Merkel izjavom o Putinu uzrujala svet, dobila je odgovor: "Mi krivi za rat? ON je najviše koristi imao od nje"

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel u opsežnom intervjuu za mađarski YouTube kanal Partizán zaprepastila je mnoge svojim sugestijama o tomezašto je došlo do sveobuhvatne invazije ruskog lidera Vladimira Putina na Ukrajinu krajem februara 2022. U razgovoru je implicirala da su neuspesi u sprečavanju ruske agresije rezultat spoljašnjih okolnosti i odluka drugih zemalja, a ne njenog popustljivog odnosa prema Putinu.

Merkel je iznela krajnje kontroverznu tezu da je pandemija koronavirusa odigrala ključnu ulogu u izbijanju rata u Ukrajini, jer se Putin više nije želeo lično sastajati zbog straha od zaraze, što je, po njenom mišljenju, onemogućilo pregovore i postizanje kompromisa. Takođe je rekla da je 2021. godine, zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, predložila uspostavljanje novog diplomatskog formata unutar Evropske unije radi direktnih razgovora s Rusijom, ali su Poljska i baltičke zemlje to odbile.

Preporučujemo

"Neki to nisu podržali. To su pre svega bile baltičke zemlje, ali i Poljska je bila protiv. Plašili su se da ne postoji zajednička politika prema Rusiji. Nakon što to nije zaživelo, ja sam napustila dužnost, a zatim je počela Putinova agresija", izjavila je Merkel, dodavši da je upravo taj neuspeh bio svojevrsna prekretnica.

"Nadmašila je čak i Šredera, Putin je od nje imao najviše koristi“

"U junu 2021. osećala sam da Putin više ne shvata ozbiljno sporazum iz Minska. Zato sam želela novi format u kojem bismo mi, kao Evropska unija, mogli direktno razgovarati s Putinom", rekla je Merkel, misleći na mirovni sporazum koji se odnosio na kontrolu nad istočnom ukrajinskom regijom Donbas nakon sukoba 2014–2015.

Moskvi su ovakve izjave, očekivano, dobro došle, jer Kremlj već dugo optužuje zapadne lidere da nisu izvršili pritisak na Ukrajinu da ispuni uslove sporazuma o prekidu vatre iz 2014. godine, nakon oružanih sukoba s proruskim separatistima koje podržava Rusija. Moskva je taj argument delimično koristila i da opravda svoju invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

Zato su u Kremlju u utorak podržali tvrdnju bivše nemačke kancelarke da su Poljska i baltičke države "osujetile" napore za održavanje pregovora između EU i Rusije pre pune invazije 2022. godine.

"U mnogim pitanjima spoljne politike, EU i Brisel su taoci baltičkih zemalja i besne politike Varšave", izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Može se zamisliti da je gospođa Merkel u tom pogledu zaista u pravu", rekao je on, kako prenosi The Moscow Times.

Oštre reakcije Poljske i baltičkih zemalja

Nedugo nakon objave intervjua, iz Poljske i baltičkih zemalja stigle su burne reakcije na izjave Merkel.

Bivši letonski premijer Krišjanis Kariņš izjavio je da u to vreme mnoge zemlje nisu razumele Rusiju "uključujući Nemačku i samu bivšu kancelarku".

"Stalno sam joj govorio da se s Putinom ne može postupati u dobroj veri, ali ona je verovala da baltičke zemlje greše. Bio sam svestan njenih stavova, ali sam zapanjen što i dalje tako razmišlja nakon svega što se dogodilo u Ukrajini", rekao je Kariņš za Politico.

"Putin se ponaša onako kako se ponaša, a jedine opcije za Zapad su ili pokoriti se ili pružiti otpor. Iznenađujuće je da Merkel danas govori nešto ovakvo, kada bi svima trebalo biti jasno kakav je režim Rusija. Drago mi je da novi nemački kancelar, Fridrih Merc, ne deli njene stavove", dodao je on.

Estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna istakao je da Rusija snosi isključivu odgovornost za rat.

"Ruski rat protiv Ukrajine pokreće samo jedna stvar, njeno odbijanje da prihvati raspad Sovjetskog Saveza i neumoljive imperijalne ambicije. Samo je Rusija kriva za ovu agresiju", napisao je Cahkna na mreži X.

Poljska: "Merkel je najproruskija političarka u istoriji EU"

Izjave Merkel izazvale su posebno ogorčenje u Poljskoj. Poslanik stranke Pravo i pravda (PiS), Pavel Jablonski, izjavio je da bi Merkel "trebalo proglasiti personom non grata u Poljskoj", nazvavši je "najproruskijom političarkom u istoriji Evropske unije".

"Reći da je to skandal je blago rečeno. Rusija nikada nije imala toliko koristi ni od jedne vlade kao od one pod vođstvom Angele Merkel“, napisao je Jablonski na X-u, podsećajući da je Nemačka u njeno vreme povećala energetsku zavisnost od Rusije kroz gasovode Severni tok 1 i 2. „Čak je nadmašila Šredera – a Putin je tada dobio povoljnije ugovore, iako ona nije ni tražila posao u Gazpromu ili Rosnjeftu", dodao je.

Poljski poslanik u Evropskom parlamentu Valdemar Buda rekao je: "Kada Merkel kaže da je ponovo želela da postigne dogovor s Putinom, to bi verovatno dovelo do podele Ukrajine! Ne razumeju da su poslovanjem s Putinom izazvali rat".

Bivša poljska ambasadorka u Rusiji, a sada ministarka regionalne politike Kataržina Pelčinska-Nałęcz, ocenila je da izjave Merkel samo jačaju rusku propagandu.

"Apsurdno je tvrditi da je neko kriv za rat zato što nije na vreme seo s Rusijom i dovoljno se duboko poklonio Moskvi. Bilo bi još gore", rekla je ona.

"Među najštetnijim nemačkim političarima"

Posebno oštar bio je bivši poljski premijer Mateuš Moravjecki, sada zamenik lidera opozicionog PiS-a.

"Angela Merkel je svojim nepromišljenim intervjuom dokazala da je među najštetnijim nemačkim političarima za Evropu u prošlom veku", izjavio je on.

S druge strane, bivši poljski ambasador u SAD Marek Magierovski kritikovao je medije zbog, kako kaže, iskrivljavanja Merkeličinih reči.

"Bivša kancelarka samo kaže da se baltičke zemlje i Poljska nisu složile s novim formatom pregovora EU-a s Rusijom", napisao je on.

"Od te izjave do tvrdnje da je ‘Poljska suodgovorna za Putinov rat’ – dug je put", rekao je Magierovski za Politico.

Ipak, dodao je da to ne menja njegovu ukupnu ocenu Merkelinog političkog nasleđa, nazvavši njen mandat "velikom katastrofom za Nemačku i Evropu".

(Telegraf.rs/Jutarnji)