Putinova mezimica iz Evrope nagrađena za vernost, njena izjava o Jugoslaviji zabrinula sve Ruse: Gde je Karin?

Karin Knajsl, nekadašnja austrijska šefica diplomatije, postala je glavna vest u svim svetskim medijima kada je 2018. godine na svoje venčanje pozvala predsednika Rusije Vladimira Putina, sa kojim je i zaplesala na svadbi... Pet godina kasnije Karin se preselila u Sankt Peterburg, a čitav skandal otkrio je mračnu istinu o vezama Beča i Moskve...

Nevolje su počele sa mrtvom mačkom... Godinama su ljudi u Sajbersdorfu živeli uglavnom u miru sa svojom najpoznatijom stanovnicom. Istina, bilo je jednog incidenta kada se komšija žalio na smrad njenih konja. Čule su se i primedbe na njen "nedostatak zajedničkog duha". Iako je Karin bila odlična da "diriguje" i izdaje naređenja za komšijske događaje, nikada nije pržila šnicle niti kačila zastavice... Ipak, niko u Sajbersdorfu nije otvoreno rekao da se sa Karin ne slaže...

Preporučujemo

Karin Knajsl bila je pridošlica iz Beča. U Sajbersdorfu je živela više od dve decenije... U varošici koja se nalazi na oko sat vremena severno od prestonice najpre se uselila u trošan stari stan, a zatim je kupila kuću blizu centralnog trga. Došla je kao mladi diplomata, zatim postala slobodna novinarka, a kasnije je počela da predaje međunarodne odnose na nekim od najprestižnijih austrijskih institucija. Nakratko je sedela i u župskom veću grada. Zatim je, 2017. godine postala ministarka spoljnih poslova Austrije...

Bio je to iznenadan izbor i iznenadio je sve u gradu. Ali kada su se meštani malo zamislili, donekle je imao smisla. Karin Knajsl je bila pravi ekscentrik, osoba koja je uvek činila i govorila neočekivane stvari. Nikada se nije moglo znati kuda će sledeće krenuti, pa zašto onda ne i u austrijsko ministarstvo spoljnih poslova?

Incident sa mačkom dogodio se neposredno pre nego što je Knajsl stupila na funkciju, ili se bar tako seća Franc Pirešic, zamenik gradonačelnika. Jednog dana, niotkuda, Knajsl je počela da priča da je neko u gradu namerno ubio njenu voljenu mačku i, još gore, ostavio ostatke jadne životinje ispred njenih ulaznih vrata.

To je, kako je rekla, bio dokaz da su se svi meštani okrenuli protiv nje. Svi su znali koliko voli životinje. Imala je kokoške, pse, mačke i mali štalu s ponijima. Ništa je, verovalo se, nije činilo srećnijom od vremena provedenog sa njima. A sada je, rekla je, jedna od njih bila namerno na meti.

Karin Knajsl nikada nije jasno iznela sumnje u vezi sa motivom ubicе, ali je Pirešic pretpostavio da je možda mislila da to ima veze sa njenom nedavnom povezanošću s krajnje desničarskom Slobodarskom partijom. Ako je to zaista mislila, to nije imalo mnogo smisla. Naime, mnogi u Sajbersdorfu su glasali za austrijske konzervativne i desničarske partije. Nije bilo nikakve zavere protiv nje, rekao je Pirešic.

"To je očigledno bila nesreća, mi nismo ubice mačaka“, rekao je svojevremeno Pirešić za Guardian.

"Levo smetalo", a onda se pojavio Putin

Knajsl nije osoba s kojom bi Pirešic, niti mnogi drugi ljudi u gradu, voleli da budu povezani. Danas je najpoznatija po tome što je 2018. godine na svoje venčanje pozvala Vladimira Putina, gde je zatim s njim zaigrala valcer. Do tog trenutka, tokom svojih godinu dana na funkciji ministarke spoljnih poslova, bila je uglavnom viđena kao prilično marginalna figura, kojoj kancelar nije davao mnogo moći. Međutim, pošto je kamera zabeležila kako pleše sa autoritarnim liderom, postala je međunarodna sramota.

Do sredine naredne godine napustila je funkciju, a ubrzo nakon toga preselila se u Francusku, zatim u Liban, da bi se na kraju nastanila u Rusiji, gde sada vodi Geopolitički opservatorijum za ključna pitanja Rusije (GORKI) na Univerzitetu u Sankt Peterburgu. Redovno se pojavljuje u ruskim državnim medijima, gde je izjavila da EU pati od "raspada vladavine prava", a nedavno i da je Rusija pobedila u ratu u Ukrajini. Ona obožava Putina, koga je u intervjuu za BBC 2023. godine opisala kao "najinteligentnijeg gospodina, s naglaskom na gospodina - a upoznala sam ih dosta".

Jedan od razloga zašto je priča o Karin Knajsl toliko sramotna za Austriju jeste to što skreće pažnju na dugogodišnji, vrlo unosan odnos te zemlje s Rusijom - odnos koji, čak i tri i po godine nakon punog napada na Ukrajinu, ostaje bliži nego što bi mnogi spoljašnji posmatrači očekivali. Alpska država sa 9 miliona stanovnika, čiji ustav je obavezuje na neutralnost u međunarodnim poslovima, voli da se vidi kao posrednik između istoka i zapada. Kritičari to vide kao izgovor za sprovođenje sopstvenih interesa.

"Oni ne razumeju zašto bi trebalo da promene bilo šta, jer im sve savršeno funkcioniše. „Čekaju da se rat završi kako bi se vratili uobičajenom poslovanju s Rusima", rekao je Anton Šehovcov, direktor Centra za demokratski integritet u Austriji, koji prati uticaj autoritarnih država.

Iako je Austrija podržala sankcije EU, Rusija ostaje njen drugi najveći izvor stranih direktnih investicija, prema podacima iz 2024. godine. Austrijska preduzeća, poput Raiffeisen Bank International, tek su nedavno počela da smanjuju svoje poslovanje u Rusiji, zaostajući za konkurentima poput britanskog HSBC-a i francuskog Société Générale, koji su brzo napustili rusko tržište kao odgovor na invaziju.

Ipak, potez Karin Knajsl da se preseli u Rusiju nije bio neizbežan i čini se da ima podjednako veze sa osobenostima njenog karaktera koliko i sa bilo kakvim dubokim ideološkim usklađivanjem sa Kremljom. Kroz svoju karijeru, Karin Knajsl su gledali kao nerazumnu, nedovoljno cenjenu osobu koja je progonjena zbog svoje nezavisnosti u mišljenju. U Rusiji je pronašla poštovanje za koje je, čini se, dugo smatrala da joj pripada.

Bivši prijatelj Karin Knajsl rekao je da je i dalje gledaju na nju s nekom dozom simpatije, sećajući se ambiciozne osobe kakva je bila kada su zajedno počeli da rade u ministarstvu spoljnih poslova 1990. godine.

"Deluje kao veoma tužna osoba, neko ko nije zadovoljan kako je život tekao. Želela je da bude briljantna osoba koju svi vole, da bude pozvana da drži predavanja na važnim univerzitetima. Ne mislim da je želela da bude izopštenik", navodi prijatelj.

Iako su mnogi nerado govorili o Karin, jednom kada bi razgovor potekao, često bi ih sećanja potpuno obuzela. Njena vrhunska samouverenost, njeno izuzetno verovanje u sopstvene sposobnosti i nemogućnost da se stidi sopstvenog ponašanja i dalje su uspeli da oduzmu ljudima dah.

Kada je prvi put kročila u austrijsko Ministarstvo spoljnih poslova u martu 1990. godine kao mladi diplomata, Karin Knajsl je imala velike ambicije. Ćerka pilota, deo ranog detinjstva provela je u Jordanu, gde je njen otac leteo za kralja Huseina. Po povratku u Austriju, težila je budućnosti koja bi joj omogućila da bude dovoljno odrasla da se vrati u taj region.

Detinjstvo nije bilo lako za Karin Knajsl, ali je utehu pronalazila u ljubavi prema životinjama. I sama je skoro emotivno pričala o tome kako je kao mala imala psa, boksera, kojeg je njen otac doneo kući.

"Ja sam bila ta koja sam brinula o tom psu, a i on je brinuo o meni. Kada sam imala 10, 11, 12 godina, iskreno, ne bih izdržala bez ovog najboljeg prijatelja. Kad god je bio neki problem u školi, ja sam mu pričala i znala sam da me nikad ne bi izdao", pričala je Karin.

Knajsl je studirala pravo i arapski jezik na Univerzitetu u Beču. U svojoj knjizi "Moj Bliski istok2, koja je objavljena 2014. godine, Karin Knajsl je pisala da je učila arapski da bi razumela Liban i zašto postoje sukobi na Bliskom istoku.

Ona je napisala da su njene studije bile toliko intenzivne da su joj ljudi - nije precizirano ko - rekli da je "mnogo više Libanka nego sami Libanci". Zatim je radila doktorsku disertaciju o granicama na Bliskom istoku. Njen mentor, Hanspeter Neuhold, sećao se da je bila marljiva i inteligentna, ali i donekle nesavladiva. Govoreći o tome da je predlagao izmene njenog rada, rekao je: "Nije bilo unapred sigurno da će to i sprovesti."

Ova nepokolebljiva vera u sebe takođe je impresionirala kolege u Ministarstvu spoljnih poslova. Knajsl je verovala da Austrija može igrati veću ulogu u posredovanju mira na Bliskom istoku. Njeno razumevanje regionalne politike, zajedno sa znanjem arapskog jezika (koliko zaista dobro govori arapski je sporno, prim. aut) brzo je dovelo do toga da bude unapređena i da radi na dokumentima vezanim za Bliski istok.

Iako su neke kolege Karin Knajsl smatrale "samodopadnom", drugi su se zbližili s njom.

"Bila je zanimljiva, dosta je putovala, bila je duhovita i, kao i svi mi mladi tamo, pomalo čudna", rekao je jedan bivši prijatelj koji i dalje radi u ministarstvu.

Bivši šef Odeljenja za Bliski istok i Afriku i bivši ambasador, Aleksander Kristijani, bio je impresioniran njenim intelektom i podržavao je njen brzi uspon dok je radila sa tadašnjim ministrom spoljnih poslova.

Ipak, ovaj brz uspon kroz redove ministarstva nije bio dovoljan za Karin Knajsl. Godine 1998. odlučila je da napusti ministarstvo. Valter Ger, iskusniji diplomata koji će kasnije postati njen šef kabineta, rekao je da je bila "frustrirana zbog niskog intelektualnog nivoa svog posla" i da se osećala "nelagodno zbog svih muškaraca okolo koji su joj komandovali!.

Tokom narednih nekoliko godina, predavala je kao gost na nekim od ključnih austrijskih akademskih institucija o pitanjima Bliskog istoka i pisala komentare za Die Presse, austrijski dnevni list, iako se rastala sa novinama nakon što su urednici pravili ispravke u njenim tekstovima.

Kvalitet njenih uvida je ponekad bio upitan, ali njen kritički pogled na region - fokusiran na opasnosti političkog islama - lako se uklapao u konzervativnu politiku zemlje. Godine 2007. objavila je knjigu "Spirala nasilja: Zašto se Istok i Zapad ne mogu slagati", ali knjiga se nije dobro prodavala. Tokom tih godina, imala je finansijske poteškoće i morala je da pozajmljuje od prijatelja.

Sreća Karin Knajsl se promenila 2012. godine, objavljivanjem njene knjige "Testosteron stvara politiku". U knjizi je tvrdila da je "duboka seksualna frustracija" kod Arapa jedan od pokretača Arapskog proleća, talasa protesta koji su izazvali mnoge autokratske režime u regionu. Knjiga nije bila dobro prihvaćena od strane bivših kolega i naljutila je neke naučnike.

"U maloj grupi austrijskih stručnjaka za Bliski istok, Karin Knajsl nikada nije bila shvaćena ozbiljno", rekao je Tomas Šmidinger, politički naučnik i antropolog sa Univerziteta u Beču.

Rekao je da je Karin sve objašnjavala kroz kulturu i religiju, i to na vrlo pojednostavljen način.Ali, dodao je, upravo je to učinilo njene ideje popularnim. Knjiga je izazvala medijsku pažnju, uključujući i u inostranstvu. U intervjuu za Time magazin, Karin Knajsl je objasnila: "Kada je reč o međunarodnim odnosima, biološko - ili, kada govorimo o hormonima, biohemijsko - do sada je bilo malo potcenjeno".

U svojim memoarima 2014. godine, nije umirila kritičare koji su verovali da su njeni stavovi o Bliskom istoku reduktivni. U knjizi, njeni komentari mogu biti opsežni, a njen stav prema ljudima koje je srela na svojim putovanjima ponekad više podseća na avanturistu iz kolonijalne ere nego na modernog naučnika.

Pa ipak, 2015. godine, kada su milioni ljudi koji beže od rata i progona stigli na prag Evrope, a migracije sa Bliskog istoka postale goruće pitanje u austrijskoj politici, Knajsl je postala sve istaknutiji glas. Redovno se pojavljivala na austrijskom nacionalnom javnom emiteru, ORF, i postala je poznata po svojim kritikama odluke Angele Merkel da dozvoli ulazak više od milion tražilaca azila u Nemačku. Za TV producente, od kojih se očekivalo da predstavljaju obe strane, Knajsl je bila idealan izbor stručnjaka. Georg Rener, bivši politički reporter u Beču koji je nekoliko puta intervjuisao Knajsl, rekao je to ovako: "Svi su znali njenu ideološku pristrasnost, tako da ste mogli sasvim lepo da sarađujete sa njom."

Oko 2006. godine, Knajsl je upoznala Hajnca-Kristijana Štrahea, lidera krajnje desničarske Slobodarske partije, preko jednog od njenih bivših studenata, Johana Gudenusa, koji će kasnije postati zamenik lidera stranke. Štrahe i Knajsl su se dobro slagali i Knajsl je počela da govori na događajima zajedno sa članovima Slobodarske partije, uvek naglašavajući da je nezavisni analitičar, a ne član stranke.

Iako je Slobodarska partija igrala važnu ulogu u austrijskoj politici od 1980-ih i bila je deo koalicionih vlada, nije teško videti zašto bi Knajsl želela da se distancira od nje. Osnovana 1956. godine, započela je život kao politički dom za bivše naciste, u zemlji poznatoj po nesposobnosti da se suoči sa svojom mračnom prošlošću. Vođa stranke od 1986. do 2000. godine, Jerg Hajder, bio je dete dvojice posvećenih nacionalsocijalista i bio je poznat po izjavama koje su izgleda trivijalizovale zločine nacista.

Od 2005. godine, pod Štraheovim vođstvom, Slobodarska stranka je pokušala da se distancira od svoje reputacije antisemitizma - iako je nastavila da bude povezana sa antisemitskim organizacijama - dok je vodila kampanju o sličnom skupu pitanja kao i druge krajnje desničarske stranke širom Evrope, napadajući imigraciju, islam i EU. I kao i mnogi evropski krajnje desničarski lideri, Štrahe je negovao tople odnose sa Moskvom. Godine 2016, otputovao je u rusku prestonicu da potpiše sporazum o saradnji sa vladajućom strankom, Jedinstvenom Rusijom. Na tom putovanju, Štrahe je pozvao na okončanje međunarodnih sankcija koje su uvedene nakon Putinove aneksije Krima 2014. godine.

Na opštim izborima 2017. godine, Štrahe je predvodio Slobodnu stranku do njenog drugog najboljeg rezultata ikada, osvojivši 26% glasova. Međutim, naslove te večeri je ukrao Sebastijan Kurc, čudo od deteta sa zalizanom kosom koji je, sa 31 godinom, predvodio konzervativnu Narodnu stranku do pobede. Dve stranke su se složile da formiraju koalicionu vladu, sa Kurcom kao kancelarom i Štraheom kao vicekancelarom.

Štraheova stranka bi kontrolisala nekoliko ključnih resora, uključujući i ministarstvo spoljnih poslova. Njegov prvi izbor za najvišu funkciju bila je Knajsl.

"Nije bila iznenađena ponudom, ali nije bila 100% sigurna da li da je prihvati“, rekao je za Guardian bliski Knajslin poverenik u to vreme. Knajsl se osećala nelagodno zbog ekstremnije strane Slobodne stranke, rekli su. Na kraju je, kažu, prihvatila posao da bi ostavila svoj trag na austrijsku spoljnu politiku.

"Naravno da ga je prihvatila, to je bila prva redovna plata koju je primila godinama", tvrdio je drugi bivši kolega.

Pse dovodila na posao, otvoreno prkosila Kurcu

Na funkciji, Knajsl je stvari radila drugačije. Poslala je dopis u kojem je izjavila da je ministarstvo spoljnih poslova sada zona prijateljska za kućne ljubimce, a njena dva psa boksera često su je pratila na posao. Lutala bi po ministarstvu i ćaskala sa svima, od pripravnika do srednjeg menadžmenta.

"Uključivala bi se u delove birokratskog procesa koje ministar nikada ne bi dotakao. Zaplela bi se u detalje nekog slučajnog dopisnika i uzdigla bi ga iznad onoga što je bilo potrebno", rekao je diplomata koji je radio pod Knajsl.

Za neke, Knajsl je bila dašak svežeg vazduha i mnogo pristupačnija od mnogih svojih kolega.

"U početku sam bio srećan što se vratila da razbije mrežu starih momaka u ministarstvu“, rekao je jedan austrijski diplomata. Pa ipak, mogla je biti i oštra i kritična prema kolegama. Diplomati je delovala drugačije od "otvorene, liberalne" osobe kakva je nekada bila. Po povratku u ministarstvo, smatrali su je !uskogrudom! i opsednutom problemima vezanim za karijeru.

Kurc, novi kancelar, imao je malo vremena za Knajsl. Njegov uži krug je znao da ako treba da lobiraju u Vašingtonu ili Briselu, ne treba im posrednik. Knajsl je, zauzvrat, negodovala što je potisnuta i počela je da pravi poteze koji su verovatno razbesneli njenog šefa. Bacila se na uspostavljanje boljih veza sa Turskom, znajući da je Kurc javno kritikovao predsednika, Redžepa Tajipa Erdogana.

Više od svega, Knajsl je želela da je shvate ozbiljno. Nakon decenije frilens rada, kratkoročnih ugovora i loših plata, Knajsl je smatrala da je zaslužila pravo da bude saslušana. Bila je razočarana onim što je videla kao nedostatak intelektualne strogosti u vladi i često je zadržavala sednice kabineta držeći duga predavanja o politici - i domaćoj i međunarodnoj.

Ovo razočaranje je pogoršavao osećaj Knajslove da je njene političke kolege u inostranstvu ne poštuju. Na diplomatskom putovanju u Francusku, francuski ministar spoljnih poslova je nije primio. Na skupovima u Briselu, osećala je da su se ljudi trudili da je izbegnu. Amerikanci bi je zaobilazili i išli direktno kod Kurca. Ger se seća da su ove uvrede duboko povredile Knajsl.

"Nije bilo razloga da bude tako neprijateljski nastrojena prema njoj. To je bila velika greška zapadnih zemalja", rekao je.

"Uzmi me za kuma, ili starog svata..."

Jedino mesto gde je Knajsl dobila toplinu koju je žudela bio je na istoku. Tokom državne posete Rusiji u aprilu 2018. godine, razgovarala je o ruskom učešću u Siriji sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, ličnošću za koju je Ger rekao da ju je dočekao sa mešavinom ljubaznosti i čvrstine. Putovanje je takođe uključivalo sastanak sa Putinom, koji je Knajsl krila od medija, za koje je verovala da hoće da joj naude.

Tada nije bilo ništa neobično da se austrijski šef diplomatije sastane sa Putinom. Ali Knajslin pristup - šunjanje po Moskvi, ostavljajući austrijskog ambasadora da objašnjava zašto njegov ministar spoljnih poslova nije prisutan na zakazanoj gala večeri - nije bio takav. Činilo se da uživa u tome što je zvezda sopstvenog filma. Dva meseca kasnije, kada je Putin došao u državnu posetu Austriji, Knajsl mu je gurnula nešto u ruke tokom događaja u Bečkom muzeju istorije umetnosti. Bio je to poziv na njeno venčanje.

Knajslin potez je bio neodgovoran i sraman, složile su se njene kolege, ali niko nije očekivao da će ruski predsednik zaista prisustvovati - sve dok, naime, ruski ambasador nije došao u Knajslin dom u Zajbersdorfu da objavi da će Putin prihvatiti poziv. Vreme je bilo posebno nezgodno. Samo nekoliko meseci ranije, bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja i njegovu ćerku Juliju otrovali su ruski operativci u gradu Salisberiju u Engleskoj. Dok su Nemačka, Francuska i Poljska proterale ruske diplomate kao odgovor, Austrija je bila kritikovana zbog odbijanja da učini isto.

Venčanje se održalo jednog vrelog avgustovskog dana u planinskom vinogradu na jugu Austrije. Mlada je stigla kočijom i nosila je tradicionalni dirndl boje slonovače; mladoženja, austrijski biznismen Volfgang Majlinger, nosio je privlačan zeleni prsluk. Putinu je dato počasno mesto na građanskoj ceremoniji, gde je sedeo za gornjim stolom sa srećnim parom i održao zdravicu na nemačkom. Njegovi svadbeni pokloni uključivali su kozački hor, koji je doveo avionom za tu priliku.

Foto: Profimedia/Zuma Press/Alexei Druzhinin

Tokom prvog plesa, Majlinger je predao svoju novu nevestu Putinu. Par je igrao uz izvedbu "Poslednjeg valcera" Engelberta Humperdinka koju je pevao Ger, koji je, kada nije bio šef kabineta Knajsl, radio kao džez pevač. Knajslove kolege iz vlade su nervozno primetile fotoreportera Austrijske novinske agencije zaduženog za događaj.

"Ples je bio skoro u redu do samog kraja, ali kada se poklonila, pomislio sam, potpuno smo na*ebali", rekao je jedan od bivših kolega Knajslove.

Za nekoliko sati, fotografija se pojavila u vestima. Ukrajinski političari su bili besni, dovodeći u pitanje da li Austrija treba da nastavi da se zalaže kao neutralan akter u mirovnim pregovorima sa Rusijom. Socijaldemokratska partija Austrije je osudila incident kao "verovatno trajnu štetu spoljnopolitičkoj poziciji Austrije". Der Standard je objavio naslov: "Klečanje Knajslove pred Putinom je sramota."

Knajsl se nije izvinjavala.

"Oni koji me poznaju veoma dobro znaju da nisam nikome pokorna", rekla je za BBC.

Ne po prvi put, imala je problema da razume zašto drugi ne vide stvari kao ona. Događaj je bio privatan, rekla je. Poklon, prirodan tok akcije koji dama preduzima na kraju valcera. Minđuše od 50.000 evra koje joj je Putin poklonio, velikodušan znak pažnje koji bi joj, naravno, trebalo dozvoliti da zadrži.

Pad i siromaštvo

Manje od godinu dana kasnije, Knajsl je smenjena sa funkcije, zahvaljujući još jednom skandalu oko ruskog uticaja u Austriji. Ovog puta, skandal se ticao lidera Slobodarske partije. Godine 2019, tajni video snimak Štrahea je procureo u štampu, na kojem se vidi kako sedi u vili na Ibici sa ženom koja se predstavlja kao nećaka ruskog oligarha. Pored Štrahea na snimku je bio Gudenus, bivši student Knajsl, koji ju je upoznao sa liderom stranke još 2006. godine...

Na snimku, žena je tvrdila da je zainteresovana za kupovinu vodećeg austrijskog tabloida i njegovo korišćenje za jačanje Slobodarske partije uoči sledećih izbora u zemlji. Štrahe je saslušao i rekao da joj, zauzvrat, može ponuditi unosne javne ugovore.

Priča je bila veliki udarac za Kurcovu vladu i Štrahe je brzo podneo ostavku. Kada je Kurc otpustio ministra unutrašnjih poslova, koji je pripadao Slobodarskoj partiji, kako bi osigurao pravilnu istragu skandala, svi ministri Slobodarske partije u vladi su podneli ostavke. Knajsl, iako ju je imenovala Slobodarska stranka, ponovila je da je, tehnički, nezavisna. Nakratko se držala, ali mesec dana kasnije, glasanje o nepoverenju okončalo je Kurcovu vladu i Knajsl je ostala bez posla.

Nakon pada vlade, Knajsl se povukla u sebe.

"Postala je veoma izolovana i sve tužnija", rekla je Margarete Šorn, jedna od Knajslinih komšinica u Sajbersdorfu, koja joj je tokom ovog perioda donosila namirnice. Novac je bio problem. Knajslina povezanost sa Slobodarskom strankom i Putinom ometala je njen povratak u svet nastave i novinarstva. Njen kratak period na funkciji takođe nije kvalifikovao Knajsl za ministarsku penziju. Do trenutka kada je Kovid udario, jedva se držala. Prijavila se za austrijski fond za pomoć usled Kovida, ali nije dobila ništa, jer su joj prethodne zarade bile previsoke.

Knajslini lični odnosi su počeli da se pogoršavaju. Posvađala se sa Gerom 2019. godine nakon što ju je navodno kritikovao zbog grubosti prema vozačima ministarstva koji su je svakodnevno vozili do Sajbersdorfa i nazad. Njen odnos sa suprugom je takođe bio narušen. Prema izveštajima medija, Knajsl ga je optužila za porodično nasilje, što je on negirao.

Knajsl je svoje nesreće videla kao rezultat neke bezlične osvete protiv nje. Godine 2020, zauvek je napustila Austriju, nastanivši se u Nimu na jugu Francuske, pre nego što se ponovo preselila u Liban, gde se snalazila sa povremenim predavanjima. Judžin Ričard Sensenig, akademik i Knajslinin prijatelj, sećao se da je imala grupu prijatelja u Libanu koji su je divili. Međutim, bila je preokupirana, često se vraćajući načinu na koji je osećala da je bila loše tretirana. Sensenig je saosećao sa njom.

"Žene koje vredno rade i žele da napreduju nazivaju se kučkama, a muškarci se nazivaju ambicioznim i u svojoj generaciji ona se definitivno smatrala kučkom", rekao je.

On je primetio da se čini da se na Knajsl na druge načine odnose drugačiji standardi: bila je izopštena zbog svoje odluke da se poveže sa Slobodarskom partijom, ali desnocentrična Narodna stranka, koja se i dalje smatra delom uglednog mejnstrima, ne samo da odjekuje retorikom krajnje desnice o imigraciji i islamu, već ju je dva puta uključila i u vladajuće koalicije.

Godine kada je napustila Austriju, Knajsl je počela da piše kolumne za državni medij Russia Today, pokrivajući Bliski istok, energetiku i međunarodne odnose. Godinu dana kasnije, imenovana je na unosnu poziciju u upravnom odboru ruskog naftnog giganta Rosnjeft. (Tamo se pridružila još jednoj značajnoj političkoj ličnosti u upravnom odboru: bivšem nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu.

Dođite, i ti i konji...

Godine 2022, kada je Rusija započela svoju potpunu invaziju na Ukrajinu, Knajsl je odbila da se povuče iz upravnog odbora Rosnjefta, sve dok nije bila zakonski obavezna da to učini kada je Rusija blokirala građane EU da zauzimaju izvršne ili upravne pozicije.

Njena lojalnost Rusiji ubrzo je nagrađena. Godine 2023, ukrcala se u avion za Sankt Peterburg nakon što je prihvatila poziv da predvodi Gorki. Njeni novi domaćini su se čak potrudili da preusmere vojni avion iz Sirije u Liban kako bi prevezli njene konje u Rusiju.

Knajsl je daleko od prve austrijske političarke koja je održavala prijateljske odnose sa Putinovom Rusijom, čak i nakon aneksije Krima. Kako je jedan pisac duhovito primetio: "Austrija nema jednog Gerharda Šredera, već mnogo njih."

Bivši austrijski kancelar Volfgang Šisel bio je član upravnog odbora ruskog energetskog giganta Lukoil. Još jedan bivši kancelar, Kristijan Kern, bio je član upravnog odbora Ruskih železnica. Međutim, i Šisel i Kern su se povukli sa svojih pozicija nakon invazije na Ukrajinu. Knajsl se, s druge strane, preselila u Rusiju sledeće godine.

Lako je videti koliko Rusija privlači Knajsl: nudi nivo bezbednosti i prestiža koji nije mogla da nađe nigde drugde. Teže je videti šta Rusija ima od toga.

"Mnogi evropski političari koji postanu deo ruskih struktura donose sa sobom mrežu prijateljstava ili uticaja, ali Knajsl je bila niko kada je napustila funkciju", rekao je Šehovcov.

"Moja hipoteza je da su Rusi, podržavajući Knajsl, poslali poruku drugim evropskim zvaničnicima: čak i ako niste baš korisni kod kuće, ovde bi moglo biti mesta za vas", dodaje.

"Zapad bi da razbije Rusiju kao Jugoslaviju"

U Rusiji, Knajsl je pronašla mesto za sebe. U junu 2024. godine, rekla je državnoj novinskoj agenciji da Zapad ima planove da razbije Rusiju, "baš kao što je podeljena Federacija Jugoslavije". Dok je izjava jedva primećena u Evropi, u Rusiji je predstavljena kao ozbiljno upozorenje od pravog političkog insajdera.

"Bivša austrijska ministarka spoljnih poslova Knajsl potvrđuje planove Zapada da podeli Rusiju", bio je naslov. Drugi nedavni naslovi uključuju "Putin je bio u pravu u vezi sa ekonomijom 2023. – bivši austrijski ministar spoljnih poslova" i, potom "Bivši austrijski ministar spoljnih poslova kaže Rusima da odustanu od romantičnih ideja o zapadnoj Evropi". Prošlog leta, pojavila se pred UN kako bi upozorila protiv isporuke oružja Ukrajini.

Bivši prijatelji i kolege svesni su da odnosi sa Knajsl imaju tendenciju da budu nestabilni.

"Ne bi me iznenadilo da se posvađa sa Rusima i završi u Pekingu, Karakasu ili negde drugde", rekao je jedan. Za sada, međutim, Knajsl deluje zadovoljno. U nedavnom imejlu, ponovo je odbila da bude intervjuisana, ali je rekla da je počela da obnavlja svoj život.

Pred kraj prošle godine, preuzela je svoju najnoviju ulogu, ambasadorke za zaštitu sibirskih tigrova, cilja koji je blizak Putinovom srcu - i Knajsl. Državni mediji su u decembru izvestili da je uočila tigra tokom svoje nedavne posete nacionalnom parku. U kratkom intervjuu, iskoristila je priliku da napravi nepovoljan kontrast između evropskih i ruskih stavova prema takvim predatorima. U Rusiji se "medvedi, vukovi i tigrovi ne zovu 'problematičan medved, problematičan vuk'", rekla je ona.

"Oni su deo života. To je ono što ja zovem prihvatanjem života u Rusiji".

(Telegraf.rs)