Evropa se sprema da Rusiji učini nešto nezamislivo? Do skoro ovo je bila fantazija, ali sad nemaju kud

Ruski dronovi i agenti pokreću napade širom zemalja NATO-a, a Evropa sada radi ono što bi se pre samo nekoliko godina činilo nezamislivim - planira kako da uzvrati!

Ideje se kreću od zajedničkih ofanzivnih sajber operacija protiv Rusije i bržeg i koordinisanijeg pripisivanja hibridnih napada tako što će se odmah ukazivati na Moskvu, do iznenadnih vojnih vežbi pod vođstvom NATO-a, prema dvojici visokih evropskih zvaničnika i trojici diplomata EU, prenosi Politico.

Preporučujemo

"Rusi stalno testiraju granice - kakav je odgovor, koliko daleko možemo da idemo?", rekla je ministarka spoljnih poslova Letonije Baiba Braže.

Ona je za Politico rekla da je potrebniji "proaktivniji odgovor".

"A signal ne šalju reči - već dela", rekla je Braže.

Ruski dronovi su nadletali Poljsku i Rumuniju poslednjih nedelja i meseci, dok su misteriozni dronovi izazvali haos na aerodromima i vojnim bazama širom evropskog kontinenta. Ostali incidenti uključuju ometanje GPS-a, povrede vazdušnog prostora borbenim avionima i pomorskim plovilima, kao i eksploziju na ključnoj poljskoj železničkoj vezi koja prevozi vojnu pomoć Ukrajini.

"Generalno, Evropa i savez moraju da se zapitaju koliko dugo smo spremni da tolerišemo ovu vrstu hibridnog ratovanja...i da li treba da razmislimo o tome da i sami postanemo aktivniji u ovoj oblasti", rekao je za Welt TV nemački državni sekretar za odbranu Florian Han prošle nedelje.

Hibridni napadi nisu ništa novo. Rusija je poslednjih godina slala ubice da likvidiraju političke neprijatelje u Ujedinjenom Kraljevstvu, optuživana je za dizanje u vazduh skladišta oružja u Centralnoj Evropi, pokušavala je da destabilizuje EU finansiranjem desničarskih političkih partija, bavila se ratovanjem na društvenim mrežama i pokušavala da poremeti izbore u zemljama poput Rumunije i Moldavije, navodi ugledni list.

Ali sama razmera i učestalost trenutnih napada su bez presedana. Globsec, think tank sa sedištem u Pragu, izračunao je da je između januara i jula izvršeno više od 110 sabotaža i pokušaja napada u Evropi, uglavnom u Poljskoj i Francuskoj, od strane ljudi povezanih sa Moskvom.

"Današnji svet nudi mnogo otvoreniji - štaviše, moglo bi se reći kreativniji - prostor za spoljnu politiku", rekao je ruski lider Vladimir Putin tokom Valdaj konferencije u oktobru, dodajući: "Pažljivo pratimo rastuću militarizaciju Evrope. Da li je to samo retorika ili je vreme da odgovorimo?"

Rusija može posmatrati EU i NATO kao rivale ili čak neprijatelje - bivši ruski predsednik i sadašnji zamenik šefa Saveta bezbednosti Kremlja Dmitrij Medvedev prošlog meseca je rekao: "SAD su naš protivnik."

Udariti, ali ne razbesneti Putina

Međutim, Evropa ne želi rat sa nuklearno naoružanom Rusijom i mora da smisli kako da odgovori na način koji odvraća Moskvu, ali ne prelazi crvene linije Kremlja koje bi mogle dovesti do otvorenog rata.

To ne znači povlačenje, prema šefu švedske odbrane generalu Majklu Klisonu.

"Ne smemo sebi da dozvolimo da budemo uplašeni i puni strepnje zbog eskalacije. Moramo da budemo čvrsti", rekao je u intervjuu.

Za sada je odgovor bio jačanje odbrane. Nakon što su ruski ratni dronovi oboreni iznad Poljske, NATO je saopštio da će pojačati odbranu od dronova i vazdušne odbrane na istočnom krilu saveza - poziv koji je ponovila i EU.

Čak i to ljuti Moskvu.

"Evropljani treba da se boje i drhte kao glupa stoka u stadu koju vode na klanje. Treba da se ukake od straha, osećajući svoj bliski i mučni kraj", rekao je Medvedev.

Promena brzine

Česte ruske provokacije menjaju ton u evropskim prestonicama. Nakon raspoređivanja 10.000 vojnika da zaštite ključnu infrastrukturu Poljske posle sabotaže železničke linije koja povezuje Varšavu i Kijev, poljski premijer Donald Tusk optužio je u petak Moskvu za "državni terorizam."

Nakon incidenta, šefica spoljne politike EU Kaja Kalas rekla je da takve pretnje predstavljaju "ekstremnu opasnost" za blok, tvrdeći da mora "snažno odgovoriti" na napade.

Prošle nedelje, italijanski ministar odbrane Guido Kroseto osudio je "inerciju" kontinenta suočenog sa sve većim hibridnim napadima i predstavio plan od 125 stranica za odmazdu. U njemu je predložio osnivanje Evropskog centra za borbu protiv hibridnog ratovanja, sajber snage od 1.500 ljudi, kao i vojnog osoblja specijalizovanog za veštačku inteligenciju.

"Svi moraju preispitati svoje bezbednosne procedure", dodao je u četvrtak poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski.

"Rusija očigledno eskalira svoj hibridni rat protiv građana EU", navodi on.

Preći sa reči na dela

Uprkos sve oštrijoj retorici, šta znači snažniji odgovor i dalje je otvoreno pitanje. Delimično je to zbog razlike između Moskve i Brisela - potonji je mnogo više ograničen delovanjem u okviru pravila, prema Kevinu Limonieru, profesoru i zameniku direktora pariskog think tanka GEODE.

"Ovo otvara etičko i filozofsko pitanje: Da li države kojima vlada vladavina prava mogu sebi da priušte korišćenje istih alata i istih strategija kao Rusi?", pita Limonier.

Za sada zemlje poput Nemačke i Rumunije jačaju pravila koja bi omogućila vlastima da obaraju dronove koji lete iznad aerodroma i vojno osetljivih objekata.

U međuvremenu, nacionalne bezbednosne službe mogu da deluju u pravnoj sivoj zoni. Saveznici od Danske do Češke već dopuštaju ofanzivne sajber operacije. Ujedinjeno Kraljevstvo je navodno 2017. hakovalo mreže ISIS-a kako bi dobilo informacije o ranom stadijumu programa dronova te terorističke grupe.

Saveznici moraju "biti proaktivniji u sajber ofanzivi", rekla je Braže, i fokusirati se na "povećanje situacione svesti - okupljanje bezbednosnih i obaveštajnih službi i njihovu koordinaciju."

U praksi, zemlje bi mogle koristiti sajber metode da gađaju sisteme ključne za ruski ratni napor, poput ekonomske zone Alabuga u Tatarstanu u istočno-centralnoj Rusiji, gde Moskva proizvodi Šahid dronove, kao i energetske objekte ili vozove koji prevoze oružje, rekao je Filip Brijka, politikolog i stručnjak za hibridne pretnje pri Poljskoj akademiji nauka.

"Mogli bismo napasti sistem i poremetiti njegovo funkcionisanje", rekao je.

Evropa takođe mora da smisli kako da odgovori na ruske masovne kampanje dezinformacija sopstvenim naporima unutar zemlje.

"Rusko javno mnjenje je donekle nedostupno", rekao je jedan visoki vojni zvaničnik.

"Moramo raditi sa saveznicima koji imaju prilično detaljno razumevanje ruskog načina razmišljanja - to znači da se saradnja mora uspostaviti i u oblasti informacionog ratovanja", dodao je.

Ipak, sve nove mere "moraju imati verodostojno poricanje", rekao je jedan diplomata EU.

Demonstracija sile

NATO, sa svoje strane, je odbrambena organizacija i zato je oprezan prema ofanzivnim operacijama.

"Asimetrični odgovori su važan deo razgovora", rekao je jedan diplomata NATO-a, dodajući da se "neće spustiti na iste nivo kao Rusija."

Umesto toga, savez treba da daje prioritet demonstracijama sile koje oslikavaju snagu i jedinstvo, rekla je Oana Lungesku, bivša portparolka NATO-a i saradnica londonskog Royal United Services Institute think tanka. U praksi to znači brzo objavljivanje da li je Moskva iza hibridnog napada i pokretanje vojnih vežbi bez najave na ruskoj granici sa Litvanijom ili Estonijom.

U međuvremenu, NATO Centar izvrsnosti za hibridne pretnje u Helsinkiju, koji okuplja saveznike, takođe "pruža ekspertizu i obuku" i sastavlja "politike za suprotstavljanje tim pretnjama", rekao je Marten ten Volde, viši analitičar u organizaciji.

"Nesumnjivo, potrebno je učiniti više na polju hibridnog", rekao je jedan visoki diplomata NATO-a, uključujući povećanje kolektivnog pripisivanja posle napada i obezbeđivanje da se "pokazuje na različite načine da obraćamo pažnju i možemo fleksibilno premeštati resurse."

(Telegraf.rs)