Skandal u srcu EU: Dark veb, droga, diler, ostavka ministra... Od svega bi mogao da profitira lokalni Tramp

U zemlji u kojoj se poverenje u institucije gradi teško, a ruši u trenu, otkriće da je bivši diler droge donirao milione evra ministru pravde moglo bi da bude tačka preokreta koja će srušiti vladu premijera Petra Fijale.

Da stvar bude još gora, incident je eruptirao samo četiri meseca pre parlamentarnih izbora u Češkoj.

Preporučujemo

U martu ove godine Ministarstvo pravde prihvatilo je donaciju od 468 bitkoina u trenutku transakcije vrednu oko 40 miliona evra ili gotovo milijardu čeških kruna, od Tomaša Jirikovskog, osuđenog dilera droge koji je ranije vodio ilegalnu internetsku platformu za prodavanje narkotika na dark vebu.

Ministar dao ostavku

Nakon što je odslužio četvorogodišnju zatvorsku kaznu zbog pronevere, trgovine drogom i ilegalnog posedovanja oružja, Jirikovskog je ponovo dobio pristup elektronskoj opremi koja mu je bila oduzeta tokom hapšenja. U zamjenu za pomoć Ministarstva u otvaranju digitalnog novčanika, ponudio je državi 30 posto sadržaja, gotovo simboličnu, kako ju je nazvao sada bivši ministar pravde Pavel Blažek. Bez obaveštavanja finansijskih nadzornika ili policije dogovor je sklopljen i implementiran.

Ono što je mesecima prolazilo ispod radara javnosti konačno je dospelo na naslovne strane medija krajem maja kada je istraživački portal Deník N razotkrio detalje dogovora.

"Bilo je toliko legalno da nije moglo biti legalnije", branio se Blažek na konferenciji za novinare, negirajući bilo kakvu nezakonitost u postupku.

Ali šteta je već bila učinjena. Pod sve većim pritiskom opozicije, javnosti, pa i vlastite stranke Blažek je podneo ostavku, navodno kako ne bi dodatno naštetio reputaciji koalicione vlade. Ali, za opoziciju to nije bilo dovoljno.

Karel Havliček, potpredsednik desničarske populističke stranke ANO Andreja Babiša, izjavio je da će stranka pokrenuti glasanje o nepoverenju vladi.

"Ova vlada je odmah trebalo da podnese ostavku. Nema druge opcije", izjavio je Havliček za nacionalnu televiziju

ANO je već u prednosti u anketama, a ovaj skandal dodatno im ide u prilog. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, ANO vodi s 32 odsto podrške birača, a vladajuća koalicija zaostaje s 19 odsto. Babiš je bio premijer Češke od 2017. do 2021. godine kad je izgubio izbore tokom pandemije koronavirusa. Jedan je od najbogatijih Čeha, a bogatstvo je stekao u agrohemijskom sektoru.

Bio je optužen, a posle oslobođen optužbi da je nezakonito primao i proneverio evropske subvencije. Tada je tvrdio da je slučaj protiv njega politički motivisan, a danas upravo on optužuje Blažeka i vladajuću Građansku demokratsku stranku (ODS) Petra Fijale za pranje novca.

Analitičari ističu da bi te optužbe mogle da uvere javnost da premijer treba da snosi odgovornost za aferu jer je teško poverovati da nije bio upoznat s njenim detaljima, s obzirom na njegovu blisku povezanost i saradnju s ministrom pravosuđa.

Glasanje o poverenju vladi

Premijer Fijala pokušao je da smiri situaciju izjavom da je bivši ministar možda imao dobru i korisnu nameru (da donese novac državi), ali "nije dovoljno razmotrio političko-etičku stranu celog pitanja". Uprkos Blažekovoj ostavci, Fijala ne smatra da bi ovo mogao biti dovoljno snažan razlog za pad vlade pa je odmah predložio Evu Dekroiks za novu ministarku pravde. Ministar finansija Žbunek Stanjura takođe je odbacio mogućnost pada vlade, a zahteve opozicije je nazvao "političkim teatrom".

Ali, nisu svi tako spokojni. Koalicioni partneri, poput stranke STAN (Gradonačelnici i nezavisni), zahtevaju hitnu istragu i zamrzavanje svih primljenih sredstava. Drugi članovi vlade, poput ministra poljoprivrede Mareka Vibornog, sugerisali su čak i da se vrati donacija. Ali to možda neće biti dovoljno.

Politički analitičari upozoravaju da se skandal neće tako brzo zaboraviti.

"Ovo je tema koja će dominirati kampanjom. Velik broj razočaranih birača mogao bi odlučiti da ostane kod kuće na dan izbora", rekao je politolog Jan Kubaček za portal "iDnes".

I zaista, sve se događa u trenutku kada Transparency International spušta Češku za pet mesta u svom globalnom indeksu percepcije korupcije za 2024. Poverenje u institucije pada, a javnost se pita - Ako država prihvata novac od osuđenih kriminalaca bez provere porekla sredstava, šta je sledeće?

Policija pokrenula istragu

Policija i Nacionalni štab za borbu protiv organizovanog kriminala otvorili su istragu kako bi utvrdili da li je donacija oblik pranja novca. Predsednik Petr Pavel, iako dosad prilično naklonjen vladi, zatražio je "jasne odgovore u kratkom roku".

Analitičar Petr Kaniok s Sektora za međunarodne odnose Univerziteta Marasik u Brnu rekao je za Politico da je koalicija uspela da ublaži uticaj skandala tako što je ministra naterala da podnese ostavku.

"Da budem iskren: nema tela, nema zločina. Ako Blažek više nije u vladi, opozicija će se mučiti da je napadne", rekao je Kaniok, dodajući kako ne očekuje da će slučaj imati veliki učinak na rezultate izbora jer je Blažek ionako dugo bio polarizirajuća figura.

Ove nedelje trebalo bi da se održi održati vanredna sednica Zastupničkog doma na kojoj će se raspravljati o daljnjim koracima. Opozicija  traži glasanje o nepoverenju. Tvrde da postupak, iako možda nije bio protivzakonit, pokazuje "katastrofalnu odluku" i postavlja opasan presedan u ponašanju države. Vlada još ima 104 od 200 poslanika, što joj daje teoretsku većinu, ali samo ako svi koalicioni partneri ostanu lojalni.

U međuvremenu "češki Tramp", kako tepaju Babišu, dobija snažan vetar u leđa. Njegova stranka ANO prošle godine je s Fidesom mađarskog premijera Viktora Orbana i austrijskom krajnje desičarskom Slobodarskom strankom formirala novi blok u Evropskom parlamentu "Patriote za Evropu", a ubrzo su im se pridružili i brojni drugi krajnje desničarski političari iz Italije, Francuske, Holandije i Španije pa je danas ta grupacija treća najveća u Evropskom parlamentu.

Osim što jačaju na nacionalnom nivou, krajnje desne stranke pokazuju da imaju afinitet da sarađuju i na evropskom nivou što im omogućava da lakše zajednički oblikuju politički diskurs širom kontinenta.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)