Rusija ima novo oružje u hibridnom ratu protiv Evrope: "Žele da nađu slabe tačke na istočnom krilu NATO-a"

Pod okriljem mraka, krijumčari se okupljaju na usamljenom delu sela i pričvršćuju sanduke sa ilegalnim cigaretama na ogromne balone. Baloni, koji sadrže GPS tragače i cigarete u vrednosti oko 3.400 evra, puštaju se visoko u vazduh u Belorusiji pre nego što pređu granicu u Litvaniju.

Njihov cilj nije profit, već je daleko jeziviji: stvaranje haosa u vazdušnom saobraćaju na istočnom krilu NATO-a, za šta Litvanija kaže da je nova faza hibridnog rata Moskve protiv Zapada.

Preporučujemo

Od oktobra ove godine, drugi najveći aerodrom u regionu Baltika, u Viljnusu, bio je primoran da se zatvorio čak devet puta zbog rojeva balona, koji su takođe stigli i do susedne Letonije prvi put ove nedelje.

Postoje izveštaji o lansiranju balona iz Kalinjingrada, ruske enklave koja se nalazi između Litvanije, Poljske i ključnog ruskog saveznika, Belorusije.

Zvaničnici Litvanije rekli su za Telegraph da su rojevi balona "hibridni napad" na Zapad, koji se izvodi uz odobrenje Aleksandra Lukašenka, beloruskog diktatora kog na vlasti održava Rusija.

Takođe su upozorili da lansiranja balona predstavljaju "ozbiljnu" pretnju bezbednosti NATO-a na njegovom istočnom krilu i da se "sprovode u širem kontekstu ruske agresije na Ukrajinu".

Dok baloni uglavnom nose krijumčarenu robu, stručnjaci kažu da bi jednog dana mogli da budu opremljeni špijunskim kamerama, zapaljive naprave ili eksplozive, dok tenzije sa Rusijom nastavljaju da rastu.

Još je zabrinjavajuće, naglašavaju oni, to što baloni pomažu Rusiji da napravi mapu slabih tačaka na istočnom krilu NATO-a svaki put kada uspeju da pređu granicu.

Tokom protekle godine, vlasti u Litvaniji presrele su najmanje 550 balona, iako je stvarni broj lansiranja verovatno mnogo veći; samo 28 posto balona je oboreno, prema mediju Belsatu. Roj balona se pojačao od početka oktobra, a najveće lansiranje desilo se za vikend.

Pošto baloni mogu dostići visinu od 8.000 metara, često su previsoko da bi mogli da ih napadnu dronovi ili vatreno oružje. Čak i da nisu, postoji rizik da teret balona, koji može težiti i do 50 kg, ubije ili povredi ljude kada se sruši nazad na zemlju.

U poređenju sa ruskim dronovima, koji terorišu ukrajinske gradove i čak su poslati u Poljsku u septembru, rat balona može delovati kao manja pretnja, možda čak i pomalo hirovita.

Međutim, litvanske vlasti kažu da je baš zbog toga taktika tako efikasna: to je oblik hibridnog ratovanja koji se može poreći, za koji Minsk i Moskva mogu tvrditi da je samo delo sitnih kriminalaca.

Takođe je deo šire kampanje ruskog hibridnog rata, što uključuje upade dronova i napade zapaljivim bombama na evropskim aerodromima, kao i niz sabotažnih napada na fabrike i železnice koje pružaju pomoć Ukrajini.

"Beloruski režim je odgovoran za ono što vidimo kao hibridni napad koji ima za cilj da poremeti aktivnosti naše vlade i društva", rekao je zvaničnik za The Telegraph, citirajući nedavne govore Lukašenka, koji jasno stavljaju do znanja da je potpuno svestan aktivnosti krijumčara i njegove male želje da ih zaustavi.

"Trenutno aktivnosti se sprovode u širem kontekstu ruske agresije protiv Ukrajine i... predstavljaju ozbiljnu pretnju međunarodnom miru i bezbednosti", dodao je zvaničnik.

Lukašenko (71) vlada Belorusijom od 1994. godine ali prema zapadnim zvaničnicima i bezbednosnim stručnjacima, u velikoj meri je Putinova marioneta.

Prodemokratski aktivisti u Belorusiji su ga optužili za prodaju njihove zemlje Rusiji kako bi mogao da ostane na vlasti, a početkom 2022. godine dozvolio je ruskoj vojsci da iskoriste južnu Belorusiju kao mesto za početak invazije na Ukrajinu u punom obimu.

Ovo nije prvi put da je Lukašenko optužen za vođenje hibridne ratne taktike u ime Rusije. Beloruska vlada je 2021. godine poslala desetine hiljada migranata, uglavnom iz severne Afrike i Bliskog istoka, na svoje granice sa Poljskom, Litvanijom i Letonijom, u pokušaju da preplavi graničare EU.

Ali da li su krijumčari koji lansiraju balone iz Belorusije zaista tajni agenti ili samo cinični prevaranti koji pokušavaju da zarade brz i lak novac?

Za Eitvidasa Bajarunasa, bivšeg ambasadora Litvanije u Velikoj Britaniji i ambasadora za hibridne pretnje, teško je poverovati da "ruka Moskve" nije umešana.

"Možete da ih opišete kao da ih je dizajnirala Moskva i Minsk implementirao. Znamo da Belorusija preduzima hibridne akcije uz, u najmanju ruku, dozvolu Moskve", rekao je on.

Dodao je da Lukašenko potpuno zavisi od Rusije, opisujući belorusku vojsku kao "deo ruske vojske".

S obzirom na to koliku kontrolu Lukašenko, a samim tim i Rusija, ima nad Belorusijom, "ne možete zamisliti da se ovaj zločin dešava bez podrške beloruske vlade", dodao je.

Prema njegovim rečima, baloni su još opasniji nego što se čini.

"Ako se spremate za rat, morate znati kakvo je vreme reakcije Litvanije. Ovi baloni nisu vojni, ali testiraju vreme reakcije NATO-a i reakcije njihove protivvazdušne odbrane; traže praznine u Litvaniji, u NATO-u i u EU", dodao je on.

Kumulativni efekat balona, jer stalno prekidaju letove i pokreću vazdušna upozorenja, može imati i domaće koristi za Luskašenka, rekao je on.

"Ove jeftine provokacije dozvoljavaju mu da podseti Zapad da može da ih pritisne. Može da kaže (Belorusima) da živite u bezbednoj zemlji dok sam na vlasti, dok su u Litvaniji stalne krize", dodao je on.

I još širi, strateški signal se šalje Zapadu putem rojeva balona.

"Poruka koju šalje je: 'Više niste bezbedni i nemojte misliti da je rat u Ukrajini - on je već ovde, ali u drugačijem obliku od ruskih tenkova koji prelaze granice'", rekao je.

Zatim, tu je i pitanje sadržaja balona: za sada su to samo cigarete. Ali Badžarunas je upozorio da bi podjednako lako mogli biti opremljeni špijunskim kamerama, ili čak zapaljivim uređajima sličnim onima koje Hamas koristi u Pojasu Gaze za paljenje useva u Izraelu.

On takođe sumnja da će hibridni rat biti ublažen tekućim mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine koje predvode SAD - ako ništa drugo, Litvanija sumnja da će se hibridni rat nastaviti čak i nakon mirovnog sporazuma.

Ili, može postati još gore u slučaju lošeg mirovnog sporazuma sa Ukrajinom, što bi samo ohrabrilo Putina. Estonija, još jedna baltička država koja deli granicu sa Rusijom, sve je više zabrinuta da će je Rusija napasti kada se rat u Ukrajini završi, kako bi testirala da li su saveznici NATO-a zaista spremni da joj priteknu u pomoć.

Litvanska vlada preduzima mere protiv krijumčara: ovlastila je granične straže da obaraju balone kada je to bezbedno. Ranije je uzvratila na rojeve balona zatvaranjem granice sa Belorusijom, što bi mogla da ponovi kao odgovor na najnoviji priliv.

Viljnus je takođe zatražio od NATO-a da rasporedi jedan od svojih hibridnih timova za podršku, koji pružaju stručne savete o bezbednosti, na granicu Litvanije i planira da pooštri sankcije Minsku.

Za Litvaniju, bivšu sovjetsku državu, cela ova mračna epizoda podseća na Hladni rat - i to ne samo zbog sličnosti sa Projektom Mobi Dik, američkom operacijom koja je postavila špijunske balone iznad Rusije pedesetih godina.

Godine 1983., zapadnonemački bend Nena objavio je istoimeni album sa hitom "99 crvenih balona", koji je brzo postao himna za mlade koji se plaše nuklearnog Armagedona.

Možda će vremenom neki baltički bend smisliti svoju verziju za hibridni rat 2020-ih.

(Telegraf.rs)