Rusija koristi novu taktiku za napade na ukrajinski energetski sektor: Shvatili gde greše, sada rade ovako

Cela 2025. godina obeležena je značajnom eskalacijom ruskih napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, prvenstveno usmerenih na gasnu proizvodnju i podzemna skladišta gasa početkom godine.

Kasnije je Rusija izmenila taktiku, prelazeći na sistematske udare na infrastrukturu u pojedinačnim regionima, naizmenično sa sporadičnim napadima na određene energetske objekte u drugim oblastima.

Preporučujemo

Cilj, kao i ranije, ostaje nepromenjen: da se Ukrajinci pred hladnu sezonu ostave bez grejanja i struje. I to je otvoreni teror.

Radnici u energetskom sektoru ulažu izuzetne napore da spreče Ruse da ostvare taj cilj. Ukrinform razmatra trenutnu situaciju u energetskom sektoru i daje prognozu budućih trendova.

Šta komunalni sektor očekuje ove zime

Praktično, grejna sezona u Ukrajini započela je i pre njenog zvaničnog proglašenja. Prema važećim standardima, isporuka toplote treba da počne kada prosečne dnevne temperature padnu ispod +8 stepeni Celzijusa tokom tri uzastopna dana. Za socijalne ustanove, poput škola, bolnica i vrtića, obezbeđen je poseban standard, koji propisuje minimalnu temperaturu u uslovima bez grejanja od +16 stepeni Celzijusa.

Tako je grejna sezona počela 28. oktobra u više od polovine ukrajinskih regiona.

Grejna sezona već je počela u svim regionima Ukrajine, uključujući i glavni grad Kijev. Započela je u oktobru postepenim priključivanjem toplana, pri čemu su objekti socijalne infrastrukture bili prvi u redu za povezivanje na toplovod, izjavio je na brifingu za Ukrinform zamenik ministra za razvoj zajednica i teritorija, Kostjantin Kovalčuk.

Kako je Kovalčuk naveo, do 11. novembra na sistem grejanja već je bilo priključeno 87% ustanova socijalne infrastrukture (bolnice, škole i sl.) i 73% stambenih zgrada.

Sve izgleda mnogo bolje nego što bi moglo da bude usred rata. Naftogaz je do kraja oktobra u skladištima akumulirao planiranih 13,2 milijarde kubnih metara gasa i namerava da nastavi uvoz "plavog goriva". Na marginama specijalizovane konferencije u Atini potpisan je sporazum s poljskom kompanijom Orlen o isporuci dodatnih najmanje 300 miliona kubnih metara tečnog prirodnog gasa proizvedenog u SAD.

Generalno, Naftogaz planira da obezbedi stabilan uvoz gasa tokom cele grejne sezone. Dok je prethodno rukovodstvo kompanije insistiralo na gasnoj samodovoljnosti, više nema iluzija o neizbežnosti uvoza. Ukrajini će biti potrebne uvozne isporuke kako bi izdržala nadolazeće grejne sezone.

Mreže za prenos električne energije takođe su adekvatno pripremljene za rad tokom hladne sezone. Ukrenergo je saopštio da poseduje trostruko veće zalihe opreme od minimalno potrebnih. Da nije ruskih napada, grejna sezona bi protekla glatko, navodi Ukrenergo.

Rusija ponovo menja taktiku

U tome i leži ključni rizik za grejnu sezonu, s kojim se Ukrajina suočava već četiri godine zaredom: ruski napadi.

Još pre početka grejne sezone i početkom ovog meseca, Rusija je već izvela osam kombinovanih napada dronovima i raketama uz upotrebu najnaprednijih dalekometnih projektila opremljenih, između ostalog, kasetnim bojevim glavama, naveo je zamenik ministra energetike Mikola Koljsnik. Kada je takvo oružje u pitanju, popravka i obnova su izuzetno otežani zbog potrebe uklanjanja ruševina i neeksplodiranih sredstava.

Pored toga, ruska vojska uporno koristi taktiku probijanja protivvazdušne odbrane. Najnoviji ruski napadi odlikovali su se primenom velikog broja različitih sredstava vazdušnog napada, korišćenih gotovo istovremeno, izjavio je na vanrednoj sednici Kijevskog bezbednosnog foruma Dmitro Saharuk, direktor kompanije D.Trading. Uz to, ruska vojska uporno gađa ukrajinsku termoenergetsku infrastrukturu balističkim raketama.

Oleksandar Harčenko, direktor Centra za istraživanje energetike, rekao je u podkastu Centra za ekonomsku strategiju da ukrajinske energetske kompanije nisu u stanju da obezbede stabilne i predvidive rasporede isključenja struje zbog konstantnih ruskih napada. Po njegovim zapažanjima, napadi se mogu podeliti na:

• napade na gasnu proizvodnju/prenos/skladištenje;
• napade na regionalne infrastrukture, uglavnom duž linije fronta;
• masovne napade na određene lokacije s ciljem oštećenja ili uništenja kapaciteta za proizvodnju, visokonaponskih mreža i toplana.

Ova vrsta napada najteža je za brzo otklanjanje posledica, istakao je Harčenko.

Rusi su odabrali strategiju isključivanja pojedinih regiona iz ukupne energetske mreže, kaže Harčenko. Zapravo, shvatili su da kada napadaju sve odjednom na nacionalnom nivou, ti napori daju mali efekat. Manje snažni napadi na samostalne objekte relativno se lako neutralizuju ukrajinskim fortifikacijama, protivvazdušnom odbranom i elektronskim protivmerama, navodi on.

Harčenko takođe sumnja da su Rusi u stanju da potpuno odvoje zapadnu od istočne obale ukrajinske energetske mreže. Istovremeno, Rusija može znatno da oteža prenos električne energije između tih delova mreže upornih, ciljanih napada.

Posebna grupa meta koju Rusi nikada ne zanemaruju jeste ukrajinski sektor rudarstva uglja. U Dnjepropetrovskoj oblasti, osam rudnika ostalo je bez napajanja usled napada 6. novembra, čime je gotovo 3.000 rudara ostalo zarobljeno pod zemljom. Napadi na objekte rudarskog sektora nastavljeni su tokom celog oktobra. Ukrajina trenutno ima rezerve od više od 2 miliona tona termo-uglja za proizvodnju toplote, ali ako ruski napadi potraju, to bi moglo ozbiljno da ugrozi energetsku bezbednost zemlje.

Zaštita: Funkcioniše, ali nije svuda sprovedena

Od 2023. godine Ukrajina je počela izgradnju fizičkih zaštitnih konstrukcija iznad energetskih objekata. Harčenko, pozivajući se na izveštaj ad-hoc parlamentarne istražne komisije, navodi da ovaj pristup daje rezultate. Tako je od 119 ključnih visokonaponskih trafostanica, 74 već opremljeno zaštitom drugog nivoa, a građevinski radovi u toku su na preostalih 45. Vredi istaći da je samo jedna od novozaštićenih trafostanica uništena direktnim raketnim pogotkom. Treba imati u vidu da efikasnost betonske zaštite od direktnih pogodaka, npr. balističkih udara, nije zagarantovana.

Na regionalnom nivou, nažalost, većina trafostanica i dalje je nezaštićena. Izuzeci su Harkovska, Nikolajevska i deo Odeske oblasti. Međutim, većina regionalnih vlasti nije preduzela gotovo ništa da zaštiti svoje energetske mreže, kaže Harčenko.

Rezultat toga je da većina distributivne mreže ostaje ranjiva na ruske napade. Primer je Černigovska oblast, gde je glavni grad regiona u oktobru tokom dužih perioda bio u potpunom mraku zbog ruskih udara.

Prema rečima Serhija Sihomlina, direktora Državne agencije za obnovu i razvoj infrastrukture, izgradnja zaštitnih konstrukcija prvog i drugog nivoa na trafostanicama od 330 kW i 750 kW bila je više od 95% završena sredinom oktobra. Istovremeno, Agencija radi na zaštiti trafostanica od 110 kW i 150 kW, koje se prvenstveno nalaze u Zaporožju i Harkovskoj oblasti.

Prema javnim izveštajima različitih državnih institucija, stepen spremnosti zaštitnih konstrukcija na energetskim objektima varira u zavisnosti od njihovog prioriteta na listi. Od samog početka - još u proleće 2023., sastavljena je lista kritičnih visokonaponskih trafostanica kojima je hitno potrebna zaštita, a novi objekti se konstantno dodaju.

Međutim, Agencija za obnovu nema nadležnost nad svim projektima zaštite trafostanica. Ukrenergo je, na primer, samostalno zaštitio neke svoje trafostanice. Agencija nema ovlašćenja da koordinira projekte izgradnje zaštite infrastrukturnih elemenata nuklearnih elektrana.

I iskreno, nije svaki energetski objekat moguće zaštititi betonom. Izgradnja skloništa iznad trafostanice od 750 kW nije laka, ali je realna. Ali izgradnja slične konstrukcije iznad termoenergetskog bloka ili pojedinih gasnih infrastrukturnih objekata praktično je nemoguća zbog njihovih gabarita i specifičnosti rada.

Zbog toga, efikasna zaštita objekata energetskog sektora suštinski zavisi od snažnih i efikasnih sistema protivvazdušne odbrane. U tom cilju, Ukrajina blisko sarađuje s međunarodnim partnerima. Nemačka je nedavno isporučila Ukrajini dva sistema protivraketne odbrane Patriot.

Kako sveobuhvatni rat u Ukrajini ulazi u četvrtu godinu, Rusija ne prestaje sa napadima na ukrajinsku energetsku mrežu. Borba za svetlo i toplotu je dvostrana. S jedne strane, tu su ukrajinski energetski radnici i vojska, koji neprekidno rade na zaštiti kritične infrastrukture. Njima se suprotstavljaju Rusi, koji neprestano osmišljavaju nove taktike napada i unapređuju sredstva i metode vazdušnih udara. Na primer, dronove tipa Šahed već je teško obarati mobilnim protivvazdušnim grupama zbog njihove visine leta, dok je nomenklatura protivbalističkog oružja dostupnog Ukrajini ograničena.

Trenutna grejna sezona obećava da će biti izazovna. Na samom početku, Termoelektrana Tripiljska kod Kijeva i Termoelektrana Zmijevska u Harkovskoj oblasti obustavile su rad nakon novog napada. Usled napada na trafostanice koje prenose struju iz nuklearnih elektrana u mrežu, nuklearke su prinuđene da redovno smanjuju rad svojih blokova. Sve ovo zajedno dovodi do velikih hitnih isključenja struje odmah nakon masovnih udara.

Sada je kasno govoriti o tome šta je trebalo učiniti da bi se pregurala hladna sezona. Napori na jačanju otpornosti energetske mreže na ruske napade nastaviće se i tokom trajanja nove grejne sezone. Ali njihov efekat verovatno neće biti vidljiv pre sledeće godine.

Međutim, potpun kolaps energetskog sistema na nacionalnom nivou ne očekuju ni energetski stručnjaci ni analitičari. Ukrajinci su bolje pripremljeni, a Rusi više nemaju kapacitete koje su nekada imali. Istovremeno, pojedini regioni mogu trpeti posledice sistematskog uništavanja regionalne infrastrukture, posebno u oblastima blizu fronta.

S obzirom na složenost situacije, energetski stručnjaci apeluju na sve da štede ne samo električnu energiju, već i gas. Naravno, postoje domaćinstva sa centralnim grejanjem, gde je regulacija temperature nemoguća. Ali tamo gde postoji termoregulacija ili individualno grejanje, pregrevanje se može izbeći postavljanjem unutrašnje temperature na +20 stepeni Celzijusa ili niže.

Racionalna potrošnja energije nije nešto što će odmah imati pozitivan efekat na stanje mreže, ali će omogućiti manji broj isključenja struje. Samo zajedničkim naporima Ukrajinci mogu proći kroz ovu grejnu sezonu.

(Telegraf.rs)