Ruski viševekovni san o uticaju u Mediteranu bledi: Ali samo bi naivni potcenili njenu mornaricu

Nije to bio "Lov na Crveni oktobar" koliko je zapravo bila potraga za dobrim mehaničarem! Ovako je generalni sekretar NATO Mark Rute našalio kada je objavljena vest da se ruska podmornica pojavila na površini u evropskim vodama, na putu nazad ka severnoj Rusiji, nakon što je, kako se čini, imala tehničkih problema.

Ne zna se tačno šta nije u redu sa podmornicom Novorosijsk, dizel-električnom podmornicom klase Kilo, preneo je britanski The Telegraph.

Međutim, holandske vlasti su saopštile da je u Severnom moru prati tegljač, nakon ranijih izveštaja da je imala curenje goriva koje je povećavalo rizik od eksplozije.

"Postoji usamljena i oštećena ruska podmornica koja se šepajući vraća kući sa patrole", rekao je Rute, opisujući plovilo kao "pokvareno":

"Sada, u suštini, gotovo da više nema ruskog mornaričkog prisustva u Sredozemlju", dodao je gensek NATO.

Strateški značaj

Pomorski oficiri NATO upozoravaju da rusku mornaricu, a naročito njenu flotu podmoprnica, nikada ne treba potcenjivati. Ipak, iz ovog incidenta mogu se izvući dva zaključka. Prvo, ruska flota, kao i svaka druga, uključujući i Britansku, verovatno nije imuna na budžetska ograničenja.

Iako su ruski vojni izdaci naglo porasli od početka invazije na Ukrajinu, većina tog novca odlazi direktno na rat (a ne na održavanje mornaričkih sredstava), dok je ovogodišnje usporavanje ruske ekonomije primoralo sve grane oružanih snaga na velike rezove.

Drugo, Vladimir Putin ne može istovremeno ostvariti sve svoje imperijalne fantazije. Ruski admirali vekovima teže snu o pristupu, ili barem stalnom prisustvu u Sredozemnom moru, smatrajući ga ključnim za projekciju moći na južnom krilu Rusije i u strateški važnom delu sveta.

Još 1770-ih Katarina Velika poslala je flotu koja je zauzela Bejrut. U 19. veku carevi su vodili niz ratova u nadi da će doći do Bosfora (što je za Britaniju i Francusku predstavljalo noćnu moru i doprinelo izbijanju Krimskog rata).

Tokom Hladnog rata, peta eskadra sovjetske mornarice bila je raspoređena kao izazov američkoj Šestoj floti, s ciljem da projektuje moć i uticaj na Bliskom istoku. Bila je formirana oko relativno malog jezgra snaga spremnih za brzo raspoređivanje u kriznim situacijama a tokom decenija bi bila dodatno ojačana u trenucima ratova između Izraela i arapskih država, kao i kriza na Kipru, u Libanu i Libiji.

Konačni pokazatelj moći

Danas, baklju nosi Stalna operativna grupa u Sredozemnom moru, formirana 2013. godine, dok su ratovi u Siriji i Libiji počeli da preoblikuju region. Veruje se da je podmornica Novorosijsk bila na putu kući sa tog raspoređivanja, koje je nekoliko godina izgledalo kao ostvarenje dugo željenog sna o ruskom uticaju na Mediteranu.

Putinov sporazum iz 2015. godine sa Sirijom Bašara el Asada o proširenju stare baze snabdevanja u Tartusu dao mu je pravo uporište u Levantu. A ruska intervencija u ratu u Siriji iste godine pokazala je da ruska mornarica može da projektuje moć na Bliskom istoku jednako dobro kao bilo ko drugi.

U vrhunskoj demonstraciji snage, jedini nosač aviona i vodeći brod ruske mornarice, "Admiral Kuznjecov", krstario je pod crnim stubom dima do Sirije i nazad 2017. godine, usput se zaustavljajući kod obale Libije. Njen stvarni borbeni dosije u Siriji bio je pomešan: Komandanti su premestili njegove avione na kopno, nakon što je jedan avion pao sa palube u more, a drugi se srušio u more.

Gledajući unazad, to je bio vrhunac. Kada je Putin poslao ruske tenkove u Ukrajinu početkom 2022. godine, Mediteran je postao sporedna tema. A padom Asada krajem 2024. godine, Tartus je izgubljen, a operativna grupa je ostala bez krova nad glavom.

Nosač "Admiral Kuznjecov" se vratio pravo u Murmansk na popravku nakon putovanja 2017. Osam godina kasnije, još uvek je tamo, polako rđajući u vojnom doku u Kolskom zalivu. U julu ove godine, Andrej Kostin, šef državne korporacije za brodogradnju, rekao je da će verovatno biti rastavljen.

A u slučaju Novorosijska, možda je problem sa motorom (ako je to uopšte problem) samo simptom neizbežnog napora pokušaja održavanja flote na velikim daljinama bez luke.

Frustrirane ambicije

Ovo je stari problem. Tokom Hladnog rata, peta eskadrila je morala da se oslanja na niz neformalnih sidrišta, a ne na luke, što je ograničavalo njenu veličinu. Ali tokom mira, Bosfor, poznat i kao „"stanbulski moreuz", bio je otvoren kako bi se omogućilo snabdevanje iz Crnog mora. Sada je zatvoren za ratne brodove zbog rata u Ukrajini.

Čini se da je Rusija koristila vezove u Bengaziju i Tobruku u delu Libije kojim upravlja njen saveznik, ratni vođa Kalifa Haftar. Ali mesto za dopunjavanje goriva nije isto što i odgovarajuća baza za popravku, preuređenje i omogućavanje mornarima da se iskrcaju i protegnu noge.

Ili je možda neko u komandi u Sankt Peterburgu odlučio da, kada mornarica istovremeno vodi rat protiv Ukrajine u Crnom moru i suočava se sa NATO na Baltiku i Arktiku, ne može istovremeno da se bori i kod Kipra, otuda potreba da se Novorosijsk vrati kući. Novac, gorivo, brodovi i ljudi očajnčki su potrebni na drugo mestu.

Ali osujećene ambicije Rusije u Mediteranu ne znače njen kraj kao pomorske sile. Da, njena površinska flota je pretrpela sramotne poraze u Crnom moru. Da, Novorosijsk je na putu kući, i da, mediteranske operativne grupe su na minimalnom nivou.

Međutim, zemlja i dalje može da pošalje ratne brodove na more u Pacifiku, Arktiku i Baltiku.

"Kraljevska mornarica ih se ne bi plašila, ali mislim da bismo ih poštovali i ozbiljno shvatili pretnju. Mislim da bismo im se smejali na našu štetu, da budem iskren", kaže Stiv Prest, bivši komodor Kraljevske mornarice.

Loše pomorsko znanje

Stručnjaci za pomorsko ratovanje generalno dele današnju rusku mornaricu na dva dela: "prilično iscrpljenu" površinsku flotu i "ozbiljnu pretnju" podmorničke službe.

Ta razlika je delimično posledica istorije i logistike. Sovjetski Savezje prešao na pomorske snage vođene podmornicama nakon što je eksplozija potopila bojni brod u luci Sevastopolj 1950-ih, čime je okončan san Josifa Staljina o površinskoj floti.

A od kraja Hladnog rata, Rusija se suočava sa izazovom u izgradnji velikih površinskih brodova jer su najveća sovjetska brodogradilišta bila u Ukrajini (sam Kuznjecov je izgrađen u Nikolajevu). Ipak, raketne fregate klase Gorškov koje su trenutno u izgradnji u Sankt Peterburgu su, barem na papiru, respektabilni moderni ratni brodovi.

Poređenja radi, fabrika podmornica u Severodvinsku ostaje u ruskim rukama i čak i sada proizvodi sledeću generaciju podmornica sa nuklearnim pogonom i balističke rakete.

Borbe površinske flote odvijale su se pre svega u Crnom moru, gde su ukrajinski dronovi i rakete potopili i oštetili nekoliko brodova i efikasno prisilili Ruse da napuste Sevastopolj, njihovu ključnu bazu na Krimu, i da se uključe u Novorosijsk, luku dalje na istoku u Krasnodaru.

Analitičari kažu da je deo toga možda posledica lošeg pomorstva, a ne kvarova opreme. Prošlog meseca, raketna korveta "Višnji Voloček" sudarila se sa civilnim tankerom u Azovskom moru. Procurela je kopija istrage mornarice o incidentu u kojoj je okrivljen niz teških nemarnih postupaka njenih viših oficira.

Komandni brod Crnomorske flote, raketna krstarica „Moskva“, potonuo je nakon što su je pogodile ukrajinske rakete. Tom Šarp, bivši kapetan Kraljevske mornarice, kaže da je gubitak uglavnom rezultat "klasične arogancije vodećeg broda", koja je dovela plovilo u nepotrebnu opasnost, nakon čega je usledilo nepoštovanje procedura koje bi ga mogle održati na površini nakon što je pogođen.

U avgustu, potpuno novi mornarički tegljač namenjen ruskoj Severnoj floti potonuo je dok je bio usidren u Sankt Peterburgu nakon što je poplavljen odeljak za pomoćne mašine. Vlasti su pokrenule istragu o kršenju bezbednosti.

Ali ta nemarnost se, po pravilu, ne proteže na podmorničku službu, koju protivnici smatraju izuzetno profesionalnom, posebno kada je reč o ruskim nuklearnim plovilima.

"Delimično je to jednostavno priroda zveri. Ako ne upravljate nuklearnom podmornicom veoma, veoma dobro, svi će umreti", primećuje Šarp, koji je poslednje raspoređivanje u Kraljevskoj mornarici proveo tražeći podmornice klase Akula u Severnom Atlantiku.

Dronovi i budžeti

U nekim aspektima, borbe ruske mornarice odražavaju one sa kojima se suočava i Velika Britanija. Britanska mornarica pokušava da uskladi ograničene resurse sa ambicioznim misijama. U drugim, poput očiglednog neprofesionalizma koji je doveo do gubitka "Moskve", ona očigledno ima svoje probleme.

"I kao i sve druge svetske mornarice, suočava se sa mnogo većim, epohalnim izazovom. Poraz ruske površinske flote u Crnom moru zapravo se odnosi na opšte preispitivanje uloge mornarice u savremenom svetu, jer su sredstva za uništavanje tako jeftina", kaže Aleksandar Daniljuk, bivši savetnik ukrajinskog Ministarstva odbrane.

Drugim rečima, baš kao što su ukrajinski dronovi napali rusku površinsku flotu, glavna opasnost za njene podmornice danas nije mehanički kvar kojim se Rute hvalio, već moguća pojava autonomnog oružja sposobnog da napadne i njene podmornice.

Još uvek se ne zna ni za jedan potvrđen slučaj da je podmornica potopljena napadom podvodnih dronova, ali to može biti samo pitanje vremena.

Ruski vojni budžet je naglo porastao nakon invazije na Ukrajinu. U aprilu je Vladimir Putin najavio oko 87 milijardi evra za nove brodove, podmornice i pomorsko oružje u narednih 10 godina.

Ali od tada, Rusija je smanjila prognoze rasta, inflacija i kamatne stope su porasle, a ministarstvo finansija je bilo primorano da poveća PDV kako bi pokrilo rastući budžetski deficit. Nema šanse da admirali izbegnu ekonomske terete rata gotovo sigurno će morati da donesu neke teške odluke o održavanju i zameni.

Nema vremena za samozadovoljstvo

Novorosijsk bi mogao da trpi posledice. Britanci ne bi trebalo da se likuju zbog ovoga: Kraljevska mornarica je morala da produži vek trajanja fregata tipa 23 daleko duže od planiranih 18 godina zbog kašnjenja u izgradnji zamena.

"Ali možda bi trebalo da vodimo beleške", kaže Daniljuk.

Pre oko mesec dana, Rusi su izveli svoj prvi uspešan napad bespilotnim dronom na ukrajinski brod usidren blizu ušća Dunava.

"Mnogo ulažu, ne u nove brodove kao što biste očekivali nakon gubitka toliko njih, već u desetak bespilotnih platformi. To je nešto što je veoma primenljivo za odbranu vašeg ostrva", kaže Daniljuk.

(Telegraf.rs)