Evropa na velikom testu sa samo jednim pitanjem - koliko daleko je Putin spreman da ide?

Dan 10. septembar 2025. ući će u noviju svetsku istoriju kao nova runda ruske agresije protiv Evrope. Tog dana ruski dronovi namerno su prešli u vazdušni prostor Poljske. To nije bila greška; to je bila namerna i proračunata provokacija sa jedinom svrhom da odredi granice onoga što je dozvoljeno, piše Kira Rudik za Kyiv Post.

Posle toga, Kremlj je više puta testirao protivvazdušne sisteme različitih evropskih zemalja: Danske, Rumunije, Estonije, Holandije i drugih. Ponekad avionima lovcima, ponekad nepoznatim dronovima.

Preporučujemo

To je uobičajena taktika - pošto je čak i fizičko prisustvo njegove vojske na ukrajinskim teritorijama Moskva uporno poricala od 2014. godine, oni su nazvani "nepoznatim malim zelenim ljudima". Stoga se ne treba iznenaditi "nepoznatim dronovima" iznad aerodroma i vazdušnih baza evropskih gradova.

Šta Putin želi?

Sve ove operacije imaju strateške i taktičke zadatke važne za interese Rusije. Počnimo sa taktikom.

Testiranje evropskog protivvazdušnog sistema: Tokom incidenta iznad Poljske, NATO je podigao borbenu avijaciju partnerskih zemalja Alijanse. Iako je generalni sekretar Mark Rute izjavio da saveznici mogu da brane svaki centimetar svoje teritorije, ostaje pitanje: koliko je bila efikasna ta odbrana?

Ukrajina sistematski odbija masovne napade dronovima na gradove u pozadini sredstvima ekvivalentnim vazdušnim ciljevima. Ne koristi Patriot ili skupe protivvazdušne rakete protiv ruskih dronova. Obaranje drona vrednog 250.000 dolara jednom raketom od milion dolara luksuz je koji Ukrajina ne može da priušti. Za to ima čitav kompleks pokretnih vatrenih grupa, male avione, sisteme protivvazdušne odbrane kratkog dometa i presretačke dronove. Ovaj sistem pokazuje svoju efikasnost u odnosu na broj uništenih neprijateljskih ciljeva. Po tome je Ukrajina apsolutni lider i spremna je da podeli svoje iskustvo.

Prinuđivanje na smanjenje evropske pomoći Ukrajini: Evropa ostaje glavni partner Ukrajine: EU finansira kupovinu oružja iz SAD i predstavlja čvorište za prijem tog oružja. Takve provokacije Rusije primoravaju Evropljane da razmišljaju o sopstvenoj odbrani, gomilanju oružje za sebe i, kao rezultat, dolazi do smanjenja pomoći Ukrajini.

Ovde je važno razumeti da je Kijevu od njegovih zapadnih partnera potrebna zaštita od krstarećih i balističkih raketa. To su drugi kompleksi koji su neefikasni protiv dronova. Da li Evropa zahteva takve rakete? Da. Da li je to količina koja je Ukrajini potrebna sada? Ne. Ukrajinski vojnik stoji na putu ruskom "Iskanderu" do evropskih prestonica, i sve dok je on naoružan, on će štititi ne samo Kijev, već i Brisel, London i druge gradove.

Izbegavanje američkih sankcija protiv Rusije: Retorika predsednika SAD Donalda Trampa u vezi sa Rusijom se promenila, ali on i dalje daje Putinu vremena. Još nema udara sankcijama iz Bele kuće, iako je to vrlo zastrašujuće za Kremlj. Istovremeno, Vašington pokušava da preusmeri odbranu evropskog kontinenta na samu Evropu. I to Moskva takođe koristi - pokušava da uplaši Stari kontinent.

Strah kao strateški cilj Rusije

Od raspada SSSR-a pa do danas, Rusija se hrani strahom u očima evropskih zemalja. Moskva povremeno pojačava ovaj strah nuklearnim ucenama i iluzijom moći, novca i trupa. Glavni ruski izvozni proizvodi nisu nafta i gas, već laži i pretvaranja. Pokazuju svoje bogatstvo i resurse (iako je BDP Rusije manji od BDP-a Italije, uz kolosalnu razliku u teritoriji). Paradiraju raketama i tenkovima, ali koriste ovo oružje protiv civila.

U stvarnosti, "snažna Rusija" je samo gomila oligarha bliskih Putinu koji cede poslednje kapi iz svog stanovništva. Hoće li ta elita, koja želi da živi na ukradenom novcu negde na toplom, dozvoliti da on pritisne "crveno dugme"? Ne. Nuklearna ucena Rusije je laž i pretvaranje.

Ukrajinska vojska uspešno ruši iluziju ruske vojne moći još od 2022. Zato što Rusija do sada nije uspela da zauzme Ukrajinu, uprkos ogromnoj prednosti u broju ljudi. Ukrajinska vojska je dokazala da ruska armija nije druga na svetu - i verovatno nije čak ni u Evropi.

Snaga i dostojanstvo Evrope

Jedina zemlja koja je dostojno uzvratila ruskim provokacijama na nebu je Turska. Godine 2015. je oborila lovac Su-24 koji je uleteo u njen vazdušni prostor.

U ovom trenutku istina i zakon su na strani Evrope, ali su prekrivene strahom. A to već nosi rizike po političku stabilnost unutar zemalja EU.

Najveća opasnost ovde je što kada neka država sporo reaguje na napade na sebe, pokazuje slabost. Tu slabost vide Rusija, partneri te zemlje, i, što je najvažnije, njeni sopstveni građani. Ljudi koji su čuli ništa osim "duboke zabrinutosti" jednostavno prestaju da veruju u snagu svoje države, svoje vlade i sebe. To očajanje je najgore.

Dostojan odgovor

Jedini ispravan kurs ovde je odbijanje i kažnjavanje. Godine 2022. i do danas Ukrajinci su se odupirali znatno snažnijem agresoru jer su verovali u sebe i znali da su istina i zakon na njihovoj strani. Nisu dozvolili bezobraznom komšiji da im govori kako da žive i bore se za svoje pravo na budućnost. Bore se za to snagom, jer je to jedino što Rusija razume.

Ukrajina ne poziva Evropu da se bori protiv Rusije, da započne treći svetski rat ili da zauzvrat bombarduje Rusiju. Postoji dovoljno instrumenata i asimetričnih koraka koji bi bili osetljivi za Kremlj, stavili ga na mesto i pokazali da demokratija ima zube.

Jedna od tih opcija je konfiskacija zamrznutih ruskih sredstava. To nije vojni korak, ali jeste efikasan, koji je što bolniji za Moskvu. Sada, na računima depozitara Euroclear, nalazi se oko 185 milijardi evra (214 milijardi dolara) ruske centralne banke. Razmatraju se različiti mehanizmi za prenos tih sredstava Ukrajini, ali sam čin takvog prenosa jasan je signal Rusiji: Evropa nije slaba, ona uzvraća i neće praviti ustupke agresoru.

Štaviše, takve akcije će povratiti dostojanstvo Evrope i veru u sopstvenu snagu. Izjave, zabrinutosti, sastanci i konsultacije nikada neće oboriti ruski dron iznad ukrajinskog grada. Napadač razume samo snagu i odlučnost. Ne dozvolite da ruske iluzije učine da budete slabi, zaključuje Kira Rudik.

(Kira Rudik je poslanica ukrajinskog parlamenta, liderka političke partije Golos i prva zamenica predsednika Parlamentarnog odbora za digitalnu transformaciju. Ona je snažna zagovornica demokratskih vrednosti, digitalne transformacije i konfiskacije zamrznute ruske imovine u korist Ukrajine, kao i ženskog liderstva i prava životinja.)

(Telegraf.rs)