Angela Merkel dobro uzdrmala Evropu, Ukrajinci kipte od besa: "Iskreno, to što je rekla je bolesno!"

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je svojim izjavama o ratu u Ukrajini uzburkala Evropu i opasno razljutila Ukrajince, i dalje ne pokazuje kajanje.

Tokom nedavne posete Mađarskoj, gde je promovisala svoje memoare pod naslovom "Sloboda", Angela Merkel je sugerisala da se ruska invazija na Ukrajinu mogla izbeći. Da nije bilo pandemije kovida, rekla je, i da istočnoevropski lideri nisu odbili razgovore sa Vladimirom Putinom, predsednik Rusije možda ne bi naredio invaziju.

Preporučujemo

U trenutku kada se Evropa suočava s pitanjem kako da odgovori na sve veću rusku agresiju, komentari Merkelove ističu njenu spremnost da odbaci oštre kritike - posebno iz istočne Evrope - na račun nemačkog istorijskog neuspeha da prepozna opasnost koju predstavlja Moskva, piše Politico.

Lideri zemalja najizloženijih ruskom uticaju optužuju je da je zatvarala oči pred Putinovim provokacijama, slepo sledeći strategiju ekonomskog približavanja, koja se raspala 2022. godine kada su ruski tenkovi ponovo ušli u Ukrajinu.

Ono što posebno upada u oči u izjavama Angele Merkel jeste odsustvo kritičkog osvrta na ono što mnogi smatraju njenim ličnim, presudnim greškama u odnosima Nemačke i Putina tokom njenog šesnaestogodišnjeg mandata. Umesto toga, Angela Merkel je sugerisala da se s Putinom moglo razgovarati, samo da su Evropljani imali malo više sreće i odlučnosti.

"Da li bi Putin napao Ukrajinu da nije bilo kovida?", upitala je Merkel u intervjuu za jednog mađarskog novinara.

"Niko to ne može sa sigurnošću reći", dodala je, ponavljajući stav koji iznosi i u svojoj knjizi. "Ako ne možete da se sastanete licem u lice, ako ne možete da rešavate nesuglasice gledajući se u oči, onda ne možete da pronađete nove kompromise."

Merkel je zatim sugerisala da je nespremnost istočnoevropskih zemalja, pre svega baltičkih država i Poljske, da pristanu na pregovore s Putinom 2021. godine, kada su ona i francuski predsednik Emanuel Makron predlagali samit evropskih lidera s ruskim predsednikom, takođe mogla doprineti invaziji.

"Do samita nije došlo, a ja sam potom napustila funkciju, i onda je počela Putinova agresija", rekla je Merkel.

Ukrajinci kipte od besa

Njene izjave izazvale su bes u Ukrajini i istočnoevropskim zemljama, koje su mnogo pre ruske invazije upozoravale nemačke lidere na Putinove agresivne namere i imperijalne ambicije - upozorenja koja su često nailazila na "gluve uši". Jedan visoki ukrajinski zvaničnik izjavio je za Politico da su komentari Angele merkel "neprihvatljivi i, iskreno, bolesni".

Putinovi propagandisti i prokremaljski mediji, inače bez simpatija prema Merkel, bili su oduševljeni. Njene izjave savršeno su se uklopile u narativ Kremlja da je Zapad pravi agresor.

"Merkel je priznala očigledno: otkrila je ko je na Zapadu isprovocirao ukrajinski sukob", glasio je naslov u jednom ruskom tabloidu bliskom Kremlju.

Pad sa trona

Politico navodi da nespremnost Angele Merkel da se suoči s oštrim kritikama nemačke politike prema Rusiji otkriva koliko su duboko ukorenjeni stari nemački stavovi prema Moskvi.

Tokom njenih 16 godina na vlasti, nemačka politika prema Rusiji bila je vođena sloganom "promena kroz trgovinu" (Wandel durch Handel). Ideja je bila da će ekonomska međuzavisnost s Rusijom pomoći da se obezbedi mir u Evropi - uz znatnu korist za nemačku privredu.

Ključni simbol te politike bili su gasovodi Severni tok, izgrađeni da dopremaju ruski gas direktno u Nemačku preko Baltičkog mora. Čak i 2014. godine, nakon što je Rusija poslala anektirala Krim, nemački zvaničnici su podržali plan za izgradnju drugog gasovoda (prvi je završen 2011). Učinili su to uprkos upozorenjima istočnoevropskih lidera da Nemačka vodi politiku umirivanja suočena sa sve očiglednijim ruskim imperijalizmom.

Nakon što je Rusija 2022. godine pokrenula punu invaziju, mnogi nemački lideri priznali su da je njihov pristup bio pogrešan i da je kupovina jeftinog ruskog gasa, na kraju pomogla finansiranje Putinove ratne mašine.

"Držali smo se mostova u koje Rusija više nije verovala, a na koje su nas naši partneri upozoravali", rekao je tada nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer.

Mnogi u istočnoj Evropi smatraju da je sabotaža gasovoda Severni tok, u prvoj godini rata, bila svojevrsna istorijska kazna politici približavanja Rusiji Angele Merkel.

"Problem sa Severnim tokom 2 nije u tome što je raznet. Problem je u tome što je uopšte izgrađen", napisao je poljski premijer Donald Tusk na Fejsbuku.

Od "kancelarke slobodnog sveta" do sporne figure

Ipak, čini se da je za Angelu Merkel - nekada slavljena kao "kancelarka slobodnog sveta", kada ju je Time 2015. proglasio za ličnost godine - preteško da prihvati da će istorija možda biti mnogo stroža prema njoj, navodi Politico.

"Mislim da imamo sve veći problem s Merkelinim gubitkom dodira sa stvarnošću, kako bih to nazvao, i njenim pokušajem da utiče na sopstvenu istoriju, na svoju ulogu u istoriji", rekao je Štefan Majster iz Nemačkog saveta za spoljne odnose.

"Po mom mišljenju, to je čini neverodostojnom. Ona sama sebe diskredituje", dodao je.

Dok sadašnji kancelar Fridrih Merc vodi nemačku politiku u suprotnom pravcu i predvodi deo evropskih napora pomoći Ukrajini, nespremnost Angele Merkel da prizna greške sprečava širu nacionalnu raspravu o nemačkoj ulozi u događajima koji su doveli do rata, smatra Majster.

U samoj Nemačkoj - naročito u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, gde je Angela Merkel odrasla - i dalje postoji znatna naklonost prema Putinu. Stranke poput krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD), koja vodi u mnogim anketama, i populističke levice Alijansa Sahre Vagenkneht, zauzimaju mnogo pomirljiviji stav prema Moskvi. Neke proruske snage u Nemačkoj iskoristile su intervju Angele Merkel da za neuspeh mira okrive NATO.

Ali čak i u Rusiji, neki su ismevali njenu tvrdnju da su dodatni razgovori 2021. mogli promeniti Putinove planove.

"Svako razumno obavešten već odavno zna da su nesuglasice između Rusije i Zapada u tom trenutku bile već previše duboke", napisao je Aleksej Česnakov, bivši savetnik Kremlja, u objavi na internetu.

(Telegraf.rs)