EU zvaničnici danas razgovaraju o "Zidu dronova": Braniće Evropu od ruskih napada, ovako bi trebalo da izgleda

Jedan od ključnih delova sveobuhvatnog plana za jačanje odbrambenih sposobnosti Evropske unije odnosi se na uspostavljanje sistema zaštite od dronova na nivou cele EU, koji bi bio operativan do kraja 2027. godine.

O dokumentu pod nazivom "Očuvanje mira - Plan za odbrambenu spremnost 2030", koji su zajednički pripremili Komisija i visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas i predstavili ga pre nekoliko dana, danas će na samitu u Briselu razgovarati i evropski čelnici.

Preporučujemo

Plan uključuje četiri ključna projekta: evropsku inicijativu za odbranu od dronova, nadzor istočnog krila, evropski vazdušni štit i odbrambeni svemirski štit.

Odbrana od dronova već je dobila kolokvijalni naziv "zid dronova".

Tehnologija i sistem detekcije

Za sada se ne zna mnogo detalja, ali prema onome što je procurelo u medije, radilo bi se o višeslojnom sistemu koji koristi napredne tehnologije za detekciju, praćenje i neutralizaciju dronova, inspirisan iskustvima iz Ukrajine.

Detekcija i praćenje trebalo bi da budu prvi i najvažniji deo ovog zida. Uz korišćenje već postojećih radara, dodaće im se novi, fiksni i pokretni, za dronove koji lete nisko.

Predviđa se mreža od preko 200 takvih radara duž cele istočne granice Unije. Tu su i dodatni akustični senzori koji bi trebalo da uoče male i tihe dronove koji prođu radare.

Koristiće se i pokretni senzori na kamionima, dronovima i robotizovanim vozilima, svi opremljeni kamerama.

Neutralizacija i presretanje

Svi ti prikupljeni podaci dolazili bi na jedno mesto (još nije određena lokacija) na kojem bi posebni programi prikupljali podatke iz svih izvora i uz pomoć veštačke inteligencije brzo utvrđivali da li se zaista radi o dronovima i, ako da, o kakvim se dronovima radi.

Odgovor na primećene dronove zavisiće od političkih odluka kada "zid dronova" stupi na snagu.

Za sada se neutralizacija i presretanje čine prvom opcijom, kao najjeftiniji odgovor. To bi uključivalo elektronsko ometanje signala kako bi se dron sam srušio, kao i davanje lažnih uputstava da bi se izazvao poremećaj u elektronici dronova.

U slučaju odluke o rušenju dronova postoji niz opcija - od tradicionalnih, poput vojnih aviona, raketa i projektila sa zemlje, do dronova "lovaca" koji, uz korišćenje veštačke inteligencije, sami napadaju protivničke dronove.

Takvi lovci već se koriste u Ukrajini, a niz evropskih kompanija radi na njihovom razvoju i unapređenjima. Upravo je to jedan od glavnih izazova ovog plana - kako obezbediti sigurnost uz što manje troškove.

Andrijus Kubilijus, evropski komesar za odbranu, jasno je rekao da „rušenje drona vrednog 10.000 evra raketom od milion evra – nije održivo“.

Izazovi sprovođenja

Vojni stručnjaci i analitičari uglavnom kažu da je plan dobro osmišljen, ali da će sprovođenje biti veoma teško.

Mateo Ilardo, analitičar u Stratforu, smatra da će najveći problem u sprovođenju "zida dronova" biti čuvena sporost Evropske unije.

"Put do realizacije ostaje dug i pun prepreka, posebno u pogledu troškova, razmera i prekogranične integracije", rekao je.

Analitičari navode i druge probleme – troškovi su veliki, potrebno je obučeno osoblje i snažna koordinacija. Tehnički gledano, neophodno je da različiti sistemi funkcionišu i reaguju u realnom vremenu.

Pravno, i dalje nije poznato ko bi donosio završne odluke - sama Evropska komisija, neko novoformirano telo ili neko treće rešenje.

Karlo Masala, profesor međunarodne politike na vojnom univerzitetu u Minhenu, kaže da su evropske vojske decenijama potcenjivale dronove, a testiranja su „veštačka“ jer ne simuliraju prave borbene taktike.

Njegov predlog je da ceo projekat vode ukrajinski operateri dronova, jer imaju direktno ratno iskustvo i svesni su činjenice da se taktike sa dronovima menjaju svakih pet do šest meseci, pošto se protivnik – Rusija – stalno prilagođava i ta igra nadmudrivanja traje svakodnevno.

Iskustva iz Izraela

Evropska unija želi u ovom projektu da iskoristi i izraelska iskustva iz ovogodišnjeg rata s Iranom.

Iron Dome (Gvozdena kupola), sistem koji štiti Izrael od projektila iz vazduha, prvenstveno je dizajniran za presretanje raketa kratkog dometa i projektila koji prete naseljenim područjima. Nema zvaničnih podataka jer su vojna tajna, ali su izraelski mediji propitivali njegovu efikasnost protiv simultanih napada više od hiljadu dronova iz Irana.

Izraelske vlasti su javno navele da je sistem presreo 99 odsto lansiranih projektila i dronova, ali nezavisne procene taj procenat smanjuju za četvrtinu.

Ipak, jasno je da je trošak po presretanju dronova bio ogroman, a napadi rojevima malih, jeftinih i niskoletećih kamikaza-dronova izuzetno su opterećivali sistem. Vojni analitičari upravo na primeru Gvozdene kupole pokazuju da sistem mora biti kombinacija više slojeva odbrane i presretanja - i EU je na tom tragu.

(Telegraf.rs)