Putinu ide na ruku Trampov mirovni plan, ali ga ipak neće prihvatiti?

Plan za mir u Ukrajini koji je predložila administracija Donalda Trampa izazvao je buru reakcija u štampi, na društvenim mrežama i među stručnjacima. Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je danas da su imali uvid u plan i istakao da bi Trampov mirovni plan mogao bi da bude osnova za konačno rešenje u Ukrajini...Ali, iako je jasno da je plan većinski u korist Rusije, to ne znači da će ga Putin i prihvatiti.

Nacrt od 28 tačaka nameće Ukrajini brojne restrikcije i stavlja na nju veliki teret obaveza, praktično kažnjavajući žrtvu za otpor agresoru. Iako prva tačka navodi da suverenitet Ukrajine mora biti očuvan i potvrđen, naredne odredbe značajno potkopavaju taj suverenitet. Ukrajini je zabranjeno da održava vojsku veću od 600.000 vojnika - iako je to broj koji je veći od onoga što je sama Rusija tražila. Takođe, Ukrajini je zabranjeno da se pridruži NATO-u, a NATO-u je zabranjeno da je primi za člana - aranžman koji je - sa stanovišta međunarodnog prava - besmislen i protivreči Povelji UN.

Preporučujemo

Ipak, plan sadrži i odredbe koje Moskva verovatno neće ceniti. Najmanje 100 milijardi dolara zamrznutih ruskih sredstava bilo bi, pod nadzorom SAD, usmereno ka projektima rekonstrukcije u Ukrajini. Teško je zamisliti da će predsednik Vladimir Putin pozdraviti ideju finansiranja obnove zemlje koju je uništio, i to pod američkom nadležnošću. Ali čak ni ovo nije najosetljivija tačka za Rusiju.

Dozvoljavanje Ukrajini da zadrži veliku vojsku od 600.000 vojnika moglo bi se videti kao oblik garancije bezbednosti. Međutim, ostaju pitanja u vezi sa stvarnom borbenom sposobnošću vojske, ko će nadgledati smanjenje snaga i kakvo naoružanje će ova vojska smeti da poseduje. Ako se ograniči na lako pešadijsko naoružanje, njen broj postaje uglavnom simboličan. Sva ova pitanja zahtevaju razjašnjenje, i ruski diplomati će sigurno tražiti da svaki detalj bude precizno definisan.

Poslednji deo plana je posebno interesantan: predlaže se uspostavljanje tzv. "Saveta za mir" kojim bi predsedavao Donald Tramp radi nadzora poštovanja plana. Ovaj aranžman je potpuno neprihvatljiv za Putina, jer stavlja Trampa u poziciju da nadgleda i ocenjuje postupke ruskog lidera. Kako piše Moscow Times, Putin vodi rat da dokaže da ima jednako pravo da oblikuje globalne odluke zajedno sa američkim predsednikom i drugim svetskim liderima.

"On se bori za zamišljeni respekt, za status jednakosti - ili čak primata - među globalnim akterima. U ovom svetonazorom, stavljanje bilo koga iznad sebe, posebno nekoga nepredvidivog kao što je Tramp, bilo bi ponižavajuće i signal slabosti", navodi se u analizi.

Drugi značajni elementi uključuju garancije bezbednosti za Ukrajinu koje praktično odražavaju obaveze uzajamne odbrane NATO-a. Napad Rusije na Ukrajinu tretirao bi se kao napad na "transatlantsku zajednicu", a SAD bi koordinisale snažan vojni odgovor. Ali u stvarnosti, malo je razloga da se veruje da bi takav odgovor ikada nastupio.

"Zapad je otvoreno pokazao strah od direktnog vojnog sukoba sa Rusijom. Zašto bi Ukrajinci očekivali da će Zapad iznenada pronaći odlučnost da uđe u rat ako njihovu zemlju ponovo napadnu? Nema osnove za takvo poverenje. To je ono što čini te garancije praznim", dodaje se u analizi.

Kako navodi Moscow Times, za Putina bilo koji oblik prisustva SAD ili NATO u Ukrajini nakon rata je kategorički neprihvatljiv.

"Jedan od njegovih glavnih ciljeva je da Ukrajinu dovede u stanje strateške subordinacije, osiguravajući da nikada ne može delovati nezavisno od Moskve ili ograničiti ruske ambicije. Ako bi NATO pružio Ukrajini kredibilne garancije bezbednosti - iako malo ko veruje da bi te garancije ikada bile potpuno poštovane - to bi ipak Ukrajini dalo političku i vojnu moć protiv Rusije", navodi se u analizi i dodaje da Putin ne može dozvoliti da Ukrajina poseduje bilo kakve instrumente sposobne da odvraćaju budući ruski pritisak ili agresiju.

Upravo zbog toga će Moskva tražiti ukidanje svih zapadnih garancija bezbednosti za Kijev osim ako Rusija ne dobije eksplicitno pravo veta na njihovu primenu - stav koji je već iznela tokom razgovora u Istanbulu 2022.

Samo pojavljivanje ovakve američke inicijative, prema Putinovom mišljenju, signalizira da Vašington kapitulira.

"I kapitulira ne zato što je pretrpeo gubitke - nije izgubio ni tenkove, ni avione, ni vojnike - već zato što je umoran, uplašen i željan da izbegne umešanost. To je pravi značaj ovog dokumenta. A Tramp, što i nije iznenađujuće, to ne razume. Ne shvata da time ponižava ne samo sebe, već i svoju zemlju na svetskoj sceni. Ne prepoznaje da time deklariše nemoć supersile nesposobne da zaštiti sopstvene interese. Ne razume da jednom kada država obeća podršku saveznika, ne može tako upadljivo napustiti tu obavezu. Za Trampa, koncepti 'ugleda' ili 'štete po ugled' jednostavno ne postoje. Ali za Putina i ostatak sveta, oni postoje", ističe Moscow Times.

Za Putina, ovaj predlog je dokaz njegove pobede. Ako SAD nude ovakve uslove, onda su po njegovom mišljenju kapitulirale i spremne da prihvate njegove zahteve. Ono što mu je važno nije sporazum sa Ukrajinom, već sporazum sa SAD u kojem Vašington formalno priznaje ruske uslove. Zato će odredba o "Rusija-NATO dijalogu" postati centar pažnje Kremlja. Putin će težiti da je proširi, uzdigne i učini glavnom osi svake pregovora.

U okviru ovog dijaloga, oživeće ultimatum iz 2021, u kojem je tražio da NATO povuče svoje granice na nivo iz 1997. Za Kremlj, Ukrajina je sekundarno pitanje koje se rešava u širem pregovoru SAD-Rusija-NATO o posthladnoratovskoj arhitekturi bezbednosti. Putin je već definisao koje ishode smatra prihvatljivim i pristupiće pregovorima kao pobednik.

"Iz tih razloga, Trampov plan u trenutnom obliku je praktično osuđen na neuspeh. Ukrajina neće prihvatiti njegove uslove, ali će pokušati da ga revidira dok održava izgled da i dalje ostaje Trampova inicijativa. Evropske države biće primorane da pomognu u ovom naporu - nemaju alternativu. Rusija će takođe odbiti plan, smatrajući ga nedovoljnim i nespojivim sa svojom vizijom potpune pobede. Moskva traži bezuslovnu predaju, a ne posredovan kompromis, i svakako ne podređenost Trampovom nadzoru", navodi se u analizi.

Stoga je vrlo verovatno da će ovaj dokument, u svom trenutnom obliku, ili biti prepisan do neprepoznatljivosti ili potpuno odbačen, zaključuje Moscow Times.

(Telegraf.rs)