Nakon trijumfa u Gazi, Tramp se okreće ka postizanju mira u Ukrajini: "Sve se svodi na JEDNU REČ, a to je..."

Pobeda predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa u posredovanju prekida vatre između Izraela i Hamasa u Gazi dala je američkom predsedniku podsticaj za okončanje rata u Ukrajini, piše u analizi list "Volstrit džornal" (Wall Street Journal).

Ipak dva rata se veoma razlikuju navodi list i pojašnjava da se na Bliskom istoku, Izrael pokazao kao dominantna regionalna vojna sila, dok je u Evropi Rusija ta koja ostaje glavna globalna sila sa značajnim nuklearnim arsenalom.

Preporučujemo

Visoki američki i evropski zvaničnici upozoravaju da ni Rusija ni Ukrajina neće promeniti svoje ratne strategije zbog Trampovog početnog uspeha na Bliskom istoku i ističu da je dugoročni sporazum koji bi doneo trajni mir Gazi daleko od izvesnog, ali da se nadaju da će američki predsednik moći da iskoristi zamah diplomatske pobede i da izvuče prave lekcije kako bi oživeo napore da vrati ruskog predsednika Vladimira Putina za pregovarački sto.

"Ovo daje Trampu ogromnu prednost da reši druge velike sukobe. Sada se dokazao kao efikasan arbitar i mirotvorac", rekao je Fred Flajc, koji je bio visoki zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost tokom prvog Trampovog mandata.

Visoki evropski zvaničnici, sa druge strane smatraju da ako Tramp može da izvuče bilo kakvu pouku iz sporazuma Izraela i Hamasa da bi je primenio na rat u Ukrajini, ona se svodi na jednu reč - Pritisak.

Foto: Tanjug/AP

Nakon izraelskog vazdušnog napada na operativce Hamasa u Dohi, Tramp je izvršio pritisak na Benjamina Netanjahua da prihvati njegov mirovni plan od 20 tačaka i primorao ga da se javno izvini katarskom lideru.

Katar, Egipat i Turska su, u međuvremenu, povećali pritisak na Hamas preteći da će prekinuti diplomatske puteve grupi i lišiti je diplomatskog pokrića ako ne prihvati predloženi mirovni plan, a sve to se dešavalo dok je Izrael nastavio obnovljeni vojni napad na Gazu uprkos sve većim međunarodnim reakcijama zbog njegovog vođenja rata u kojem je, prema podacima lokalnog ministarstva zdravlja, poginulo preko 67.000 Palestinaca.

Tramp još uvek nije izvršio isti pritisak na Putina, navodi WSJ i dodaje da se Ukrajina i njeni saveznici u Evropi nadaju da će se to promeniti sada kada je Tramp video plodove svog uspeha kao posrednika u postizanju dogovora na Bliskom istoku – i kako njegovo nestrpljenje prema Rusiji raste, nakon višemesečnih neuspelih pregovora.

Evropski zvaničnici smatraju i da je povećanje finansijskih kazni za Rusiju ključno u ovoj fazi rata, kada je njena ekonomija na ivici krize, ali i u prelasku na ekonomiju punog ratnog vremena.

Bivši ambasador SAD pri NATO Kurt Voker izjavio je da je pritisak naveo Hamas da sedne za pregovarački sto.

"Mi još nismo imali sličan pritisak na Rusiju", rekao je Voker koji je bio Trampov izaslanik za Ukrajinu tokom njegovog prvog mandata.

Ukrajina takođe vrši pritisak na Trampa da joj obezbedi krstareće rakete Tomahavk, koje imaju domet od oko 2.400 kilometara, što bi omogućilo Kijevu da pogodi ciljeve u Moskvi sa daleko većom silom nego što su njegovi dronovi dugog dometa u stanju.

Tramp je rekao da je otvoren za ideju da se Kijevu pošalje još raketa dugog dometa, ali se još nije obavezao.

"Možda ću razgovarati sa njim. Mogao bih reći, gledajte, ako se ovaj rat ne reši, poslaću im Tomahavke", rekao je Tramp o Putinu dok je u nedelju leteo na Bliski istok.

Franc-Stefan Gejdi, analitičar odbrane sa sedištem u Beču, rekao je da vojna moć Kremlja znači da postoji ograničenje uticaja koji Tramp može da iskoristi da dovede Rusiju za pregovarački sto.

Foto: Tanjug/AP

"Činjenica da Rusija ima nuklearni arsenal uvek će biti faktor u svakoj kampanji pritiska. Sjedinjene Države nisu zaista pokazale nikakvu želju da pokrenu bilo kakvu eskalacionu dinamiku", rekao je Gejdi.

Gejdi je rekao da je verovatnije da bi Tramp mogao direktno sa Putinom da pregovara o sporazumu o prekidu vatre, a zatim da pokuša da natera Zelenskog da ga potpiše, što je mogućnost koje su se evropski lideri plašili i pokušali da je spreče.

"Ovaj scenario bi odražavao Trampovu istoriju visokoprofilne, jednostrane diplomatije i njegovu spremnost da izvrši pritisak na Zelenskog ka sporazumima koji nisu u potpunosti usklađeni sa evropskim i ukrajinskim ciljevima", rekao je Gejdi.

Još jedan komplikovani faktor u ratu između Rusije i Ukrajine, navodi WSJ, a sa kojim Tramp nije morao da se nosi u svom mirovnom nastojanju na Bliskom istoku, jeste Kina, koja se pojavila kao glavna ekonomska i politička žila kucavica Rusije i koja je glavni geopolitički rival SAD.

Sadašnji i bivši zvaničnici rekli su da sve veće oslanjanje Rusije na Kinu znači da Peking može da igra produktivnu ulogu u dovođenju Putina do bilo kakvog mirovnog sporazuma, ako Tramp uspe da je ubedi da igra po pravilima.

"Ako dođemo do tačke u kojoj Kina oseti da je u njenom interesu da Rusija okonča rat, i ako to kažu Rusiji, to bi bilo značajno. Nažalost, nismo stigli do toga", rekao je američki ministar finansija Skot Besent.

(Telegraf.rs/Tanjug)