"Nova trka u naoružanju je počela": Satelitski snimci otkrili nešto zastrašujuće u Kini

Kina je od 2020. godine preduzela masivnu ekspanziju objekata povezanih sa proizvodnjom raketa, čime je ojačala svoju sposobnost da potencijalno odvrati američku vojsku i afirmiše svoju dominaciju u regionu, pokazuje nova analiza CNN-a zasnovana na satelitskim slikama, mapama i vladinim obaveštenjima.

Ova istorijska ekspanzija oštro se razlikuje od sopstvenih problema Sjedinjenih Američkih Država sa snabdevanjem.

Više od 60% od 136 objekata povezanih sa proizvodnjom raketa ili sa raketnim trupama kineske vojske, koje kontrolišu kineski nuklearni arsenal, pokazalo je znakove ekspanzije na satelitskim slikama.

Objekti, koji uključuju fabrike, kao i istraživačke i centre za testiranja, prošireni su za više od 2 miliona kvadratnih metara između početka 2020. i kraja 2025. godine. Novi tornjevi, bunkeri i nasipi koji su u skladu sa razvojem oružja pojavili su se na satelitskim snimcima ovih rastućih objekata. U nekim slučajevima, delovi raketa mogu čak biti vidljivi na slikama.

"Ovo je Kina koja se pozicionira kao globalna supersila. Nalazimo se u početnoj fazi nove trke u naoružanju", rekao je Vilijam Alberkve, viši saradnik na Pacifičkom forumu i bivši direktor za kontrolu naoružanja pri NATO. "Kina već trči punom brzinom i sprema se za maraton."

Podaci prikazuju sliku hitne potrebe za razvojem kapaciteta za nove i sofisticiranije rakete. Nekoliko proizvodnih objekata koje je CNN analizirao brzo je zamenilo sela i poljoprivredno zemljište, rastući za desetine hiljada kvadratnih metara u poslednjih pet godina.

CNN je identifikovao ove objekte - uključujući više od desetine ranije nepoznatih objekata - proučavanjem javno dostupnih informacija o dve velike državne odbrambene kompanije Kine i njihovim filijalama, a zatim je rezultate proverio uz pomoć geografske analize.

Od kako je 2012. godine došao na vlast, kineski lider Si Đinping je uložio milijarde dolara u kupovinu i unapređivanje vojne opreme, u sklopu jasno definisane ambicije da brzo transformiše oružane snage zemlje, poznate kao Narodna oslobodilačka vojska (PLA), u borbenu silu "svetske klase".

Si je takođe izgradio raketne trupe PLA (PLARF), elitnu granu koja nadgleda kineski brzo rastući arsenal nuklearnih i balističkih raketa. On je ovu jedinicu opisao kao "jezgro strateškog odvraćanja, stratešku potporu poziciji zemlje kao velike sile i kamen-temeljac na kojem će se graditi nacionalna bezbednost."

Proizvodne kapacitete za rakete u Kini opskrbljuju gotovo sve grane vojske, koja je najveća vojska na svetu, sa više od 2 miliona aktivnih vojnika.

CNN je zatražio komentar od kineskog ministarstva odbrane u vezi sa rezultatima ove analize.

Predsednik SAD Donald Tramp je prošle nedelje obišao Istočnu Aziju, sastajući se sa liderima, uključujući Sija. Trgovinske diskusije su dominirale tim susretima, ali su postojali znakovi rastućih tenzija zbog rasta konvencionalnog i nuklearnog arsenala Pekinga. Uoči razgovora sa kineskim predsednikom, Tramp je naredio Pentagonu da obnovi nuklearna testiranja na "ravnopravnoj osnovi" sa Kinom i Rusijom, što je označilo veliki preokret u više decenija dugoj američkoj politici.

Peking i Moskva nisu sproveli nuklearna eksplozivna testiranja više od 25 godina. Međutim, Vašington pažljivo prati kako obe zemlje nastavljaju da razvijaju i testiraju napredno oružje sposobno za isporuku nuklearnih bojevih glava.

Kina, s druge strane, ubrzava rast svog nuklearnog arsenala brže nego bilo koja druga zemlja, povećavajući svoj arsenal za oko 100 novih bojevih glava godišnje od 2023. godine, prema podacima Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz juna, iako je ukupan broj i dalje daleko manji od onog u SAD i Rusiji, koje zajedno poseduju 90% globalnog arsenala, prema Uniji zabrinutih naučnika.

Planovi za potencijalni sukob sa Tajvanom

Stručnjaci za oružje kažu da bi projektili proizvedeni u proširenim objektima koje je CNN analizirao bili ključna komponenta bilo kakvog mogućeg pokušaja kineske vojne okupacije Tajvana, autonomne ostrvske teritorije koju Peking smatra svojim delom.

Rakete su centralne u strategiji za zadržavanje američke mornarice na distanci u takvom slučaju, s ciljem formiranja zone duž obale Kine koju stručnjaci nazivaju "balonom zabrane pristupa", koji bi potencijalno mogao da obeshrabri Vašington da pruži pomoć Tajvanu.

PLA želi "da stvori uslove za invaziju na Tajvan", rekao je Deker Evelet, saradnik analitičar u neprofitnoj organizaciji za nacionalnu bezbednost CNA i stručnjak za kineske raketne snage. "Dakle, to je gađanje luka, gađanje baza helikoptera, gađanje baza snabdevanja... gađanje svega što bi teoretski moglo da vam omogući da donesete podršku Tajvanu."

CNN je identifikovao 99 objekata povezanih sa proizvodnjom raketa i otkrio da je 65 od ovih objekata prošireno sa dodatnom kvadraturom prostora, što stručnjaci smatraju da bi moglo imati eksponencijalni uticaj na obim kineske proizvodnje.

CNN je takođe analizirao 37 baza koje pripadaju Raketnim trupama i otkrio da su se 22 od njih proširile u poslednjih pet godina.

Kina povećava proizvodnju ofanzivnog oružja, SAD imaju probleme sa snabdevanjem

U decembru 2024, Pentagon je procenio da je raketna vojska Kine povećala snabdevanje raketama za 50% u prethodne četiri godine. CNN-ova analiza infrastrukture za proizvodnju tih oružja sugeriše da kineski napori nisu prestali i pruža dalji uvid u objekte koji prave te rakete.

Početkom ove godine, Kina je odobrila povećanje svog vojnog budžeta za 7,2%, što je ukupnu potrošnju dovelo na približno 245 milijardi dolara. Ovo je četvrta uzastopna godina rasta vojne potrošnje od više od 7%, iako mnogi stručnjaci kažu da je stvarni iznos verovatno mnogo veći od zvanične cifre.

Naizgled iznenadni porast proizvodnje raketa u Kini dolazi u vreme kada SAD troše sofisticirane sisteme odbrane u Ukrajini i Izraelu, izazivajući nedostatke municije i pokrećući debatu u Vašingtonu o tome kako i gde rasporediti svoje napredne rakete.

U julu, CNN je otkrio da su SAD potrošile oko 25% svojih raketa za presretanje u okviru sistema Terminal High Altitude Area Defense (THAAD) dok je branila Izrael od iranskih balističkih raketa tokom dvanaestodnevnog rata u junu.

Vlada SAD je od tada proširila prethodni ugovor sa više od 2 milijarde dolara prema odbrambenoj kompaniji Lockheed Martin kako bi pojačala proizvodnju THAAD-a. Međutim, ove rakete presretače - koje koštaju oko 12,7 miliona dolara po jedinici prema budžetu Agencije za raketnu odbranu za 2025. godinu - takođe su vremenski zahtevne za proizvodnju.

Sistem THAAD je prvobitno bio raspoređen unutar SAD i u regionu Azija-Pacifik, i smatra se ključnim delom strategije SAD za odvraćanje protiv Kine.

Iako je i dalje sposoban da obara kineske rakete, stručnjaci upozoravaju da problemi sa snabdevanjem Pentagona, u kombinaciji sa naporima Pekinga za razvijanje naprednijih raketa, predstavljaju rastuću pretnju za interese SAD.

Na pitanje za komentar u vezi sa rezultatima CNN-ove analize, Pentagon je izjavio da neće "govoriti o pitanjima vezanim za obaveštajnu delatnost."

Takođe, CNN-ova analiza sugeriše da je kineska proizvodnja raketa porasla kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine, koja se smatra prekretnicom u globalnoj bezbednosti.

Peking je gotovo udvostručio stopu proširenja objekata za proizvodnju raketa u dve godine koje su usledile nakon početka rata, prema analizi satelitskih slika CNN-a o izgrađenoj kvadraturi.

"Gledaju Ukrajinu neverovatno pažljivo", rekao je Alberkve. "Sada gledaju stvarnu borbenu akciju između dve veoma sposobne sile sa najmodernijom tehnologijom."

PLA, koja nije učestvovala u borbenim akcijama od kratkog sukoba sa Vijetnamom 1979. godine, izvlači pouke iz tekućih sukoba. Ruski vazdušni napad na Ukrajinu pokazao je da je najsigurniji način za udar na osetljive ciljeve preplaviti sofisticirane zapadne sisteme za protivvazdušnu odbranu jeftinijim municijama poput dronova kako bi moćnije balističke rakete mogle da pogode svoje ciljeve, kažu stručnjaci.

To zahteva povećanje proizvodnje kako jeftinih, tako i skupih raketa. Kina je ranije smatrala da će joj biti potrebno 5.000 ili 10.000 raketa da pobedi Tajvan, kaže Alberkve. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Pekingova procena je eksponencijalno porasla, dodaje on.

Međutim, PLA nije bez svojih problema. Široka i kontinuirana kampanja protiv korupcije unutar viših slojeva kineske vojske dovela je do pitanja o stvarnoj borbenoj spremnosti zemlje.

Više visoko rangiranih vojnih zvaničnika sa vezama sa Raketnim trupama, uključujući dva bivša ministra odbrane, uklonjeni su sa svojih pozicija u poslednje dve godine, a zvanični izveštaji nagoveštavaju korupciju vezanu za povećanje nabavke oružja od strane PLA.

"Mislim da su prepoznali to (korupciju) kao nešto što zaista predstavlja velike rizike za političku pouzdanost i na kraju operativne sposobnosti PLA", rekao je visoki zvaničnik američke odbrane u decembru.

Deo raketa na pisti

Informacije iz dva najveća državna odbrambena konglomerata Kine - Kineske korporacije za nauku i tehnologiju u svemiru (CASC) i Kineske korporacije za nauku i industriju u svemiru (CASIC) - formirale su osnovu CNN-ove analize, koja je proučavala tragove vladinih obaveštenja da bi locirala skrivene objekte.

Ove kompanije, i njihove filijale, proizvode većinu konvencionalnih i nuklearnih raketa i projektila zemlje.

CNN je zatražio komentare od CASC-a i CASIC-a.

Dok Peking koristi kodna imena da bi sakrio neke od svojih vojnih projekata, CNN-ova istraživanja otkrila su i zatim locirala ove objekte.

Na primer, jedno obaveštenje od ove godine pominje građevinski projekat u provinciji Šansi koji pripada CASC-ovoj 4. akademiji, koja je široko poznata kao glavni izvođač za rakete sa čvrstim gorivom. Druga obaveštenja pominju veličinu i približnu lokaciju izgradnje.

Na osnovu ovih informacija, CNN je mogao da utvrdi tačne koordinate ovog objekta. Iako je projekat još u ranoj fazi, satelitske slike već prikazuju izgradnju zidova za eksplozije, kao što se vidi i na drugim objektima za proizvodnju raketa.

Za sve objekte, CNN je merio dodatnu kvadraturu zgrada po godinama od 2020. godine i analizirao specifične objekte koji su viđeni na satelitskim slikama kako bi utvrdio njihov cilj.

Stručnjaci kažu da dodatni izgrađeni kvadratni metar prostora može izazvati potencijalno eksponencijalni rast u proizvodnom kapacitetu određenih raketa. Jedan objekat u Pekingu, koji je proširen za gotovo 50% od 2020. godine, uključen je u proizvodnju poznate DF-26 rakete srednjeg dometa, prema Institutu za studije kineskog svemira. Stručnjaci za odbranu nazivaju DF-26 "ubicu Guama".

Varijanta ovog oružja, DF-26D, sa hipersoničnim letnim vozilom, prvi put je prikazana na velikoj vojnoj paradi u Kini u septembru.

Nepredvidivi let DF-26D rakete čini mogućim, iako neizvesnim, da izbegne presretače i potencijalno dosegne teritoriju SAD, ostrvo Guam, koje je domaćin vazduhoplovnoj bazi Andersen, odakle polaze dalekometni bombarderi SAD.

Lokacija i raspored objekata povezanih sa raketama koje je CNN analizirao vrlo se razlikuju. Neke fabrike su smeštene u gradovima, pored stambenih zgrada i restorana. Drugi su postavljeni u udaljenim dolinama, gde se provlače kroz strme terene. Većina ovih proizvodnih objekata izgrađena je u blizini entiteta povezanih sa industrijom svemirske odbrane.

Svrha nekih objekata je očigledna sa satelitskih slika. Ono što izgleda kao delovi interkontinentalnih balističkih raketa može se videti parkirano na pisti, dok delovi starih raketa leže u dvorištima okruženi korovom. Mnogi drugi objekti pokazuju jasne znakove zaštite od opasnosti povezane sa proizvodnjom raketa - zgrade su okružene visokim zemljanim i betonskim nasipima, zaštitom od rizika od eksplozija.

Neki od objekata koje je CNN istraživao nemaju očigledne vizuelne tragove koji ih povezuju sa proizvodnjom raketa. Međutim, dokazi o njihovom učešću, zasnovani na njihovom vlasništvu, partnerstvima ili često tajnovitoj prirodi njihovih lokacija, jasno pokazuju da je barem deo njihove svrhe povezan s oružjem.

Na primer, objekat za testiranje Shaanxi Aerospace u okrugu Sanjuan, koji se nalazi u udaljenim planinama blizu grada Sijan, izgleda obično. Međutim, informacija koju je CNN proučavao otkrila je da su SAD sankcionisale univerzitet zbog veza sa kineskom vojskom i da je uz ključnu CASC filijalu koja daje glavni doprinos kineskim raketnim programima uključeni u izgradnju ovog objekta. Ovaj objekat može se koristiti za simulaciju uslova letenja koji se mogu koristiti za razvoj hipersoničnog oružja, prema obaveštenju univerziteta.

U Kini, polja koja su važna za nacionalnu bezbednost, poput svemirske tehnologije, nisu nezavisna od državnog bezbednosnog aparata.

Rast kineskih raketnih sistema je izazvao zabrinutost među stručnjacima za kontrolu naoružanja, koji upozoravaju da to menja globalnu bezbednost.

"Mislim da već imamo hladni rat", rekao je Dejvid Santoro, predsednik i izvršni direktor Pacifičkog foruma, istraživačkog instituta za spoljnopolitička pitanja koji se fokusira na region Azije i Pacifika.

"To je prisutno u svim domenima, a rizik je da se to pretvori u 'vrući' rat."

(Telegraf.rs)