Maduro veruje da će ga 5.000 projektila tipa Igla-S zaštiti od Trampa: Situacija sve napetija na Karibima

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro izjavio je da njegove snage imaju najmanje 5.000 ruskih prenosivih raketa zemlja–vazduh Igla-S raspoređenih širom zemlje, predstavljajući ih kao protivtežu proširenim američkim operacijama u blizini Kariba.

Ova tvrdnja ponovo je pokrenula raspravu o rizicima u regionalnom vazdušnom prostoru i o rastućoj gustini višeslojne PVO Venecuele. , prenosi portal Army Recognition.

Preporučujemo

Maduro je 23. oktobra javno je izjavio da njegove snage raspolažu sa "ne manje od 5.000" ruskih prenosivih raketa zemlja–vazduh Igla-S raspoređenih širom zemlje, predstavljajući taj arsenal kao direktan odgovor na proširenu američku vojnu aktivnost oko Kariba.

Ta izjava ponovo je otvorila dugotrajna pitanja o suverenitetu, misijama borbe protiv trgovine drogom i regionalnoj bezbednosti, i ima značaj jer veliki broj modernih prenosivih sistema protivvazdušne odbrane (MANPADS) može promeniti procenu rizika za izviđačke, helikopterske i niskoleteće misije u blizini venecuelanskog vazdušnog prostora.

Madurovo isticanje MANPADS sistema (MAN-Portable Air-Defense System) SA-24 Igla-S uklapa se u širu sliku višeslojnog sistema tačkaste odbrane koji je Venecuela gradila tokom protekle decenije, u okviru kojeg se rakete koje se ispaljuju sa ramena dopunjuju postojećim kratkodometnim sistemima PVO i protivavionskom artiljerijom.

Nedavne tehničke analize opisuju arsenal koji kombinuje MANPADS sisteme poput ruskog Igla-S sa švedskim laserski navođenim sistemom RBS-70, podržane mobilnim baterijama i radarskim pokrivanjem koje otežava izbor rute bilo kog napadača na malim visinama. Koncept nije usmeren na potpuno poražavanje savremene vazdušne sile, već na povećanje gubitaka i primoravanje protivnika na rizičnije profile letenja.

Javno poznati ruski prenosivi sistemi u službi Venecuele zasnivaju se na modelu 9K338 Igla-S (NATO oznaka: SA-24 Grinč). Raketni sistem koristi dvopojasni infracrveni tragač koji je otporan na mamce i može da gađa ciljeve na udaljenostima između približno 500 metara i 6 kilometara, te na visinama do oko 3,5 kilometara, prema podacima kompanije Rosoboronexport.

Rojters je ranije, 2017. godine, izvestio da je u jednom vojnom dokumentu Venecuele navedeno 5.000 ruskih prenosivih sistema MANPADS, što potvrđuje da današnja tvrdnja odgovara ranijim pokazateljima o izuzetno velikom arsenalu prema regionalnim standardima. Procene iz otvorenih izvora takođe ukazuju na to da švedski sistem RBS-70 i dalje ostaje prisutan kao neruski, laserski navođeni dodatak u jedinicama venecuelanske vojske.

Sa stanovišta mogućnosti, Igla-S zauzima gornji vrh zastarelih infracrvenih prenosivih PVO sistema. U poređenju sa američkim "FIM-92 Stinger", koji ima domet od 4,8 km i plafon do oko 3,8 km, Igla-S reklamira nešto veći domet do 6 km, ali sličan opseg visine. Oba se oslanjaju na pasivne tragače i optimizovani su za helikoptere, niskoleteće transportne avione, dronove i CAS avione, a ne za platforme za napade na velikim visinama. RBS-70 je, nasuprot tome, teži i montiran na stativ, žrtvuje prenosivost za navođenje laserskim zrakom i veću praktičnu preciznost protiv kontramera, i može dostići oko 9 km sa novijim raketama Bolide, dajući venecuelanskim braniocima drugačiju geometriju angažovanja koja je manje ranjiva na infracrvene mamce. Mešoviti PVO u Venecueli primorava potencijalne napadače da se nose sa pretnjama i toplotnim navođenjem i laserskim vođenjem na kratkim daljinama.

Strateški gledano, distribuirane zalihe hiljada PVO raketa menjaju rizik od američkih vazdušnih sredstava na nekoliko konkretnih načina. Geopolitički, to pojačava signalizaciju odvraćanja prema Vašingtonu i regionalnim partnerima povećavajući političke troškove izviđačkih i prisustvenih misija na malim visinama u blizini venecuelanskih granica.

Geostrateški, to usložava sliku PVO odbrane oko luka, aerodroma i urbanih koridora, komplikujući opcije za infiltraciju specijalnih operacija, borbenu potragu i spasavanje i uspostavljanje humanitarnih koridora koji se u velikoj meri oslanjaju na helikoptere i niskoletne avione sa fiksnim krilima.

Vojno, to gura američke planere misija na veće visine, municiju dužeg dejstva i opsežnije pakete za suzbijanje i obmanu, jer nedavne procene PVO upozoravaju da bi se mobilna, raznolika mreža Venecuele morala shvatiti ozbiljno u bilo kakvoj nepredviđenoj situaciji. Sekundarna briga, istaknuta u širim studijama PVO raketa širom sveta, jeste rizik od širenja. Velike nacionalne zalihe, ako su loše obezbeđene, mogu ugroziti civilno vazduhoplovstvo i susedne države ukoliko dođe do preusmeravanja.

(Telegraf.rs)