Gladni tigrovi krenuli u lov na ljude: Situacija je dramatična, pala je krv, ali se o tome ćuti zbog Putina

Iz dubina sibirske šume, gladni tigrovi krenuli su u lov - ovog puta na ljude. Smrtni napadi, rastrgnuti psi i spaljena sela svedoče o najvećem talasu sukoba čoveka i zveri u Rusiji u poslednjim decenijama.

U početku su tigrovi otimali pse čuvare na rubovima sela na ruskom dalekom istoku, izlazeći iz šume noću u potrazi za plenom. Drugi su napadali stoku - konje i goveda. Zatim su počeli napadi na ljude...

Preporučujemo

U januaru je jednog ribolovca na ledu napao i odvukao tigar, samo nekoliko nedelja nakon što je ubijen jedan šumar. U martu je još jednog čoveka napao i delimično pojeo tigar. Bila je to najsmrtonosnija zima po napadima tigrova u Sibiru u poslednjih nekoliko decenija.

Godinama je amurski tigar, poznat i kao sibirski tigar, bio toliko redak prizor u ruskom dalekom istoku da su ga smatrali duhom šume. Najveća mačka na svetu, slavna po snazi i izdržljivosti, ujedno je i jedna od najugroženijih. Nekoliko stotina jedinki opstaje u udaljenim delovima sibirske tajge i uskom pojasu duž rusko-kineske granice - ostacima nekadašnjeg staništa koje je obuhvatalo Korejsko poluostrvo i severoistočnu Kinu.

Međutim, od 2020. godine amurski tigrovi napuštaju šume u dosad nezabeleženom broju - izazivajući strah među zajednicama koje žive u njihovoj blizini. Afrička kuga svinja, bolest koja je gotovo uvek smrtonosna za većinu vrsta svinja, proširila se regionom. Naučnici je nazivaju ekološkom katastrofom, jer vodi mnoge vrste divljih svinja ka izumiranju i ima ogromne posledične efekte na čitave ekosisteme i druge životinje. Uginule su ogromne populacije divljih veprova - glavnog izvora hrane tigrova, posebno onih ženki koje imaju mladunce.

Virus je verovatno prešao preko granice iz Kine, gde su milioni svinja uginuli nakon izbijanja epidemije koja je počela 2018. godine.

Nekontrolisani krivolov na jelene i povećana seča šuma u oblastima gde žive tigrovi doprineli su "savršenoj oluji" koja je naterala ove predatore da napuste svoja staništa u potrazi za hranom. U nekim regionima broj sukoba između ljudi i tigrova porastao je za čak 1000% kako se afrička kuga svinja širila, prenosi Guardian.

Uobičajeno, tokom jedne godine zabeleži se nekoliko smrti ili zarobljavanja tigrova. Međutim, između oktobra 2024. i septembra ove godine najmanje 17 amurskih tigrova je ubijeno, a 27 zarobljeno - od kojih su tri kasnije uginula, prema analizi u koju je Guardian imao uvid. Mnogi od uhvaćenih tigrova pronađeni su iscrpljeni, dehidrirani ili ranjeni od metaka, odnosno povređeni u sudarima s vozilima.

"Tigrovi su gladni. Zato i dolazi do ovih incidenata", kaže jedan stručnjak za amurske tigrove, čiji identitet Guardian ne otkriva radi zaštite. Pošto je očuvanje tigrova u Rusiji postalo političko pitanje, neki stručnjaci se plaše da javno govore o tome.

"Ljudi žele da ukažu vladi na problem, ali ona ne želi da ih sasluša", dodaje on.

Ne postoje precizni podaci o broju divljih svinja koje su uginule od afričke kuge svinja na istoku Rusije, ali ima mnogo izveštaja o leševima koje meštani pronalaze u šumama tokom branja pečuraka i orašastih plodova. Dr Matijas Markolf, istraživač iz zoološkog vrta u Kelnu, deo je međunarodnog tima stručnjaka koji pokušavaju da razumeju globalni uticaj virusa na divlje vrste.

"Svinje uginu u 90 do 100% slučajeva. To je zaista fatalno. U Aziji postoji mnogo svinjskih vrsta koje žive samo na malim ostrvima, pa su posledice katastrofalne. Već smo naišli na primere u Sumatri i Maleziji gde dolazi do sve više sukoba između tigrova i ljudi", kaže on.

Zbog Putina svi ćute

Pričati o nedavnim "sukobima ljudi" i tigrova na ruskom dalekom istoku može biti opasno; 2008. godine ruski predsednik Vladimir Putin javno je podržao napore za očuvanje amurskih tigrova, obećavši da će povećati njihov broj. Zvanično, vlasti tvrde da ih sada u divljini ima oko 750 - značajan porast u odnosu na 1940-e, kada ih je bilo svega oko 40. Iako mnogi sumnjaju u tačnost tih podataka, brojni stručnjaci priznaju da je Putinova inicijativa pomogla. Ipak, mnogi konzervacionisti veruju da su tigrovi u mnogo većim problemima nego što vlast priznaje.

Centar za amurske tigrove, glavna institucija zadužena za njihovu zaštitu, osnovan je Putinovom odlukom. Rad tog centra nadgleda ministar pravde Konstantin Čujčenko, koji je pod sankcijama zapadnih zemalja zbog svoje uloge u invaziji na Ukrajinu. Karin Knajsl, bivša ministarka spoljnih poslova Austrije i bliska Putinova saradnica, ima ulogu međunarodnog ambasadora za zaštitu tigrova. Stručnjaci tvrde da je malom broju nezavisnih istraživača i organizacija dozvoljeno da rade na zaštiti amurskog tigra.

Na nedavnom događaju, Sergej Aramiljev, generalni direktor Centra za amurske tigrove, umanjio je zabrinutost zbog učestalih incidenata.

"Smrtni slučajevi u napadima amurskih tigrova izuzetno su retki. Od 2010. do 2024. zabeleženo je 20 napada na ljude, u kojima je 13 osoba povređeno, a sedam poginulo. Od tih 20 napada, 18 je izazvano ljudskim ponašanjem", rekao je.

"Dva nedavna slučaja iz 2025. uklapaju se u te statistike - oba tigra imala su višestruke rane od metaka. Stoga su tvrdnje o neisprovociranoj agresiji tigra prema čoveku neutemeljene i postoje samo u nepouzdanim onlajn objavama", naveo je Aramiljev.

Centar za amurske tigrove nije odgovorio na zahtev Guardiana za komentar.

Ipak, neki su odlučili da javno govore o problemu, uprkos riziku. U januaru su stanovnici jednog sela putem društvenih mreža prijavili da tigrica lovi pse u njihovom mestu. Drugi su najavili bojkot lokalnih izbora dok ne dobiju veću zaštitu od tigrova. Stručnjaci koji rade na projektu ističu da je neophodno preduzeti više mera za zaštitu šuma u kojima tigrovi žive, uključujući ograničavanje seče i rudarskih aktivnosti.

"Ako sačuvamo ekosistem — sačuvaćemo i tigrove. Afrička kuga svinja ne bi predstavljala toliki problem da su šume u dobrom stanju", kaže jedan od njih.

(Telegraf.rs)