Skandal potresa Južnu Koreju: Bivši predsednik slao dronove iznad kuće Kim Džon Una kako bi izazvao haos

Tajni letovi dronova iz Južne Koreje u samo srce Pjongjanga bili su deo plana bivšeg predsednika da uznemiri severnokorejskog lidera Kim Džong Una, naveli su južnokorejski tužioci dok su objavljivali nove detalje zavere za koju tvrde da je prethodila neuspelom pokušaju proglašenja vanrednog stanja.

Pronađeni memoari na telefonu jednog visokog zvaničnika odbrane navodno otkrivaju planove bivšeg predsednika Juna Suk Jeola i još dva visoka zvaničnika odbrane da toliko izazovu Kima Džong Una da bi opravdali šokantni noćni vojni nalog iz decembra prošle godine.

Preporučujemo

Tužilaštvo je objavilo dokaze u ponedeljak, čime su se činilo potvrđuju tvrdnje Severne Koreje da je Južna Koreja poslala tajne dronove u zemlju da bi bacali letke protiv režima prošlog oktobra. Ti letovi izazvali su retku i oštru izjavu Kim Jo Džong, moćne sestre Kima.

Severna Koreja je zapretila prekidom svih drumskih i železničkih veza sa Jugom, minirala dva puta unutar svoje teritorije, ali nije preduzela vojnu akciju. Nedeljama kasnije, Jun je proglasio vanredno stanje, navodeći potrebu da zaštiti liberalni jug od "severnokorejskih komunističkih snaga".

Dekret je ukinut za nekoliko sati kada su južnokorejski zakonodavci probili linije vojske i glasali protiv njega, što je bio prvi korak u pravnoj borbi Junu koja se još uvek vodi na sudu.

Novi optužni predlog u ponedeljak dodatno komplikuje Junove pravne probleme, uključujući suđenje zbog navodne pobune, i pruža još delova političke slagalice koja još nije u potpunosti objašnjena.

Jun negira da je naredio dronovima da lete u Pjongjang kako bi provocirao Severnu Koreju i da je pokušao da organizuje pobunu kroz vanredno stanje.

Joo Džong-hva, jedna od Junovih advokata, nazvala je optužnicu "jednostranom tužbom koja ne poštuje ni osnovne principe pravne logike, osim što je apsurdna".

Međutim, portparolka i tužilac saveta, Park Dži-jung, rekla je da su tužioci bili zapanjeni onim što su otkrili – i u ponedeljak su objavili memoare za koje kažu da podržavaju njihovu tvrdnju.

Dronovi iznad Kimove kuće

Optužbe sežu u oktobar prošle godine, kada su severnokorejski državni mediji izvestili da su južnokorejski dronovi više puta narušili vazdušni prostor Pjongjanga, bacajući letke protiv režima.

Korean Central News Agency (KCNA) objavila je fotografije koje prikazuju dron zarobljen na drvetu, a analitičari ga opisuju kao južnokorejsku vojnu bespilotno letelicu. KCNA je takođe prikazala slike drona za koji je rečeno da je primećen kako leti nisko iznad doma autoritarnog lidera Severne Koreje Kim Džong Una.

Kim Bjung-džu, penzionisani general Korejske vojske, a sada zakonodavac u vladajućoj Demokratskoj partiji, koja je opozicija Junovoj bivšoj partiji, rekao je CNN-u u julu da je direktno od uzbunjivača Komande dronova Južne Koreje dobio detalje o letovima dronova.

Prema Kimu, letovi su se dogodili najmanje tri puta: 3. oktobra, 8-9. oktobra i 13. novembra prošle godine.

"Veruje se da je slanjem dronova u srce Severne Koreje i bacanjem letaka koji kritikuju Kima Džong Una cilj bio da se izazove vojni odgovor sa severa", rekao je južnokorejski zakonodavac za CNN.

"Bilo je to kao da se nož drži na vratu Severne Koreje", dodao je.

Kim Jo Džong je 12. oktobra osudila narušavanje vazdušnog prostora i upozorila na "ozbiljne posledice". U to vreme, Kim Jong-hjun, tadašnji južnokorejski ministar odbrane, prvo je negirao slanje dronova u Severnu Koreju, ali je ubrzo promenio odgovor i rekao da "ne može da potvrdi" tvrdnje Severne Koreje.

Nakon Junovog neuspelog pokušaja da uvede vanredno stanje, zakonodavci iz Demokratske partije zatražili su istragu u vezi sa optužbama da je bivši predsednik u zaveri hteo da izazove nacionalnu bezbednosnu krizu.

Kada su došli na vlast, zakonodavci su usvojili zakon o imenovanju nezavisnog savetnika, koji je u ponedeljak objavio memoare za koje kažu da otkrivaju dokaze o tajnim razgovorima o Junovim planovima da provocira Severnu Koreju, zemlju sa dugom istorijom bombastičnih pretnji prema Južnoj Koreji i njenim saveznicima.

Među beleškama pronađenim na telefonu bivšeg komandanta kontraobaveštajne odbrane, Jo In-hjunga, bile su reference na kreiranje "nestabilne situacije", naveli su tužioci.

"Moramo pronaći i iskoristiti jedinstvenu priliku koja može proizvesti kratkoročne efekte. Da bismo to postigli, moramo stvoriti nestabilnu situaciju ili iskoristiti priliku koja je stvorena", pisalo je u jednoj belešci od 18. oktobra prošle godine, prema tužiocima.

Druga beleška glasi: "Ciljati gde Severna Koreja gubi obraz do te mere da smatraju da nemaju drugu opciju nego da reaguju".

Lokacije uključuju glavni grad, dve nuklearne instalacije, Kimove kuće za odmor, kao i Samđijon i Vonsan. Samđijon se smatra svetim mestom u Severnoj Koreji jer je rodno mesto Kim Džong Ila, oca Kim Džong Una, i simboličnim mestom povezanim sa anti-japanskim otporom njegovog deda.

Turistička oblast Vonsan-Kalma jedan je od glavnih razvojnih projekata Kim Džong Una, koji je pohvaljen kao "veliki uspeh" od strane severnokorejskog lidera.

Još jedna beleška od 23. oktobra sadržala je "Cilj i konačan status", sa izrazima kao što su "Minimalna-nacionalna bezbednosna kriza" i "Maksimalna-Nojeva voda", moguća referenca na Nojevu barku, gde su jedini preživeli biblijskog potopa bili oni na moćnom brodu.

Kasnija beleška od 5. novembra navodila je: "Akcija neprijatelja mora doći prvo. Mora postojati ratno stanje ili situacija koja ne može biti kontrolisana od strane policije. Stvoriti uslove neprijatelja… moramo čekati odlučujuću priliku."

Park, portparolka tužioca, rekla je da dodatni detalji ne mogu biti otkriveni zbog zakona koji se tiču vojne tajne.

Međutim, dodala je da dokazi iz sveske bivšeg komandanta obaveštajne službe odbrane, No Sang-vona, sugerišu da se veruje da su razgovori i pripreme za vanredno stanje počeli najkasnije u oktobru 2023, nakon velike reorganizacije južnokorejskih generala.

"Navodni čin predsednika, koji ima vrhovnu komandu nad nacionalnom bezbednošću, i ministra odbrane, pokušavajući da iskoriste međukorejsku vojnu napetost da stvore uslove za proglašenje vanrednog stanja, apsolutno je neprihvatljiv", rekla je Park.

Zakonodavac Kim Bjung-džu, penzionisani general, rekao je da ga je iznenadilo što severnokorejski lider nije naredio odgovor nakon što su navodno južnokorejski dronovi primećeni iznad glavnog grada.

"Sada gledano, bila je to velika sreća za Južnu Koreju što se Severna Koreja uzdržala od bilo kakve vojne provokacije i zaustavila na retoričkim pretnjama. Da je Severna Koreja odlučila da odgovori vojnom akcijom u tim okolnostima, to bi moglo eskalirati u lokalizovani sukob", rekao je.

Raspoređivanje više od 10.000 severnokorejskih vojnika u Rusiju kao borbenih trupa u ratu protiv Ukrajine moglo je odvratiti Kima od dalje akcije, rekao je Kim.

"Severna Koreja bi mogla teško održavati dva ratna fronta u to vreme. Jer bi to značilo značajan pad borbene sposobnosti", istakao je.

Šokantan čin frustriranog lidera

Jun i njegovi bivši zvaničnici Kim i Jo suočavaju se sa optužbama za nanošenje štete interesima države pomažući neprijatelju i zloupotrebu vlasti. Trojica su već na suđenju zbog pobune u vezi sa proglašenjem vanrednog stanja.

Južnokorejska vojska još nije komentarisala istragu ili optužnicu, pozivajući se na tekuće pravne postupke. CNN je kontaktirao advokate Kima i Joa. Prema lokalnim medijima, Jo je rekao da duboko žali što nije osporio Junovu naredbu.

Jun, vatreni konzervativac koji je dugo zauzimao oštar stav prema Severnoj Koreji, usko je pobedio na izborima 2022, ali njegova vladajuća partija nikada nije imala većinu u parlamentu i borila se da donese svoj zakonodavni plan. To je bilo stalni izvor frustracije za njegovu administraciju, i krajem prošle godine ta frustracija je eksplodirala na spektakularan način.

Jun je 3. decembra proglasio vanredno stanje u kasnovečernjem televizijskom obraćanju, tvrdeći da postoje "anti-državne snage" unutar opozicionih partija u vladi koje su simpatizeri Severne Koreje.

Naoružani vojnici spustili su se helikopterima na parlament i pokušali da provale u skupštinsku salu gde su se okupili zakonodavci. Šokirani i ljuti građani, zajedno sa osobljem parlamenta, požurili su da zabarikadiraju ulaze i borili se da blokiraju vojnike od ulaska u salu u haotičnim scenama prenošenim uživo na televiziji.

Iako su članovi skupštine probili vojnike i glasali da ponište dekret o vanrednom stanju, Junove akcije izazvale su masovne proteste, pravne izazove i na kraju njegov opoziv kroz impičment.

Analitičari kažu da bi slanje dronova u Severnu Koreju moglo biti protumačeno kao čin rata, izazivajući vojni odgovor koji bi mogao eskalirati u rat.

Korejsko poluostrvo je podeljeno još od brutalnog rata između Severne i Južne Koreje, koji je završen primirjem 1953. godine. Ali neprijateljstva nikada zvanično nisu prestala, a odnosi između suseda od tada su napeti.

Leif-Erik Izli, profesor na Univerzitetu Eha u Seulu, rekao je da bi, da je Jun naredio letove dronova, to „predstavljalo opasnu interakciju domaće politike i bezbednosne politike“ u Južnoj Koreji.

„Dok su neke aktivnosti nacionalne bezbednosti nužno tajne i deluju u pravnoj sivoj zoni, robusne kontrole, balans i proveravanje politika treba da osiguraju da služe nacionalnim interesima, a ne ličnim agendama“, rekao je Izli.

Viktor Ča, predsedavajući Korejskog centra za strateške i međunarodne studije, rekao je da su potencijalne međunarodne implikacije slučaja značajne, posebno za Sjedinjene Države, savezniku Južne Koreje, sa desetinama hiljada vojnika na bazama na Korejskom poluostrvu.

Slanje dronova u Severnu Koreju, dodao je, kršilo bi sporazum o primirju između dve strane.

"Znamo da Severni Korejci stalno krše primirje, ali za to nisu politički odgovorni kod kuće", rekao je. "U demokratiji kao što je Južna Koreja, za to možete biti politički odgovorni."

(Telegraf.rs)