Zelenski brutalnim napadom na Putinove avione stavio Trampa u procep: Sad ne može da ostvari pretnje

Već je bilo teško zamisliti da bi direktni pregovori između Rusije i Ukrajine, koji bi danas trebalo da budu nastavljeni u Istanbulu, mogli doneti proboj. Ali nakon, kako se čini, više velikih ukrajinskih napada dronovima na strateške baze širom Rusije, još je manje verovatno da će bilo koja strana biti spremna da popusti u vezi sa svojim "crvenim linijama".

Čak i pre poslednjih udara na ruske strateške letelice hiljadama kilometara od ukrajinske granice, Kremlj je odbijao da jasno i formalno predstavi šta konkretno želi zauzvrat za okončanje onoga što naziva svojom "specijalnom vojnom operacijom".

Preporučujemo

Ipak, ruski zvaničnici nisu krili svoje uslove - priznanje suvereniteta nad svim anektiranim teritorijama, demilitarizacija Ukrajine, trenutno ukidanje sankcija i ono što Moskva naziva "denacifikacijom" – uključujući garancije za prava rusofonog stanovništva.

Zabrinutost zbog daljeg širenja NATO-a ka ruskim granicama, naročito kroz članstvo Ukrajine, ali i drugih zemalja, takođe je stalna tačka pritiska Kremlja, kao i pitanje stotina milijardi dolara ruske imovine zamrznute u inostranstvu.

I dok u ruskim i zapadnim medijima ima spekulacija o mogućim prostorima za dogovor, ishod istanbulskih pregovora biće pažljivo praćen u potrazi za bilo kakvim znakom fleksibilnosti, piše CNN.

Međutim, nakon spektakularnog ukrajinskog uspeha, razgovori o mogućim kompromisima iz Kremlja možda se sad nikako neće naći na stolu. Ukrajina u drugi krug direktnih pregovora ulazi osnažena očiglednim uništavanjem ruskih strateških bombardera i druge ključne vazdušne opreme.

U nedelju je predsednik Volodimir Zelenski izložio neke od ukrajinskih zahteva: bezuslovni prekid vatre, oslobađanje zarobljenika i povratak ukrajinske dece koja su prebačena u Rusiju.

Ali ruski zahtevi da se ukrajinske snage povuku s teritorija koje Moskva potražuje, ali ih ni ne kontroliše, ostaju neprihvatljivi – posebno sada kada je Ukrajina demonstrirala sposobnost da udara duboko iza neprijateljskih linija.

Čak i pre poslednjih udara dronovima, dok su se pripremali za pregovore, Rusija je pojačavala napade u onome što deluje kao uvod u novu letnju ofanzivu.

Tokom noći između subote i nedelje, Rusija je lansirala najmasovniji napad dronovima od početka rata – čak 472 drona. U nedelju, ruski raketni udar pogodio je obuku ukrajinske vojske, ubivši najmanje 12 ljudi i ranivši više od 60.

Dok se sve to odvija, sve frustriraniji američki predsednik Donald Tramp – koji se hvalio da bi mogao brzo da okonča rat u Ukrajini – sada sa strane posmatra kako se ključni deo njegove spoljnopolitičke agende ljulja na ivici neuspeha.

Ni njegovi pritisci na ukrajinskog lidera, kojeg je ranije kritikovao čak i u Ovalnoj kancelariji, niti nedavne poruke upućene Vladimiru Putinu nisu približile strane mirovnom sporazumu.

Tramp i dalje ima moćne instrumente koje može upotrebiti – poput uvođenja oštrijih sankcija (koje je američki Senat većinom podržao) ili promene vojne pomoći Ukrajini, čime bi se Moskvi znatno povećali troškovi rata. Takvi potezi možda ne bi bili odlučujući, ali bi svakako poslali poruku o američkoj posvećenosti.

Ono što, po sopstvenim rečima, Tramp razmatra jeste da se "jednostavno povuče iz čitavog tog haosa". To je, po njemu, "Bajdenov rat", ili pak "rat Putina i Zelenskog". Ali povlačenje – šta god to tačno značilo u okviru američke politike – možda više i nije opcija. Barem ne bez posledica.

Njegova dosadašnja insistiranja da završi ukrajinski sukob, kao i lične intervencije prema liderima obe zemlje, sada Trampa i SAD čine neodvojivim delom ishoda. Zato se zbivanja na frontu i za pregovaračkim stolom u Istanbulu tako pažljivo prate.

I pored njegovih čestih pokušaja da se distancira, rat u Ukrajini je sve više Trampov rat – rat u kojem se i američki kredibilitet opasno klima, navodi CNN.

(Telegraf.rs)