Svet u šoku posmatra masakr nad civilima: Može li Tramp nešto da promeni ili sledi potpuni haos?

Dok predsednik SAD Donald Tramp ističe svoj rekord u obezbeđivanju mirovnih sporazuma širom sveta, Bela kuća ulaže napore da obuzda krvavi afrički sukob koji Ujedinjene nacije smatraju najgorom humanitarnom krizom današnjice.

Ali kako građanski rat u Sudanu eskalira, s paravojnim snagama Rapid Support Forces (RSF) koje su preuzele kontrolu nad prestonicom regiona Darfur, El-Fašerom, od sudanskih oružanih snaga (SAF), sukob koji je već obeležen duboko ukorenjenim lokalnim svađama, široko rasprostranjenim izveštajima o zločinima i sukobljenim međunarodnim interesima predstavljaće ozbiljan izazov za administraciju.

Preporučujemo

Kako bi se snašli u narednim delikatnim koracima, američki zvaničnici rade sa kolegama iz Egipta, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, u okviru tzv. "Kvadrilaterale" (“Quad”), formirane nakon izbijanja sukoba u aprilu 2023. Četiri sile su prošlog meseca unapredile svoj zajednički napor kroz pet tačaka zajedničke izjave koja bi trebalo da posluži kao mapa puta ka pregovaračkom okončanju rata, a američki zvaničnici su za Newsweek rekli da su od tada vođeni razgovori o jačanju te inicijative usled pogoršanja situacije.

I dok Trampov prethodnik, tadašnji predsednik Džo Bajden, nije uspeo da postigne trajno rešenje za rat, stručnjaci smatraju da bi odluka sadašnje administracije da kanališe uticaj i - po potrebi - primeni pritisak na arapske partnere mogla da bude delotvornija, kao što je bio slučaj ovog meseca pri obezbeđivanju prekida vatre u Gazi.

"Od samih početaka sadašnjeg rata bilo je jasno da put ka miru vodi kroz arapske prestonice, naročito Kairo, Rijad i Abu Dabi", rekao je za Aleks de Val, izvršni direktor Fondacije za svetski mir Univerziteta Tufs.

Kako je istakao za Newsweek, zaraćene strane "ne mogu da vode rat u ovom obimu bez spoljne podrške, a zaustavljanje te podrške je preduslov za bilo kakav napredak".

"Bajdenova administracija nije to sledila. To bi zahtevalo ozbiljno angažovanje državnog sekretara ili predsednika, a ni jedan ni drugi nisu bili spremni da to učine. Tako da su to prepustili Afričkom birou u Stejt departmentu, što je bilo osuđeno na neuspeh, jer nijedan zvaničnik iz tog biroa nema dovoljno ugleda u tim arapskim prestonicama. I, kako se i strahovalo, upravo to se i dogodilo", ističe.

Sada je, kaže Val, državni sekretar Marko Rubio "po prvi put dobio ispravnu formulu za prvi korak, a plan za mirovni proces je sigurno ispravno skiciran".

Šta je plan?

Trampova administracija do sada je sledila dvostruki pristup ratu. Na međunarodnom nivou, to podrazumeva saradnju sa ostalim članovima Kvadrilaterale na sprovođenju pet tačaka plana predstavljenog u septembru.

"Ujedinjene Države nastavljaju da sarađuju sa našim partnerima iz Kvadrilaterale kako bi koordinisale napore ka postizanju trajnog mira u Sudanu, uključujući sprovođenje obaveza navedenih u našoj izjavi od 12. septembra", rekao je portparol Stejt departmenta za američki list.

"Te obaveze se fokusiraju na obezbeđivanje humanitarnog primirja, uspostavljanje trajnog prekida vatre, napredak ka civilnoj vlasti i zaustavljanje spoljne podrške koja podstiče sukob. Kvadrilaterala je fokusirana i na rešavanje privremenih, lokalnih obustava nasilja u El-Fašeru i drugim područjima gde je situacija hitna, kao i na postizanje sporazuma na nacionalnom nivou koji bi mogli otvoriti put ka trajnom miru. Duboko smo zabrinuti zbog situacije u El-Fašeru, koji je već predugo odsečen od humanitarne pomoći", naveli su.

Visoki zvaničnik administracije dodao je da su nedavni sastanci Kvadrilaterale bili usmereni na postavljanje temelja za prekid vatre i kasniji mirovni proces, kao i na koordinaciju članica u daljem sprovođenju ciljeva zajedničke izjave od 12. septembra.

"Cilj je da se trasira put ka prestanku nasilja, olakšanju patnji civila i povratku dugoročnoj stabilnosti kao putu ka budućem prosperitetu", rekao je taj visoki zvaničnik za Newsweek.

Na lokalnom nivou, portparol Stejt departmenta istakao je da "Sjedinjene Države takođe nastavljaju aktivno i direktno da komuniciraju sa RSF i SAF na svim nivoima, s neposrednim ciljem da se pritisne ka trajnom miru i obezbedi nesmetan humanitarni pristup kako bi se ublažile patnje sudanskog naroda".

"Okončanje ratova je prioritet za predsednika Trampa i Sjedinjene Države ostaju fokusirane na saradnju s našim partnerima i drugim akterima kako bi se rešila kriza u Sudanu", naveo je portparol i dodao da je uključivanje i RSF i SAF od ključne važnosti za postizanje ovog cilja.

"S obzirom na hitnost smanjenja nasilja, nastavićemo da razgovaramo sa zaraćenim stranama kako bismo okončali sukob", istakao je.

Koreni rata

Ova hitnost se najviše oseća unutar Sudana, gde neki procenjuju da je više od 150.000 ljudi ubijeno, bilo direktno zbog rata ili zbog humanitarne krize koja je usledila. Skoro 9 miliona ljudi je interno raseljeno, a više od 3 miliona izbeglo je iz ratom razorene zemlje pogođene neuhranjenošću, bolestima i siromaštvom.

Sukob ima korene u sukobu između dvojice najmoćnijih ljudi koji su se pojavili nakon svrgavanja dugogodišnjeg predsednika Omara el-Bašira u aprilu 2019, nakon vojnog udara podstaknutog masovnim protestima.

Posle puča usledile su dve i po godine mešovite civilno-vojne vlasti pod prelaznim Suverenim savetom, telom koje su vodili predsednik Abdel Fatah el-Burhan, visoki vojni oficir, i premijer Abdala Hamdok, bivši zvaničnik UN-a.

Odnosi sa SAD su se u tom periodu poboljšali, naročito nakon što je Sudan pristao da se pridruži Trampovim "Abrahamovim sporazumima" uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Izraelom u zamenu za ukidanje sankcija početkom 2021. godine.

Međutim, Burhan je raspustio prelazni savet u oktobru 2021. i uspostavio efektivnu vojnu vlast. Usledile su tenzije između Burhana i drugog visokog vojnog zvaničnika, Mohameda Hamdana Dagala, poznatog kao Hemedti, koji predvodi Rapid Support Forces i počeo je da osporava ono što je smatrao konsolidacijom vlasti od strane svog bivšeg saveznika.

Rapid Support Forces imaju korene u integraciji pretežno arapskih milicija, poznatih kao Džandžavid, u okviru bivše Baširove administracije. Te milicije su pomagale vladi protiv pobunjenika tokom rata u Darfuru od 2003. do 2020, koji je završen mirovnim sporazumom koji je potpisao prelazni savet. Dagalo, član tog saveta, pomogao je Burhanu da ga raspusti, ali je kasnije postao njegov protivnik kako je njihov sukob eskalirao.

Spor je prerastao u građanski rat u aprilu 2023, kada je RSF pokrenuo niz napada na državne i vojne položaje širom zemlje, zauzimajući delove Kartuma i drugih gradova. Iako su RSF trupe navodno potisnute iz prestonice ranije ove godine, Dagalove snage su se učvrstile i napredovale drugde, a njihov nedavni trijumf u Darfuru sada je efektivno podelio ovu veliku afričku zemlju na dva dela.

Ovaj razvoj događaja, iako nosi nove rizike za budućnost Sudana, mogao bi doneti i prilike za postizanje dogovora ili makar privremeni prekid neprijateljstava.

"Možda postoji tračak nade iz katastrofe u El-Fašeru, u tome što je zemlja sada faktički teritorijalno podeljena, pa bi dve strane mogle sesti za sto da pregovaraju", rekao je de Val. "Ali istorija pokazuje da kada jedna strana pretrpi poraz, želi prvo da se osveti pre nego što razgovara; a kada jedna strana odnese pobedu, želi da iskoristi zamah pre nego što razgovara. Pod pretpostavkom da se postigne prekid vatre, sledeći izazov — ogroman — biće da se Sudanci dogovore o održivom miru koji ispunjava njihove zahteve za demokratijom."

Globalizovani sukob

Potragu za mirom u Sudanu dodatno komplikuje pojava sukobljenih međunarodnih interesa. Iako je te veze teško nezavisno potvrditi, brojne susedne države i strane sile - uključujući i članice Kvadrilaterale - optužene su da podržavaju jednu ili drugu stranu u sukobu, pri čemu su obe strane optužene za kršenje ljudskih prava.

U te izveštaje spadaju tvrdnje da Egipat, Iran i Rusija podržavaju sudanske oružane snage (SAF), dok Čad, Etiopija i UAE navodno pomažu RSF. Posebno su u centru pažnje navodne veze UAE, zbog čega su američki zakonodavci pozvali Belu kuću da zaustavi isporuke oružja, iako su emiratski zvaničnici te tvrdnje više puta negirali.

Sukob se proširio i izvan granica Sudana, sa talasima izbeglica koje beže u susedne zemlje i velikim količinama oružja koje ulazi u zemlju. Izveštaji ukazuju na prekogranične sukobe koji uključuju Čad, Južni Sudan i Libiju, koja je i sama podeljena između međunarodno priznate Vlade nacionalnog jedinstva na zapadu i rivalske Vlade nacionalne stabilnosti na istoku.

RSF je zauzeo ključnu tačku na tromeđi s Egiptom i Libijom, čime je grupa dobila dodatne regionalne veze, uključujući i sa Libijskom nacionalnom armijom, koju podržava Vlada nacionalnog jedinstva i koja je optužena da pomaže Dagalovoj frakciji. Kako raste mogućnost da se kriza proširi i na ostatak kontinenta, sve strane pojačavaju napore da je reše.

"Po mom mišljenju, katastrofalne posledice - glad, masovni talasi izbeglica, destabilizacija susednih zemalja i nestabilnost duž obala Crvenog mora - daleko su ozbiljnije od političkih interesa susednih zemalja u ishodu rata. Dakle, trebalo bi da je lako izložiti argument za mirovno rešenje", rekao je de Val.

Ipak, smatra da Trampova administracija nailazi na problem što je, kako ističe, za najznačajnijeg spoljnog aktera - UAE - Sudan nisko na listi prioriteta u odnosima s Vašingtonom.

"Dve zemlje imaju mnogo važnije teme u svojim bilateralnim odnosima. Dakle, dok Rubio, ili sam Tramp, ne odluče da se lično uključe, situacija će ostati blokirana", navodi De Val.

Lijam Kar, koji vodi afrički tim u okviru projekta Critical Threats pri American Enterprise Institute, takođe smatra da Bela kuća mora sprovesti odlučniji napor u suočavanju sa RSF i njegovim međunarodnim vezama.

"Pretnja uslovnim posledicama za UAE, što SAD lako može da uradi s obzirom na to da su UAE glavni američki odbrambeni partner, i povećanje pritiska na UAE da prekinu podršku RSF-u i usmere grupu ka mirovnim pregovorima, mogli bi da daju rezultate", rekao je Kar za Newsweek.

"To je posebno potrebno sada, uz RSF-ove zločine koji se odvijaju u El-Fašeru. SAD su već uvele sankcije i RSF-u i SAF-u, ali su dodatno sankcionisale SAF zbog upotrebe hemijskog oružja i islamističkih veza. Trebalo bi da primene isti standard i na RSF", ističe Kar.

Tramp kao trgovac

Kar smatra da Trampov prepoznatljiv, transakcioni stil diplomatije ima i prednosti i mane, iako je doneo rezultate drugde u svetu - između Demokratske Republike Kongo i Ruande, kao i između Egipta i Etiopije, iako su oba slučaja i dalje nestabilna.

"Trampova transakciona diplomatija može pomoći u postizanju dogovora među akterima Kvadrilaterale u kojem svi dobijaju nešto i pristaju da obuzdaju svoje ratne partnere u Sudanu", rekao je Kar ističući da bi takav dogovor presekao spoljnu podršku zaraćenim frakcijama, što je neophodan preduslov za početni prekid vatre i kasnije sveobuhvatne mirovne pregovore s domaćim akterima.

Ali "dok je prednost transakcione diplomatije spremnost da se pragmatično angažuju sve strane radi spasavanja života", smatra da "takav pristup može postati kontraproduktivan ako previše nagrađuje agresore i ne rešava dublje uzroke sukoba".

On vidi upotrebu "više 'štapova' u toj računici, naročito protiv RSF-a i UAE", kao potencijalno efikasan način da se postigne promena.

Jasir Zejdan, doktorand na Univerzitetu Vašington i bivši predavač na Nacionalnom univerzitetu Sudana, došao je do sličnog zaključka u vezi s mogućim pritiskom koji bi Trampova administracija mogla da primeni na Abu Dabi, čiju vojnu i logističku podršku RSF-u naziva "glavnom preprekom za SAD u Sudanu".

Istovremeno, on smatra da bi Trampova strategija mogla da podstakne saradnju zadovoljenjem interesa na drugim poljima.

"Transakciona strategija mogla bi uključivati pritisak na UAE da okončaju vojnu podršku RSF-u, uz dopuštanje da zadrže svoje finansijske i komercijalne interese u Sudanu", rekao je Zejdan navodeći da bi takav dogovor mogao da podstakne mir tako što bi uskladio ekonomske ciljeve UAE s regionalnom stabilnošću.

Zejdan smatra da je ovaj pristup još važniji od samog okvira Kvadrilaterale, koji, uprkos nedavnom napretku, više puta nije uspevao da ponudi konkretne mirovne predloge.

"Izveštaji sa nedavnih razgovora u Vašingtonu sugerišu da je predloženi prekid vatre blokirao UAE, što je omogućilo RSF-u da zauzme El-Fašer i počini nova zlodela", rekao je Zejdan. "Strategija SAD koja bi se direktno suočila s tim regionalnim dinamikama i stavila zaštitu i političku autonomiju sudanskih civila u prvi plan imala bi mnogo veće šanse da postigne istinski mir i odgovornost."

(Telegraf.rs)