"Tramp ne bi mogao da lansira nuklearno oružje čak i da to želi": Ovo sigurno niste očekivali

Sjedinjene Američke Države nisu spremne da ponovo pokrenu testiranje nuklearnog oružja i rizikuju da izgube prednost u odnosu na Kinu i Rusiju ukoliko nastave sa planovima Donalda Trampa, smatraju stručnjaci.

Predsednik SAD je ove nedelje objavio da će Amerika sprovesti testove nuklearnog oružja po prvi put u više od tri decenije, čime bi prekršile jedno od retkih preostalih tabua među svetskim silama, prenosi The Telegraph.

Preporučujemo

Stručnjaci strahuju da je time Tramp pokrenuo trku u naoružanju za koju Vašington nije spreman da je dobije, te da bi se mogao naći u situaciji da ga Moskva i Peking sustignu ili čak prestignu.

Posetioci ogromnog američkog poligona za testiranje u pustinji Nevade kažu da je ispunjen opremom koja polako rđa, dok bivši zvaničnici ističu da lokacija jednostavno nije dobila potrebna ulaganja da bi mogla da ispuni predsednikove ambicije.

Sada postoji strah da je Tramp otvorio "Pandorinu kutiju" koja je ostala zatvorena gotovo od kraja Hladnog rata i da možda nije spreman na ono što bi moglo uslediti.

Predsednik SAD je ovu objavu dao u četvrtak putem svoje platforme Truth Social, neposredno pre nego što je seo za pregovarački sto sa Si Đinpingom, predsednikom Kine.

Neki veruju da je reč o nuklearnom zveckanju oružjem s ciljem zastrašivanja kineskog lidera. Drugi misle da Tramp time ozbiljno započinje novu trku u nuklearnom naoružanju. A treći su jednostavno zbunjeni samom objavom.

Od 1992. godine SAD, Kina i Rusija poštuju moratorijum na testiranje nuklearnog oružja, iako je jedan američki zvaničnik pre nekoliko godina sugerisao da Moskva možda sprovodi tajne eksperimente.

Pošto nijedna od svetskih sila nije ratifikovala Sveobuhvatni sporazum o zabrani nuklearnih proba (Comprehensive Nuclear Test Ban Treaty - CTBT), koji zabranjuje "svako testiranje nuklearnog oružja ili bilo koju drugu nuklearnu eksploziju", ova zabrana nije pravno obavezujuća.

Situacija podseća na "meksički obračun", ali sa nuklearnim bombama umesto pištolja.

Trampovu objavu su mogle podstaći tvrdnje Moskve da je testirala oružje na nuklearni pogon, kao što je njen supertorpedo "Posejdon" za koji se čini da je sposoban da stvori radioaktivni cunami, ili krstareće rakete "Burevestnik", za koje se kaže da imaju praktično neograničen domet.

Ali ovo se razlikuje od detonacije nuklearne bojeve glave. Trampovo davanje instrukcija Pentagonu takođe je znak za uzbunu. Ministarstvo energetike je odgovorno za atomska ispitivanja preko Nacionalne administracije za nuklearnu bezbednost (NNSA).

"Predsednik Sjedinjenih Država mora da govori jasno i precizno i da brine o nuklearnim pitanjima. I kao što vidimo, ovaj predsednik to ne radi", rekao je Daril G. Kimbal, direktor Udruženja za kontrolu naoružanja.

"Ako dođe do nuklearne krize, i ako Tramp komunicira na ovaj način, to bi moglo dovesti do katastrofe".

Kori Hinderštajn, bivši visoki zvaničnik NNSA, želi da predsednik hitno pojasni svoju objavu od četvrtka.

"Jedno je ispaliti startni pištolj. A drugo je slučajno povući obarač", rekla je ona.

Trampova objava je naizgled pala s neba snagom bombe od 50 megatona, ali ideja se već neko vreme spominje. Zvaničnici u prvom predsednikovom mandatu su navodno razmatrali kršenje moratorijuma, a Robert O'Brajen, bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, javno je podržao taj potez prošle godine kao sredstvo "mira kroz demonstraciju snage".

Pa ipak, drugi veruju da su SAD zadržale svoju vodeću poziciju među globalnim nuklearnim arsenalima upravo zahvaljujući testovima koje su sprovele pre nego što je ta praksa postala tabu 1990-ih.

Od 1945. godine, Vašington je detonirao 1.149 nuklearnih uređaja u poređenju sa ruskih 969. Kina, mlada supersila u istom periodu, detonirala je samo 45.

Kori Hinderštajn, bivši visoki zvaničnik NNSA, koja sada radi sa Karnegijevom fondacijom za međunarodni mir u Vašingtonu, kaže da SAD imaju mnogo sofisticiranije razumevanje nuklearnog oružja zbog tih testova i da nema tehničke potrebe za ispitivanjima u punom obimu kako bi se osigurala pouzdanost i bezbednost postojećih zaliha oružja.

Informacije koje Amerika već ima iz ranijih ispitivanja mogu se koristiti zajedno sa superračunarima vrednim milijardu dolara na lokacijama koje simuliraju nuklearne testove bez potrebe za detonacijama. Jedna takva lokacija je Los Alamos u Novom Meksiku, gde je Robert Openhajmer predvodio napore za izgradnju nuklearne bombe tokom Drugog svetskog rata.

"Sjedinjene Države su bolje prilagođene da sve ovo urade bez nuklearnih ispitivanja nego bilo koji naš protivnik. Pokretanje kaskade testiranja gde bi drugi sledili zapravo je davanje šifre našim protivnicima koju nemaju", rekla je ona.

Vlasti bi mogle da detoniraju nuklearnu napravu pod zemljom u roku od oko 18 meseci ako ne bi morale da prikupljaju nikakve podatke. Organizovanje pravog testa bi, po opštem konsenzusu, trajalo najmanje tri godine i koštalo stotine miliona dolara.

Morali bi se angažovati rudari i bušači kvalifikovani za rad u zoni nuklearnih ispitivanja. Potrebno je nabaviti opremu kao što je specijalizovana dizalica za spuštanje uređaja duboko u zemlju. Pesak i kamen moraju se skladištiti kako bi se popunila okna i sprečilo širenje radioaktivnog materijala iznad zemlje.“

Problemi sa osobljem u NNSA, pogoršani smanjenjem broja zaposlenih u DOGE od strane Ilona Maska, teško da će ubrzati proces, koji bi mogao biti dodatno odložen ako političari Nevade pokrenu pravnu borbu da zaustave testiranja.

I pored svega toga, poligon za testiranje jednostavno nije pogodan za Trampove svrhe.

"Područje gde skladište opremu za program spremnosti za testiranje je puno zarđalih kablova i opreme", prisetio se Kimbal, koji je posetio lokaciju pre dve godine.

Drugi su za Vašington post rekli da je oprema koja bi se koristila za iskopavanje lokacije za podzemnu nuklearnu detonaciju bila "jama od rđe".

"Ne izgleda otmeno i sjajno. Oprema bi bila sposobna, ali sigurno nikoga ne bi impresionirala svojim modernim karakteristikama", rekao je bivši zvaničnik.

Istovremeno, satelitski snimci pokazuju da Rusija i Kina nadograđuju svoje poligone za testiranje na Novoj Zemlji i Lop Nuru kako bi bile spremne da nastave nuklearne detonacije.

Kimbal očekuje da bi verovatno mogli to da urade brže od SAD "jer imaju manje bezbednosnih i regulatornih problema koje moraju da ispune".

Postoji široko rasprostranjeno zbunjenost oko toga zašto bi Tramp trebalo da bude predsednik koji će prekinuti tabu koji su njegovi prethodnici poštovali još od vremena Džordža Buša starijeg.

Pre samo nekoliko meseci rekao je da želi da "denuklearizuje" i smanji američke zalihe od 3.800 komada nuklearnog oružja.

Neki spekulišu da je zvaničnik povezan sa Fondacijom Heritidž, istraživačkim centrom koji je pozivao na nastavak testiranja nuklearnog oružja, pokrenuo to pitanje sa njim.

Robert Piters, istraživački saradnik fondacije, rekao je prošle nedelje za Vašington post da SAD moraju "da učine nešto da pokažu da neće biti zastrašeni ili prisiljeni od strane ovih autokrata u Pekingu, Moskvi i Pjongjangu".

"Višegodišnje čekanje na testove je neprihvatljivo, rekao je, sugerišući da bi predsednik mogao da sprovede test iznad zemlje, što nije rađeno još od vremena Džona F. Kenedija i što je povezano sa povećanom stopom raka.

Drugi stručnjaci se nadaju da se predsednik pogrešno izrazio ili da se upušta u karakteristično držanje na ivici borbe, i da ga u Kini i Rusiji ne shvataju previše doslovno.

Skoro niko ne zna šta Tramp zapravo misli. Možda ni sam nije siguran. U svakom slučaju, trka u nuklearnom naoružanju je možda već počela.

(Telegraf.rs)