Objekat na satelitskoj slici prkosi objašnjenju: Može li da reši jednu od najvećih misterija avijacije?

Neobičan oblik u Južnom Pacifiku, koji je pokrenuo najnoviji pokušaj da se reši jedna od najvećih misterija svih vremena, primećen je u dvorištu u Kaliforniji.

Veteran američke mornarice, Majk Ešmor, 2020. godine je kod kuće pregledao satelitske slike malog ostrva Nikumaroro, kada je u laguni uočio neočekivani objekat.

Na pola puta između Australije i Havaja, Nikumaroro ima ključnu ulogu u jednoj od dve suprotstavljene hipoteze koje pokušavaju da objasne šta se dogodilo čuvenoj avijatičarki Ameliji Erhart i njenom navigatoru Fredu Nunanu, koji su nestali 1937. godine dok su pokušavali da obiđu svet, piše CNN.

Njihov nestanak decenijama fascinira istraživače, a Ešmor, hobista, dugo je bio opsednut teorijom da je legendarna avijatičarka završila na obali ostrva.

"Bio je to Apple Maps na mom ajfonu", prisetio se Ešmor o digitalnom istraživanju koje je dovelo do njegovog otkrića.

"Sedeo sam na ljuljašci ujutru, pio kafu sa psom. Dan ranije sam obišao spoljašnjost ostrva, a tog jutra sam krenuo oko lagune i nešto mi je privuklo pažnju. Onda sam pogledao bliže i napravio snimak ekrana."

Ešmor je pomislio da ono što je video liči na krilo aviona i podelio sliku na popularnom Amelija Erhart forumu koji vodi Međunarodna grupa za otkrivanje istorijskih aviona (TIGHAR), kolektiv posvećen istoriji avijacije i arheologiji. Izduženi oblik na satelitskim snimcima izazvao je uzbuđenu diskusiju među članovima, iako su neki rekli da je verovatno u pitanju panj palme.

Zamagljeni objekat privukao je i pažnju arheologa Rika Petigrua, dugogodišnjeg obožavaoca Erhartove i izvršnog direktora Arheološkog instituta u Južnom Oregonu, koji je odlučio da istraži dalje. Rekao je da je otkrio da je anomalija, koja je od tada nazvana Taraia objekat, vidljiva i na drugim fotografijama lagune iz vazduha, uključujući i neke snimljene još 1938.

"Sa dokazima koje sada imamo, bio bi kriminal da niko ne ode tamo i ne pogleda", rekao je Petigru.

Sada se pokreće ekspedicija da upravo to i učini. Predvode je Petigru i Univerzitet Perdju u Vest Lafajetu, Indijana, gde je Amelija Erhart nekada radila u odeljenju za aeronautiku. Novi poduhvat će direktno ciljati Taraia objekat u nadi da bi mogao da otkrije deo njenog aviona. Ešmor je rekao da je nameravao da se priključi putovanju, ali je morao da odustane zbog bolesti u porodici.

Tim će krenuti iz Majura na Maršalskim ostrvima 4. novembra i preploviti oko 1.200 nautičkih milja do Nikumarora. Odatle će istraživači provesti oko pet dana na malom ostrvu istražujući intrigantni objekat u laguni.

Ako pronađu ono što traže, to bi moglo da dovede do istorijskog otkrića. Ipak, ideja da je Amelija Erhart završila kao pustinjak na ostrvu nije široko prihvaćena, a drugi tim istraživača se utrkuje da dođe do dokaza za alternativno objašnjenje.

Konkurentne teorije

Erhart i Nunan nestali su 2. jula 1937. dok su tražili ostrvo Hauand, gotovo 644 km severozapadno od Nikumarora.

Hauand je bio planirani punkt za dopunu goriva u njihovom pokušaju da oblete svet, putovanju koje je dominiralo naslovima i zaokupilo javnost.

Jedna škola mišljenja - i zvanična odluka nakon masovne potrage koju je odmah sprovela američka vlada - sugerisala je da su Erhart i Nunan ostali bez goriva i da je njihov Lockheed 10E Electra pao u Pacifik blizu planirane destinacije.

To je teorija koja je tokom godina već uticala na nekoliko potraga, uključujući i pokušaj iz 2024. godine kompanije za istraživanje okeana Deep Sea Vision, koja je na kraju naišla samo na stene oblikovane poput aviona.

Vođena novom analizom radio komunikacija Erhartrove na dan njenog nestanka, firma Nauticos iz Mejna planira sledeće godine novu pretragu okeanskog dna u blizini Hauanda. Ovo će biti četvrti pokušaj kompanije da pronađe avion, a nova otkrića značajno su suzila područje pretrage, povećavajući šanse za uspeh.

Petigru i drugi veruju da su Erhart i Nunan bezbedno sleteli na Nikumaroro, tada poznat kao ostrvo Gardner. Tamo, tvrde pristalice ove hipoteze, par je uporno slao signale za pomoć koristeći radio na avionu, ali su kasnije umrli od žeđi ili gladi.

Međutim, najmanje pet ekspedicija na ostrvo i okolne vode od 2010. nisu našle definitivan dokaz da su Erhart i Nunan bili pustinjaci. Petigru je učestvovao u jednoj ekspediciji 2017. Još jedna, 2019, uključivala je okeanografa i istraživača u National Geographic Boba Balarda, koji je 1985. pronašao olupinu Titanika.

Teorija o Nikumaroru je uverljivija od nekih alternativa, prema Doroti Kokren, nedavno penzionisanom kustosu Nacionalnog muzeja vazduhoplovstva i svemira Smithsonian. (Dokumentarac iz 2017. čak je sugerisao da je Erhart umrla kao japanski zatvorenik.) Kokren je rekla da je najverovatnije objašnjenje najjednostavnije: Erhart je ostala bez goriva i srušila se u Pacifik.

Predsednik SAD Donald Tramp je ovog meseca podstakao obnovljeno interesovanje za decenijama staru misteriju kada je naložio objavljivanje dokumenata o Erhart i njenom poslednjem putovanju, iako nije jasno šta je izazvalo njegov iznenadni fokus niti da li uopšte postoje dokumenti za deklasifikaciju. Nisu objavljeni novi dokumenti, prema izveštavanju CNN.

Nacionalni arhiv SAD poseduje javno dostupne informacije o potrazi za Erhart i Nunan, uključujući njene poslednje komunikacije sa brodom Obalske straže Itaska, koji je pratio njen let, rekla je Kokren.

"Bila je izuzetno popularna ličnost tog vremena, sve njene letove pratila je javnost, a zarađivala je za život ovim letovima kao žena 1930-ih, kada su žene imale veoma malo prilika u avijaciji", dodala je Kokren.

Amelia Erhart, pustinjak

Ostrvo Nikumaroro, sa koralnim grebenom i sada u sastavu Republike Kiribati, dugo oko 7 km i široko 2 km, bilo je nenaseljeno kada su Erhart i Nunan krenuli na svoj poslednji let. Atol je kratko naseljen između 1938. i 1963, kada je britanska kolonijalna uprava podsticala ljude da se presele sa obližnjih ostrva Južnih Gilberta.

Hipoteza o pustinjaku zasniva se na radu Rika Gilspija, osnivača TIGHAR i autora knjige "One More Good Flight: The Amelia Earhart Tragedy" iz 2024. Gilspije je posetio Nikumaroro 11 puta, pronalazeći moguće tragove i fragmente dokaza.

Prema Gilspiju i Petigruu, nakon neuspeha da pronađu Hauand, Erhart je otišla na jug i sletela Electrom na veliki koralni greben Nikumaroro, koji je izložen pri oseci. Tamo su ona i Nunan slali signale za pomoć i preživljavali od kišnice, ribe i kornjača danima, možda nedeljama, dok nisu umrli. Njihova tela su verovatno pojeli ogromni kokosovi rakovi koji nastanjuju atol, ostavljajući nekoliko kostiju, artefakata i ostataka vatre.

Nekoliko dokaza podržava teoriju, prema Gilespiju i Petigruu.

Radio-signali koji su praćeni nakon nestanka aviona navodno su se presecali u blizini Nikumarora, iako nije potvrđeno da li su zaista poticali od Erhartove.

Kosti pronađene na Nikumaroru 1940. poslati su na Fidži, gde ih je lekar ocenio kao muške pre nego što su nestale, rekao je Gilespi. Analiza mera kostiju, zabeleženih tada, koristeći moderni forenzički softver, sugeriše da su pripadale ženi i da bi potencijalno mogle biti Erhartove.

Artefakti pronađeni na ostrvu uključuju ženski kompakt ogledalce slično onom koje je Amelija Erhart nosila, teglu za šminku, nožić i drvenu kutiju za sekstant, navigacioni instrument.

Gilspi, međutim, ne veruje da je objekat koji je Ešmor uočio u laguni njen avion. Rekao je da je posetio lokaciju i nije primetio ništa neobično.

"Gledajući kasnije satelitske snimke, nešto se pojavilo, ali je očigledno drvo. Konkretno, pandanus. Rastu duž obale lagune, i nije neobično da ih veliki olujni talasi odnesu i vrate", rekao je Gilsepi.

On i dalje veruje da je Nikumaroro mesto gde je Erhartova provela svoje poslednje dane, ali ne misli da se na ostrvu može naći bilo šta više.

"Svi žele avion. Avion je nestao", rekao je. "Mi mislimo da je avion odnet u okean, verovatno 7. jula, koliko možemo izračunati, i gotovo odmah uništen u talasima, koji su ga bacali na rub grebena."

Za Petigrua, međutim, Taraia objekat je poslednji deo slagalice koji će rešiti misteriju nestanka čuvene avijatičarke. Veruje da će tim pronaći aluminijumske ostatke Electre.

Na ostrvu, Petigru i tim od 14 istraživača planiraju da snime video i fotografije, a zatim koriste sonar i magnetometre da istraže objekat. Tek nakon toga počinje iskopavanje hidrauličnim bagerom.

"Mislim da imamo sjajnu šansu da objavimo uzbudljivo otkriće", rekao je Petigru.

"Pregledao sam dokaze iznova i iznova", dodao je. "Odgovorio sam na mnoštvo pitanja, pregledao sve prigovore koje ljudi mogu da iznesu, i imam odgovor na sve. Veoma je uverljivo."

Potraga u dubinama

Dejv Džurdan, predsednik Nauticosa, koji će fokusirati pretragu na duboki okean oko Hauanda, ne vidi Petigruovu ekspediciju kao konkurenciju u potrazi za Erhartovom.

"Oni laju na drugo drvo", rekao je Džurdan. "Primarni podaci Obalske straže i analiza radio signala to uopšte ne podržavaju."

Tri Nauticos ekspedicije od 2002, zajedno sa istraživanjima 2009. koje je vodio Waitt Institut, pokrile su ukupno 9.350 km² - površinu otprilike veličine američke savezne države Konektikat. Nauticos planira još jednu ekspediciju sledeće godine, iako još prikupljaju 8–10 miliona dolara za njeno finansiranje.

"U prethodnim pretragama fokusirali smo se na sever i severozapad ostrva iz mnogo razloga ... ali tražili smo, i nije je bilo", rekao je. "Ostalo je još nekoliko opcija, i verujemo da bi još jedna ekspedicija mogla da pokrije sve te oblasti."

Tim Nauticosa je rekonstruisao tačan model radija koji su koristili Erhart i brod Itaska, koji je čekao avijatičarku kod obala Hauanda.

Koristeći radio u avionu sličnom Electri, Nauticos je 2020. rekonstruisao poslednje sate njenog leta i odredio približnu poziciju nje i Nunana u 8 ujutru na dan nestanka. Džurdan je rekao da njegov tim ima najpreciznije podatke do sada o njihovoj poslednjoj lokaciji pre nestanka.

"Jedna od stvari koja mnogo govori je da je u pretposlednjem prenosu prijavila da čuje Obalsku stražu, i te informacije, zajedno sa našim znanjem o frekvenciji i opremi, dale su nam vrlo precizan podatak koliko je bila udaljena od ostrva u tom trenutku", objasnio je.

Članovi Nauticos tima planiraju da koriste četiri autonomna podvodna vozila za pretragu morskog dna u identifikovanim oblastima, rekao je Džurdan. Nedavna tehnološka poboljšanja, kao što su duže trajanje baterija i novi sonar, omogućiće timu da pokrije više terena nego ranije.

"Ne možemo učiniti okean providnim, tako da i dalje moramo da idemo dole da bismo dobili kvalitetne podatke, ali možemo da ostanemo duže i preciznije", rekao je. "Metalni objekti sa oštrim ivicama veoma su vidljivi na sonaru, tako da smo sigurni da ćemo ih uočiti ako su tamo."

Džurdan je rekao da Erhartova predstavlja duh avanture i istraživanja, "pokušaje da se uradi najboljeg uprkos šansama, i činjenje stvari kojih se drugi ne usuđuju, i to kao žena". Gotovo vek nakon njenog nestanka, jasno je da potraga za avionom i poslednjim mestom odmora poznate avijatičarke nikada ne zastareva.

Ešmor je bio fasciniran pričom o Erhart kada ju je čuo od učitelja u prvom razredu. "Jednostavno mi se urezalo u sećanje", rekao je. "Nisam o tome razmišljao svaki dan, ali nikada nisam zaboravio."

Čak i ako ekspedicija koju vodi Petigru utvrdi da objekat koji je Ešmor našao tokom pregledanja telefona tokom pandemije nije avion Amelije Erhart, Ešmor je rekao da neće odustati od potrage.

"Možete ovo nazvati mojim hobijem", rekao je. "Uživao sam u tome. Nastaviću. Neko će je pronaći."

(Telegraf.rs)