Tramp tvrdi da presretanja narko-brodova nemaju efekta: Jedna stvar jasno pokazuje da li je u pravu

U obrazlaganju američkih vojnih udara na brodove za koje se sumnja da krijumčare drogu, predsednik Donald Tramp tvrdio je da je dugogodišnja strategija SAD da presreće takva plovila na moru bila veliki neuspeh.

"To radimo već 30 godina", rekao je prošlog meseca, "i to je potpuno neefikasno."

Preporučujemo

Trampovi komentari usledili su otprilike u isto vreme kada je Američka obalska straža objavila da je postavila rekord u zapleni kokaina - 225 metričkih tona droge u prethodnoj godini. Taj rekord, međutim, nije odvratio republikanskog predsednika od preokretanja decenijske politike SAD u borbi protiv narkotika.

Pod Trampom, američka vojska uništila je u Tihom okeanu i Karipskom moru više od 20 sumnjivih brodova sa drogom, što je rezultiralo sa više od 80 poginulih. Tramp i drugi visoki zvaničnici tvrdili su da tim brodovima upravljaju narko-teroristi i članovi kartela sa smrtonosnim drogama namenjenim Americi.

Ovi udari izazvali su međunarodne reakcije stranih lidera, grupa za ljudska prava, demokrata i pojedinih republikanaca, koji su izrazili zabrinutost da se Sjedinjene Države upuštaju u vansudska ubistva koja podrivaju njihov ugled u svetu.

Veterani "rata protiv droge", pak, navode da bi SAD bolje upotrebile resurse ako bi se još snažnije oslonile na tradicionalni pristup presretanja brodova sa drogom, posebno na duži rok. Razlog je što posade takvih brodova često imaju dragocene obaveštajne podatke koji mogu pomoći vlastima da bolje ciljaju kartele i mreže za krijumčarenje. Kako kažu, mrtva usta ne govore.

Obalska straža dugo vodi rat protiv droge

Obalska straža decenijama presreće mala plovila za koja se sumnja da krijumčare nedozvoljene narkotike. Većina tog rada usmerena je ka zaustavljanju pošiljki kokaina, od kojih se većina proizvodi u džunglama Kolumbije.

Saradnjom sa partnerskim državama i drugim saveznih agencijama - Agencija za borbu protiv droga, Stejt department, Ministarstvo pravde, kao i Zajednička međuresorna operativna grupa-Jug Južne komande SAD u Ki Vestu na Floridi - cilj je da se narko-grupama nanesu veliki gubici i ograniči količina droge koja ulazi u SAD.

Ta kampanja, prema barem jednom merilu, nikada nije bila uspešnija, uprkos stalnim žalbama Obalske straže da nema dovoljno sredstava da zapleni još više droge.

Nedavni rekord Obalske straže u zapleni kokaina bio je gotovo 40% veći od prosečnog godišnjeg nivoa tokom prethodne decenije. Među zaplenjenom drogom bilo je i 38 tona kokaina koje je iskrcao brod "Hamilton" po povratku sa dvomesečne patrole. Bila je to najveća količina koju je jedan brod Obalske straže zaplenio tokom jedne misije, navodi Obalska straža. Presretanja su se nastavila u sklopu operacije "Pacifička zmija" čak i tokom blokade rada federalne vlade, a nekoliko brodova prijavilo je velike zaplene prošlog meseca.

U gotovo svakom slučaju, krijumčari droge dovođeni su u SAD na suđenje, a sakupljene su i dragocene informacije o stalno promenljivim rutama krijumčarenja i metodama proizvodnje - sve to bez ikakvog gubitka života i uz daleko niži trošak za američke poreske obveznike. Stručnjaci navode da svaki raketni udar verovatno košta mnogo više od vrednosti zaplenjene droge na svakom brodu.

"Obalska straža ima izuzetna ovlašćenja i nadležnosti da efikasno presreće drogu bez ubijanja neidentifikovanih ljudi na malim čamcima", rekao je Daglas Fara, stručnjak za nacionalnu bezbednost Latinske Amerike i predsednik kompanije IBI Consultants. "Kada imaju resurse, daleko su efikasniji, održiviji i verovatno zakonitiji od sadašnjih operacija koje predvodi Pentagon."

Zvaničnici Trampove administracije kažu da je strategiju trebalo promeniti

Državni sekretar Marko Rubio ove nedelje branio je promenu strategije, navodeći da "presretanja sama po sebi nisu efikasna".

"Presretanja imaju ograničen ili nikakav odvraćajući efekat", dodao je. "Te narko-organizacije već su uračunale da mogu izgubiti 5% svojih pošiljki. To ih ne sprečava da nastave."

Jedan deo problema je to što je potražnja za kokainom visoka, a snabdevanje nikad nije bilo obilnije, navode vlasti i stručnjaci. Primer tog trenda: cena kokaina drži se na istorijskim minimumima već više od decenije.

Obalska straža takođe nema dovoljno brodova ni posada da sve to zaustavi. U najboljem slučaju, zapleni manje od 10% kokaina za koji zvaničnici veruju da stiže u SAD malim plovilima kroz tzv. "Tranzitnu zonu" - ogromno morsko područje veće od Rusije.

Pošiljke kokaina namenjene SAD uglavnom putuju duž zapadne obale Južne Amerike do Centralne Amerike, a zatim kopnenim putem u SAD preko Meksika. Pošiljke namenjene Evropi prokrijumčare se kroz Karibe, često skrivene u kargo brodovima.

Takve operacije ciljaju kokain, a ne fentanil

U objavama na društvenim mrežama, Tramp je tvrdio da su njegovi udari uništili brodove koji su prevozili fentanil i da je svaki uništeni brod spasao 25.000 američkih života. Prema mišljenju stručnjaka i bivših zvaničnika američkih agencija za borbu protiv narkotika, Trampove izjave su preterivanje ili netačne.

Tokom poslednje decenije, američki zvaničnici upozoravali su na rast broja smrtnih slučajeva od predoziranja u SAD, naročito od opioida i sintetičkih opioida. Smrtni slučajevi od opioida dostigli su vrhunac 2023. godine sa 112.000, ali su pali na 74.000 u aprilu. Stručnjaci taj pad uglavnom pripisuju naporima Bajdenove administracije da poveća dostupnost lekova koji sprečavaju smrtni ishod od predoziranja.

Droga koja stiže u SAD iz Južne Amerike jeste kokain. Fentanil se, s druge strane, obično krijumčari u SAD kopnenim putem iz Meksika, gde se proizvodi uz hemikalije uvezene iz Kine i Indije. Smrtni slučajevi od predoziranja kokainom ređi su nego oni povezani sa fentanilom. U protekloj godini, nešto manje od 20.000 ljudi u Americi umrlo je od predoziranja kokainom, pokazuju federalni podaci.

Tramp i zvaničnici administracije takođe su tvrdili da su posade ciljanih plovila bili narko-teroristi ili članovi kartela.

AP je posetio region u Venecueli iz kojeg su neki od sumnjivih brodova isplovili i identifikovao četvoricu muškaraca koji su poginuli u udarima. U desetinama intervjua, stanovnici tog regiona i rođaci rekli su da su poginuli uglavnom bili radnici ili ribari koji su za put dobijali 500 dolara.

Službenici za sprovođenje zakona i stručnjaci potvrdili su te navode, rekavši da su krijumčari koje Obalska straža hapsi često ljudi unajmljeni za male pare da prevezu drogu od tačke A do tačke B.

"Oni nikako nisu bosovi kartela", rekla je Kendra Meksvini, geografkinja sa Državnog univerziteta u Ohaju, koja je godinama proučavala američke politike o drogama.

Zvaničnici Trampove administracije nedavno promovisali velike zaplene

U aprilu, nekoliko meseci pre nego što je Tramp pokrenuo svoju vojnu kampanju, njegova državna tužiteljka, Pam Bondi, otputovala je na jug Floride da dočeka brod Obalske straže "Džejms" po povratku sa poslednje antinarkotičke patrole. Zaplenio je 20 tona kokaina vrednog više od 500 miliona dolara.

U društvu direktora FBI Kaša Patela, pohvalila je "pristup zasnovan na tužilaštvu i obaveštajnoj infrastrukturi koji zaustavlja kriminalne organizacije u njihovim tragovima".

"Ovo nije kap u moru", rekla je Bondi, stojeći ispred broda prekrivenog šarenim, u plastiku umotanim balama narkotika složenim u nekoliko redova. "Iza vas je pola milijarde dolara čistog, nekoncentrisanog kokaina."

(Telegraf.rs)