Zamenica generalnog sekretara NATO za Telegraf: Dogovorene su mere za dronove, koristimo iskustva iz Ukrajine

Ministri odbrane NATO sastali su se ove nedelje u Briselu kako bi razgovarali o jačanju odvraćanja i odbrambenog položaja alijanse.

U sedištu alijanse diskutovalo se o većim ulaganjima u odbranu i inovacijama u odnosu na nove pretnje, poput nedavnih kršenja vazdušnog prostora dronovima i avionima.

Preporučujemo

Glavni akcenat na ovonedeljnom sastanku ministara bila je situacija u Ukrajini, a generalni sekretar NATO je tokom svog obraćanja istakao da više od polovine članica NATO-a učestvuje u PURL inicijativi, koja omogućava evropskim zemljama da kupuju američko oružje za Ukrajinu.

Upravo je rat u Ukrajini pokrenuo lanac strateških pomeranja od redefinisanja vojnih prioriteta, preko rekordnog rasta budžeta koje će države članice izdvajati za odbranu, do formalnog širenja alijanse na sever Evrope.

Sa kojim se sve pretnjama u ovom trenutku NATO suočava, šta sve podrazumeva borba protiv savremenih pretnji poput hibridnog rata, i kako se Savez transformiše kako bi odgovorio na nove bezbednosne pretnje razgovarali smo sa Radmilom Šekerinskom, zamenicom generalnog sekretara NATO.

• Koliko je izazovno biti na jednoj od vodećih pozicija u NATO u ovom trenutku?

Ogroman je izazov, ali i ogromna prilika. Ali gde su prilike, tu je i veća odgovornost. I mislim da, biti ovde, i to baš u ovoj posebno izazovnoj geopolitičkoj situaciji, takođe šalje poruku našem regionu da možemo imati uticaj, da možemo imati reč i da naš glas može biti saslušan. Ali, ovo dolazi sa velikom odgovornošću kako da učinimo ovu alijansu, naš region, i svet, stabilnijim i sigurnijim.

• Danska premijerka je izjavila da je Evropa u hibridnom ratu. Kakve mere i strategije se sprovode po tom pitanju?

Vraćamo se na diskusije koje smo vodili pripremajući se za samit u Hagu. Saveznici su bili ujedinjeni u veoma jasnoj proceni pretnje da - ono što je Rusija učinila u Ukrajini i šta su njihove akcije bile u godinama pre i posle rata - jasno govori da Rusija predstavlja jednu od pretnji s kojom moramo da se suočimo. Zbog toga su saveznici na samitu u Hagu odlučili za neviđeno povećanje ulaganja u odbranu, jer nam trebaju veće sposobnosti, jer nam je potrebna jača odvratna moć i odbrana, i jer moramo da pokažemo da smo spremni da zaštitimo svaki pedalj teritorije.

• Kako sprovesti taj plan?

Prva stvar koju smo uradili je da se složimo da saveznici ulože mnogo više u svoju odbranu. I kao savez, dogovorili smo se da će ovo porasti do 3,5% našeg BDP-a za odbranu, tipične vojne sposobnosti, a zatim dodatnih 1,5% za troškove povezane sa odbranom - otpornost, sajber odbrambenu industriju, jaku industrijsku bazu, sve te stvari. Ovo obećanje od 5% je najbolja posvećenost koju imamo da nastavimo da štitimo naš savez.

Ali smo takođe rekli da smo ujedinjeni u ulaganju i jačanju naše industrijske baze u domenu odbrane. I zbog toga se veoma fokusiramo na podršku odbrambenim industrijama u našim zemljama, jer one su jedini način da imamo prave sposobnosti u pravo vreme.

Treća poruka sa samita u Hagu koja se tiče ove izazovne geopolitičke situacije je da nastavimo našu podršku Ukrajini, jer znamo da je bezbednost Ukrajine u velikoj meri povezana sa evropskom bezbednošću.

• Koje su trenutno najveće pretnje po članice NATO, osim Rusije?

Pre nekoliko godina videli smo Rusiju sa njenim nepromišljenim ponašanjem, čak i pre njihove potpune, otvorene agresije u Ukrajini kao jednu od naših, recimo, jasnih pretnji. Takođe i na terorizam gledamo kao pretnju koju niko ne bi trebalo da potcenjuje. Po pitanju obe ove pretnje, nije reč samo o procenjivanju istih... Radi se o tome šta činimo da se njima suprotstavimo i na koji način se nosimo sa takvim pretnjama. Način na koji se nosimo sa nepromišljenim, neodgovornim ponašanjem koje smo videli od Rusije, ne samo zbog brutalnog rata u Ukrajini, već i zbog kršenja vazdušnog prostora, zbog njihovih aktivnosti u Baltičkom moru, moramo da povećamo, ojačamo našu odbranu i odvraćanje i više ulažemo u našu bezbednost.

• Svedoci smo incidenata sa dronovima i avionima koji narušavaju prostor NATO članica, koje su mere koje alijansa sprovodi u ovakvim slučajevima?

Nedavno održan sastanak ministara odbrane bio je veoma fokusiran na sva ova pitanja. Dakle, ne samo na sprovođenje naših obaveza iz Haga, već i na to kako možemo bolje da zaštitimo naš istočni bok od ovakvih upada, bilo da je reč o kršenju vazdušnog prostora od strane ruskih aviona ili upadima dronova koje je priličan broj zemalja nedavno iskusio. NATO savez je odlučio da, nekoliko dana nakon što je ovaj obrazac postao vidljiv, pokrene tzv. aktivnost istočnog stražara.

To znači da ćemo imati više sposobnosti prisutnih na našem istočnom boku sa, značajno velikom fleksibilnošću i sposobnošću reagovanja.

• Šta to znači?

To znači da ćemo imati više sposobnosti koje poseduju saveznici, koji će biti tamo gde i kada budu potrebni. A prisustvom, imaćemo veću svest o situaciji i reagovaćemo prikladnije. Dakle, sa ministrima odbrane dogovorili smo se, takođe, o nizu mera protiv dronova koje će biti ponuđene saveznicima. Naša dva vrhovna komandanta, uključujući onog koji ulaže u transformaciju, u inovacije, došli su do novih ideja kako da koriste inovativnija sredstva za ovu misiju. A ono što sada radimo je takođe korišćenje nekih iskustava iz Ukrajine, rešenja testirana u borbi u suočavanju sa ovom pretnjom. Dakle razvijamo, zaista, nove instrumente kojima ćemo moći, kroz više domena, da zaštitimo savez. Bićemo u stanju vrlo brzo da detektujemo, pratimo i neutralizujemo dronove. Korišćenjem ovih inovativnijih rešenja, bićemo spremniji da reagujemo. Bićemo fleksibilniji, ali i efikasniji u pogledu troškova.

• Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Švedska i Finska su se pridružile NATO-u. Postoji li granica širenju NATO-a i gde je ona?

Ako analizirate ambicije Kremlja ili Putina, videćete da je - u smislu strateških ciljeva - potpuno neuspeo, jer iako se žalio na NATO i granice sa teritorijom NATO-a, krajnji rezultat njegove agresije u Ukrajini je da su dve zemlje koje su imale istoriju vojne neutralnosti zaista odlučile da se pridruže NATO-u i pridružile su se alijansi jer su videle da Rusija reaguje i ponaša se kao neodgovoran i opasan sused. Tako su videli ovu rusku pretnju, i to je ono što ih je navelo da preispitaju svoje strateške izbore.

Dakle, kao rezultat ovog ponašanja, rekla bih neodgovornog, nepromišljenog ponašanja, agresivnog ponašanja Rusije, imamo širi NATO savez, ali takođe i jači NATO savez.

Obavezali smo se na veća ulaganja. Povećali smo naše ambicije u pogledu sposobnosti. Dakle, ako je Putin bio zainteresovan za manji NATO, potpuno je neuspeo, jer ono što je dobio, i ono što sada imamo, jeste jači i odlučniji i smrtonosniji savez.

(Telegraf.rs)