MRAČNA ANALIZA BLISKE BUDUĆNOSTI Nova trka u naoružanju vodi u jednom smeru: "Prodaja mira" da se "kupi rat"

Vojni troškovi rastu brže nego ikada od Hladnog rata, ali povlačenje iz diplomatije i međunarodne pomoći imaće svoju cenu.

Preporučujemo

Godine 1958. britanski premijer Harold Mekmilan je primetio da je "priča-priča bolja od rata-rata." Time je mislio da je razgovor bolji od sukoba.

Mekmilan je poznavao realnosti i diplomatije i vojne akcije: ozbiljno je ranjen kao vojnik u Prvom svetskom ratu, a kao premijer morao je da se suoči s nuklearnim pretnjama Hladnog rata, uključujući kritičnu kubansku raketnu krizu.

Džon F. Kenedi, američki predsednik tokom tog gotovo katastrofalnog perioda atomskog nadmetanja, takođe je razumeo vrednost diplomatskih kanala i brutalnost sukoba: teško je povredio leđa služeći u američkoj mornarici 1943. godine.

Endrju Mičel, bivši ministar u britanskoj vladi, zabrinut je da se mudrost koju su lideri poput Kenedija i Mekmilana stekli kroz rat zaboravila upravo kada je najpotrebnija.

"Svet je zaboravio lekcije iz Prvog svetskog rata, kada su milioni ljudi masakrirani i generacija naših dedova rekla da to više ne sme da se ponovi", rekao je on.

Jedna škola akademske teorije tvrdi da se ratovi koji definišu epohe ponavljaju otprilike svakih 85 godina, jer generacije gube iz vida teško stečeno iskustvo svojih prethodnika. To bi značilo da bi sledeći rat mogao uslediti bilo kada.

Ipak, kako Mičel vidi, i pored sve veće količine dokaza da svet ide u pogrešnom smeru, vlade su izgubile iz vida vrednost koncepta "priča-priča".

Erozija diplomatskog instinkta vidljiva je ne samo u retorici nego i u budžetima. Industrijalizovani Zapad brzo smanjuje ulaganja u "meku moć" - seče međunarodnu pomoć i smanjuje diplomatske mreže - dok istovremeno preusmerava resurse na odbranu.

Od završetka Hladnog rata, troškovi vojske nikada nisu porasli ovako brzo kao 2024. godine, kada su porasli za 9,4 odsto, dostigavši najveći globalni iznos ikada zabeležen prema Institutu za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI).

Suprotno tome, izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) sa sedištem u Parizu zabeležio je pad od 9 odsto u zvaničnoj razvojnoj pomoći (ODA) iste godine među najbogatijim donatorima. OECD predviđa dodatne rezove od najmanje 9, a moguće i do 17 odsto ove godine.

"Prvi put u gotovo 30 godina, Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Sjedinjene Države sve su smanjile svoju ODA u 2024", navodi OECD. "Ako nastave sa najavljenim rezovima u 2025, to će biti prvi put u istoriji da su sve četiri zemlje istovremeno smanjile ODA dve godine zaredom."

Diplomatski korpus takođe se smanjuje, a američki predsednik Donald Tramp je postavio ton smanjenjem broja zaposlenih u Stejt departmentu.

Strahuje se da, dok industrijalizovane ekonomije okreću leđa pomoći i diplomatiji da ojačaju svoje vojske, neprijateljske i nepouzdane države poput Rusije, Kine i Turske popunjavaju praznine u ovim mrežama uticaja, okrećući nekada prijateljske zemlje u Africi i Aziji protiv Zapada.

I to, upozoravaju analitičari, može svet učiniti znatno opasnijim mestom. Ako geopolitičke prioritete vlada posmatramo kao tržište, trend je jasan: mnogi lideri su odlučili da je vreme da se "proda mir" i "kupi rat".

Prodaja mira, kupovina rata

Troškovi vojske rastu širom sveta. Kineski budžet za odbranu, drugi po veličini nakon SAD, porastao je za 7 odsto između 2023. i 2024, prema SIPRI. Ruski vojni izdaci skočili su za 38 odsto.

Podstaknuti delimično strahom evropskih zemalja da bi Tramp mogao napustiti savez, članice NATO su u junu postavile novi cilj trošenja 5 odsto BDP-a na odbranu i sigurnosnu infrastrukturu do 2035. Tramp, u ulozi "tate", bio je zadovoljan što će njegovi mlađi partneri preko Atlantika plaćati svoj deo.

U stvarnosti, trka u naoružanju prethodi Trampovom povratku u Belu kuću. Rat u Ukrajini učinio je vojno ojačavanje hitnim prioritetom za zabrinute severno i istočnoevropske zemlje koje žive u senci Putina. Prema SIPRI, troškovi odbrane u Evropi skočili su za 17 odsto u 2024, dostigavši 693 milijarde dolara - pre Trampovog povratka i zahteva da NATO pojača napore. Od 2015, budžeti za odbranu u Evropi porasli su za 83 odsto.

Jedan od argumenata za prioritet vojne snage nad pomoći ili diplomatijom je da vojna moć predstavlja snažan odvratni faktor. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, rekla je u martu: "Ovo je trenutak za mir kroz snagu."

Neki kritičari tvrde da trka u naoružanju vodi ratu, ali istorija to ne potvrđuje, prema Gregu Kenediju, profesoru strateške spoljne politike na King’s College London. "Oružje ne ubija. Vlade ubijaju", rekao je. "Problem su vlade koje su spremne da koriste vojnu moć i ubijaju ljude da bi ostvarile ciljeve."

Idealno, jaka vojska bi išla ruku pod ruku sa tzv. mekom moći u obliku diplomatskih mreža i međunarodne pomoći, dodao je Kenedi. Ali ako mora da se bira, Evropa bi prvo trebalo da obnovi istrošenu tvrdu moć. Rizik za mir leži u tome kako će protivnici Zapada - poput Kine - reagovati na novu trku u naoružanju.

Malo ozbiljnih političara u Evropi, Velikoj Britaniji ili SAD osporava potrebu za vojnom investicijom u današnjoj eri nestabilnosti. Pitanje je, kada se budžeti stisnu, kako to finansirati.

I tu, drugi mandat Trampa postavlja ton. U roku od nekoliko dana od preuzimanja dužnosti, Tramp je zamrznuo milijarde dolara u međunarodnoj pomoći. U februaru je najavio da će smanjiti 90 odsto ugovora Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Ovaj potez - najavljen kao deo Trampovog rata protiv "voka" - uništio je humanitarne nevladine organizacije, mnoge od kojih su se oslanjale na američko finansiranje.

Procene kažu da bi sami Trampovi rezovi pomoći mogli izazvati 14 miliona prevremenih smrti u narednih pet godina, od čega su trećina deca. Njegovi kritičari tvrde da se ova odluka neće zaboraviti u delovima Afrike južno od Sahare, čak i pre nego što rezovi drugih donatora poput Nemačke i Velike Britanije stupe na snagu.

U Londonu, britanski lider Kir Starmer i njegov tim pripremali su se za povratak Trampa osmišljavajući strategiju da mu udovolje u sopstvenom interesu, a ne u vrednostima za koje nisu bili sigurni da ih deli.

Starmer je najavio da će povećati odbrambeni budžet, kako je Tramp zahtevao od saveznika, a sredstva će delimično doći iz smanjenja budžeta za međunarodnu pomoć sa 0,5 na 0,3 odsto bruto nacionalnog dohotka (BND).

Za lidera stranke levog centra poput Starmera, čije su prethodne laburističke vlade zagovarale moralnu obavezu velike pomoći, to je bio težak zaokret.

"To nije odluka koju sa zadovoljstvom donosim", objasnio je. "Međutim, realnosti naše opasne nove ere znače da odbrana i nacionalna sigurnost moraju uvek biti prioritet."

Odluka Starmera izazvala je revolt u zemlji. Ministar za međunarodnu pomoć Aneliz Dods podnela je ostavku, upozoravajući da odluka "uklanja hranu i zdravstvenu zaštitu očajnim ljudima - duboko narušavajući reputaciju Ujedinjenog Kraljevstva."

U mesecima koji su usledili, druge evropske vlade donose slične odluke, ponekad navodeći UK kao znak da su vremena promenjena. Za vlade sa ograničenim resursima, međunarodna pomoć je lak plen za rezove.

UK je nekada bila svetski lider u međunarodnoj pomoći i svetionik za humanitarne agencije, zakonom je obavezivala 0,7 odsto BND za ODA. "li sada se u Nemačkoj kaže: 'a Britanci smanjuju razvojnu pomoć, možemo i mi isto'", rekao je Mičel.

U Švedskoj će odbrambeni budžet rasti 18 odsto između 2025. i 2026, dok će budžet za međunarodnu pomoć pasti sa 4,5 milijardi evra na 4 milijarde.

U Francuskoj planiraju da smanje ODA za trećinu, dok će izdaci za odbranu rasti.

U Finskoj, koja ima granicu sa Putinovom Rusijom od 1.280 km, smanjen je budžet za razvoj, dok odbrana nije dirana. Ministar razvoja, Vile Tavijo, želi da sredstva za pomoć preusmeri u investicije privatnih firmi u siromašnijim zemljama, kako bi se sprečio odlazak mladih migranata u Evropu.

Neke zemlje, poput Irske i Danske, povećavaju ili održavaju ODA, ali nisu dovoljno velike da same održavaju Evropu kao supersilu meke moći.

Smanjenje osoblja i diplomatije

Povlačenje iz međunarodne pomoći samo je deo šireg povlačenja iz diplomatije. Neke bogate zapadne zemlje smanjuju diplomatski korpus, zatvaraju ambasade i kancelarije.

Najdramatičniji primer je Amerika pod Trampom: u julu je otpušteno više od 1.300 zaposlenih u Stejt departmentu. Kao rezultat, 85 od 195 američkih ambasadorskih mesta bilo je prazno. Ključne pozicije zauzimaju Trampovi lojalisti, poput Stiva Vitkofa, koji je direktno pregovarao s Putinom i delovao kao Trampov izaslanik na Bliskom istoku.

Evropske zemlje slede američki primer, ali tiše. Britanske diplomate gube 15–25% osoblja, Holandija smanjuje budžet za strane misije za 10% i planira zatvaranje ambasada, EU smanjuje 10 delegacija i do 150 lokalnih zaposlenih.

Privatno, diplomate i zvaničnici u Evropi zabrinuti su zbog smanjenja diplomatske moći dok rastu vojne budžeti.

"Svi bi trebalo da budemo zabrinuti zbog toga", rekao je jedan izvor.

"Priča-priča" ili "rat-rat"?

Mičel upozorava da prelazak sa pomoći na oružje može završiti katastrofom.

"U vreme kada vam je međunarodni sistem najpotrebniji ... imamo snažan uspon uskog nacionalizma, na način za koji neki tvrde da nismo videli od pre 1914.", rekao je.

On smatra da je greška smanjivati pomoć kako bi se povećala odbrana. "Meka moć je često jeftinija i efikasnija od same tvrde moći. Razvoj je druga strana odbrane. Pomaže da se spreče ratovi, završi sukob i obnovi država."

Mnogi ambasadori, diplomate i analitičari se slažu. Diplomatske mreže i razvojni programi služe za građenje saveza na koje se može računati u krizama.

"Bilo koji vojnik će vam reći da reakcija na međunarodne krize nije samo vojna. Važni su i diplomatija i integrisana strategija", rekao je Kim Darok, bivši britanski ambasador u SAD.

Hadža Lahbib, evropska komesarka za humanitarnu pomoć, kaže da je pogrešno smanjivati pomoć da bi se finansirala vojska. "Ako ne pomažemo ljudima tamo gde su, oni će pokušati da se prebace - očigledno - da bi preživeli", rekla je.

Države koje smanjuju programe pomoći plaćaju političku cenu dugoročno. "Zemlje pamte ko je ostao, a ko otišao", kaže Kiprijen Fabre, stručnjak OECD.

Prazan prostor zauzimaju rivali. Turska je povećala diplomatsko prisustvo u Africi sa 12 na 44 ambasade, Rusija i Kina takođe koriste povlačenje Evrope. "Globalna ratoborna naracija vidi velike puške i crvenu dugmad kao jedine oblike moći. Ali kad je izgubite, shvatite da nije mekana", dodaje Fabre.

(Telegraf.rs)