Ovo je pravi razlog zbog čega se Donald Tramp priprema za rat protiv Venecuele

Dron je kružio visoko iznad Karipskog mora dok je njegova meta jurila ispod njega preko talasa, noseći još jedan tovar droge namenjen Americi. Iznenadni bljesak i čamac je bio obavijen plamenom. Njegov tovar je nestao u eksploziji, a 11 članova posade je poginulo.

Američki predsednik Donald Tramp je upravo ispalio prvi hitac nove kampanje protiv "terorističkih" kartela u Latinskoj Americi. Napad, kako je izjavio, bio je "tek početak", prenosi britanski The Telegraph.

Preporučujemo

Do ove nedelje naredio je već 10. napad na čamce koji su prevozili drogu ka severu, a svaki od njih bio je praćen zrnastim video-snimkom koji se ubrzano širio medijima i društvenim mrežama. Ovo je Trampov rat protiv narko-terorizma, pažljivo upakovan za večernje vesti i generacije na društvenim mrežama.

Ipak, iza neklasifikovanih snimaka krije se složena politika koja spaja zakon o ratnim ovlašćenjima iz 18. veka, špijunske metode i trgovinske sporazume, i koja brzo ponovo uspostavlja američku sferu uticaja.

Celokupan plan insajderi nazivaju "Donrou doktrina", a njegov cilj je, između ostalog, da ukloni kineski uticaj iz američkog dvorišta. "Doktrina Donro" je zapravo neologizam izveden iz imena Donalda Trampa i "Doktrine Monro", stare malo više od dva veka, s kojom je američki predsednik Džejms Monro zauzeo stav da evropske sile ne smeju da se mešaju u stvari vezane za američki kontinent.

Venecuelansko pitanje

Napadi na čamce s drogom mogu se povezati sa neobično velikom flotom američkih ratnih brodova, dronova i trupa koji su se poslednjih nedelja okupili uz obalu Venecuele.

Osam ratnih brodova uključujući tri razarača, tri desantna amfibijska broda, jednu krstaricu i manji obalski borbeni brod, sada čine najveće američko vojno prisustvo u tom regionu u poslednjih nekoliko decenija.

Pridružila im se eskadrila lovaca F-35B Lightning II i nekoliko dronova Reaper, sposobnih da prelete velike razdaljine i nose do osam laserski vođenih raketa. Bombarderi B-2 takođe su primećeni kako lete uz obalu.

U petak je Tramp objavio da je i USS Gerald Ford, najnoviji američki nosač aviona, na putu ka tom području.

To je poprilična operacija protiv trgovine narkoticima. Sama veličina flote uverila je mnoge Venecuelance i druge u regionu da se Tramp zapravo priprema za kopnenu invaziju.

"Raspoređivanje na Karibima daleko prevazilazi ono što bi vam bilo potrebno za izvođenje povremenih udara na brodove za koje se tvrdi da švercuju drogu", objasnio je Brajan Finukejn, bivši advokat Stejt departmenta, koji je sada viši savetnik u Međunarodnoj kriznoj grupi.

"To je demonstracija sile, zveckanje oružjem, politika topovnjača, čiji je cilj da se izvrši pritisak na Nikolasa Madura, predsednika Venecuele sa ciljem da ga se primora da se povuče i ubedi da se povuče i napravi zlatni odlazak. Ako to ne uspe, onda ohrabrujue one u njegovoj vladi, one koji bi mogli ga ga sruše".

Težnja za promenom režima teško da je skrivena. Predsednik SAD je povezao Madurov režim sa kriminalnim kartelima i odobrio CIA da sprovodi tajne misije u nadi da će ga srušiti.

"On ne želi da se za*ebava sa Sjedinjenim Državama“, upozorio je nedavno Tramp, što je podjednako važno za Karakas kao i za njegove mnoge druge protivnike.

Ipak, postoji još jedan sloj koji treba razmotriti. Neki izvori bliski Trampovoj administraciji ističu da bi okupljanje invazione flote moglo biti korisno Trampu da reši poseban politički problem - imigraciju.

Objavljivanje rata moglo bi pomoći u oživljavanju Zakona o neprijateljima van zemlje, koji je poslednji put korišćen za interniranje japanskih, nemačkih i italijanskih državljana tokom Drugog svetskog rata, kako bi se masovno pritvarali i deportovali venecuelanski državljani.

Prema zakonu iz 17. veka, predsednik može ciljati građane neprijateljske nacije u vremenima objavljenog rata ili ako neprijateljska vlada pokrene "invaziju ili predatorski upad". Na početku svog drugog mandata, predsednik je obrisao prašinu sa zakona o ratnom vremenu, ali ga je kasnije blokirao apelacioni sud.

Arhitekte kampanje u Venecueli su Marko Rubio, državni sekretar, i, zanimljivo, Stiven Miler, čovek poznat kao "Trampov mozak" za sve što se tiče imigracije.

Venecuela i brodovi sa drogom tako postaju složena fuzija Trampovih velikih fiksacija, nacionalne bezbednosti, imigracije i potrebe za oživljavanjem američke dominacije.

Venecuela pod Madurom, za čiju glavu je sada raspisana nagrada od 50 miliona dolara, postala je neka vrsta otvorene radnje za američke protivnike.

Kina je uložila milione u venecuelanske naftne projekte i kredite, dok je Rusija naoružala Madura borbenim avionima Suhoj, helikopterima, tenkovima i sistemima PVO.

Stručnjaci kažu da je Trampov pritisak na region deo pokušaja da se oživi Monroova doktrina, princip iz 19. veka koji Latinsku Ameriku posmatra kao američko dvorište i koji proglašava zapadnu hemisferu zabranjenom za protivnike.

Projekat 2025, Trampov dugo osmišljeni plan za njegov drugi mandat, naziva ga "ponovnim pretvaranjem u hemisferu". On poziva na zauzimanje lanaca snabdevanja u regionu kao uslov za ekonomsku bezbednost SAD.

Tramp je odobrio ekonomske kazne usmerene na venecuelansku naftu sa širim ciljem ponovnog utvrđivanja dominacije SAD. U međuvremenu, prošlog meseca je rekao svojim generalima: „Vraćamo potreban fokus na suzbijanje pretnji na zapadnoj hemisferi".

"Svi protivnici koje imamo imaju značajno prisustvo u Venecueli. I zato je i 2019. godine i danas uklanjanje Madura takav prioritet", rekao je Džon Bolton, bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost.

"To je davno trebalo da se desi, a u slučaju Venecuele, nije samo Kina u pitanju, oni su zakasnili", rekao je Bolton.

Donaldova doktrina postala je poklič za okupljanje u svim republikanskim pristalicama.

"Barem sam oduševljen što konačno koristimo vojnu silu u našoj hemisferi protiv ljudi koji bi naneli štetu američkoj domovini", rekao je popularni konzervativac Čarli Kirk u svom podkastu nedelju dana pre nego što je ubijen.

Venecuela, koja ima najveće rezerve nafte na svetu, samo je najnoviji primer; deo je obrasca administracije da napadne zemlje sa vezama sa Kinom.

Gvajana i Surinam, male južnoameričke države koje se graniče sa Venecuelom, nedavno su otkrile rezerve nafte koje su privukle veliku količinu kineskih investicija.

Samo četiri meseca nakon dolaska na funkciju, Rubio je poslat na karipsku turneju kako bi pojačao angažovanje na zapadnoj hemisferi promovišući energetsku nezavisnost, suzbijajući ilegalne migracije i trgovinu drogom.

U Gvajani je Rubio potpisao sporazum o odbrani kojim je poboljšana razmena obaveštajnih podataka i vojno-vojna saradnja. Od kada je EksonMobil otkrio svoje veliko naftno nalazište u Gvajani 2015. godine, Venecuela je oživela vekovni teritorijalni spor sa Gvajanom i preduzela korake za aneksiju udaljenog regiona Esekibo, koji obuhvata oko dve trećine kopnene mase Gvajane.

Rubio je upozorio da bi to bio "veoma loš dan" za Venecuelu ako bi se to dogodilo. U međuvremenu, Kina se negoduje zbog jačanja veza. Peking godišnje trguje sa Gvajanom 1,4 milijarde dolara i investirao je u niz velikih infrastrukturnih projekata koje kineske firme sprovode.

Okupljanjem mini-koalicije susednih država, Tramp izoluje Madura i signalizira ostatku hemisfere da se saradnja sa SAD može pokazati vrednom i sigurnom.

"Jasno je da naši neprijatelji u inostranstvu gledaju na to da je zapadna hemisfera strateški važna", rekao je Andres Martinez-Fernandez, viši politički analitičar za Latinsku Ameriku u Alison centru za nacionalnu bezbednost.

"Trampova administracija prepoznaje važnost ekonomske vitalnosti i povezanosti unutar naše hemisfere. Za našu nacionalnu bezbednost, retki zemni minerali su svakako ključni deo toga. To je nešto što predsednik Tramp očigledno pokušava da natera Vašington da shvati i shvata tu činjenicu. I zato mislim da je to nekako osnova onoga što biste mogli nazvati novom Monroovom doktrinom, ili što se ovo okreće ka našoj hemisferi".

Baš kao što je Si Đinping, kineski predsednik, uspeo da iskoristi svoj uticaj da proširi svoju dominaciju, Tramp je pokušao da ponudi spas onima kojima je potrebna američka intervencija u zamenu za lojalnost.

U Buenos Ajresu, Tramp planira da kupi argentinski uranijum u dogovoru sa Havijerom Mileijem kako bi se suprotstavio uticaju Kine.

Skot Besent, ministar finansija, insistirao je na proširenju pristupa SAD vrednim zalihama uranijuma u ​​zemlji u zamenu za spas od 40 milijardi dolara za posrnulu argentinsku ekonomiju.

Kina je uložila desetine miliona u projekte u ovoj južnoameričkoj naciji, postajući njen drugi najveći trgovinski partner i glavni kupac njenog poljoprivrednog izvoza.

Milei, koji je nastojao da se složi sa Trampom, obratio se predsedniku SAD za pomoć u vezi sa valutnom krizom u svojoj zemlji nakon što su neke od najviših stopa inflacije u svetu i kriza državnog duga dovele do pada vrednosti pezosa.

Administracija SAD kaže da ovaj pristup daje rezultate. Nakon poseta Rubija i Pita Hegseta, ministra odbrane, Panama je objavila da će se povući iz pekinške inicijative "Pojas i put".

Međutim, kritičari tvrde da uslovljavanje prijateljstva sa SAD ideološkim slaganjem rizikuje potkopavanje kredibiliteta u regionu.

"Ovo je mnogo više partijsko po svom obliku i mnogo je politički kaznenije", rekao je Kristofer Sabatini, viši istraživač za Latinsku Ameriku u Čatam Hausu.

Globalni zaokret

Izvan Amerike, strateški zaokret Bele kuće uključuje jačanje veza sa 54 afričke zemlje, što je postalo novo poprište konkurencije između Vašingtona i Pekinga. Od početka svog drugog mandata, Tramp je težio diplomatiji dogovora, smanjujući međunarodnu pomoć u korist investicija u infrastrukturu i rudarstvo.

Fokus je bio na jačanju lanaca snabdevanja retkim zemnim mineralima poput kobalta i litijuma, koji su od vitalnog značaja za potrošačku elektroniku i američku tehnološku industriju.

Kineska ograničenja na izvoz retkih zemnih minerala u njenom trgovinskom ratu "oko za oko" sa Sjedinjenim Državama primorala su administraciju da potraži druge načine, naime Afriku.

U junu je Tramp pomogao u posredovanju u mirovnom sporazumu između Demokratske Republike Kongo (DRK) i Ruande. Sporazum nije bio predstavljen samo kao prekid vatre, već i kao ulaz u američke investicije.

Cilj sporazuma je privlačenje zapadnih investicija u region bogat tantalom, zlatom, kobaltom, bakrom, litijumom i drugim mineralima. Prema organizaciji Human Rights Watch, to je "prvo sporazum o mineralima, pa onda prilika za mir".

Iza kulisa, američki zvaničnici su označili Afriku kao sledeći izvor strateškog rasta u tekućem tehničkom rivalstvu sa Kinom.

U dokumentu o politici kompanije Bookings, neprofitne organizacije sa sedištem u Vašingtonu, navedeno je da "kritični minerali, potencijal ljudskog kapitala, neiskorišćene inovacije i brz rast čine Afriku neophodnom za ekonomsku budućnost Amerike".

"Videćemo koliko će to trajati. Mislim da ljudi žele da se reši trgovinski problem, žele da se on reši", dodao je Bolton.

"Ne sviđaju im se tarife, ali se više plaše neizvesnosti sa dobrim razlogom".

Topovnjače

U Latinskoj Americi, vazdušni napadi na brodove sa drogom se nastavljaju. U sredu su prvi put uništene dve mete u Pacifiku, a američki ministar odbrane nazvao je trgovce drogom "Al Kaidom naše hemisfere".

Dvoje je preživelo napade na brodove sa drogom. Uhapsila ih je američka vojska pre nego što su brzo deportovani. Jedan je ove nedelje napustio policijski pritvor u Ekvadoru nakon što nisu pronađeni dokazi o vezama sa trgovinom drogom. Drugi leži u bolnici u Bogoti, teško povređen.

Porodice poginulih rekle su da su njihovi rođaci bili samo ribari. Izveštaji u lokalnim medijima njihovih zemalja povezali su bar neke od njih sa trgovinom oružjem.

Bilo da su to radi pokazivanja ili kao deo šire doktrine koja se približava Latinskoj Americi, napadi ostaju kontroverzni među pravnim stručnjacima i nekim zemljama u američkom "dvorištu".

Gustavo Petro, ​​predsednik Kolumbije, nekada u centru globalne trgovine drogom, nazvao je Trampa "ubicom".

U petak je sankcionisan i dodat na "listu posebno označenih državljana" zbog navodne trgovine drogom u zemlji. Analitičari ističu da postoji rizik da bi elementi politike mogli da se obiju o glavu, jer SAD gube ključnog saveznika u ratu protiv droge.

"Ni pod kojim okolnostima se ne može opravdati takva vrsta pretnji i optužbi koje nemaju nikakvu osnovu", rekao je Danijel Garsija-Penja, kolumbijski ambasador, nakon što je opozvan iz SAD nakon najnovijih napada na brodove sa drogom.

"Postoje elementi koji su neprihvatljivi", rekao je, vidljivo uznemiren nakon što mu je rečeno šta je Tramp rekao nekoliko minuta ranije.

"Ovde je u pitanju istorijski odnos dug više od 200 godina koji koristi i Sjedinjenim Državama i Kolumbiji", rekao je Petro.

(Telegraf.rs)