorili za Reuters rekli su da je postignut mali merljiv napredak. Oni su dodali da ne postoje konkretni državni programi koji se bave spasavanjem dece koja su već regrutovana.

Jedan od problema je nepostojanje jasnog zakona kojim bi se regrutacija maloletnika u organizovani kriminal izričito zabranila. Drugi problem je širi fenomen dečjeg rada u Meksiku.

Prema najnovijim zvaničnim podacima iz 2022. godine, 3,7 miliona dece uzrasta između 5 i 17 godina već je bilo zaposleno, što je oko 13 odsto ukupne populacije tog uzrasta u Meksiku. Po zakonu, deca u Meksiku mogu da rade od 15. godine, pod uslovom da ispunjavaju određene kriterijume, uključujući i pismenu saglasnost roditelja.

BEŽANJE OD SMRTI

Danijel je imao 16 godina kada se 2021. pridružio kartelu u jednoj saveznoj državi na pacifičkoj obali Meksika. Grupa je došla na zabavu na kojoj je bio i pod pretnjom oružja prisilila decu da im se pridruže.

Naredne tri godine Danijel je radio za kartel, počeo je kao osmatrač, zatim postao iznuđivač koji je skupljao novac za "zaštitu", a na kraju i ubica kartela.

Mnogi njegovi prijatelji poginuli su na tom putu, neki su ubijeni od strane rivalskih grupa, neki od sopstvenog kartela, kao primer, zato što nisu slušali naređenja ili jer su pokušavali da se probiju u hijerarhiji.

U novembru prošle godine, Danijel je pobegao iz kartela ostavio je za sobom partnerku i trogodišnjeg sina i pobegao na sever Meksika, gde je podneo zahtev za termin za azil u SAD preko aplikacije CBP One, uvedene tokom administracije Džozefa Bajdena. Program je ukinut kada je Donald Tramp preuzeo vlast.

Sada se skriva blizu granice. U strahu je za svoj život i još više se plaši da će njegov bivši kartel krenuti za njegovom partnerkom i detetom. Štedi novac kako bi platio krijumčaru da ga prebaci u Sjedinjene Države.

"Nemam izbora, bojim se da ću umreti", rekao je on iz migrantskog prihvatilišta u kojem trenutno boravi.

Za Sol, fokus je na tome da započne novi život u Meksiku. Studira pravo i želi da izgradi karijeru i stabilan život daleko od smrti i nasilja koje je izazivala i pretrpela kao dete.

Nada se da će se specijalizovati za maloletničko pravo i da će moći da bude mentor mlađima koji su u iskušenju da se upuste u kriminal.

"Nikada nisam mislila da ću doživeti dvadesetu, uvek sam verovala da ću umreti pre toga", rekla je dok se borila sa suzama.

(Telegraf.rs)