Pregovori o sudbini Ukrajine: Zelenski trenutno ima samo dve mogućnosti, a ne zna se koja je gora

Predsednik SAD Donald Tramp odustao je od svog roka za Dan zahvalnosti za postizanje dogovora u Ukrajini, uprkos svojoj težnji da bude viđen kao mirotvorac.

To je ključni signal da se predstojeći rasplet njegove mirovne inicijative, sada sastanak u Moskvi između njegovog izaslanika Stiva Vitkofa i Kremlja, verovatno neće završiti naglim dogovorom kojim bi se okončala ruska invazija.

Jazovi između Kijeva i Moskve ostaju preveliki, a njihovi razlozi za tvrdoglavost previše natopljeni žrtvovanjem, strepnjom i krvlju. Odbijanje ruskog predsednika Vladimira Putina da prihvati bilo kakav predlog koji mu ne ostavlja kontrolu nad celom istočnom Donjeckom oblasti verovatno će biti jasno i narednih dana.

Najnoviji američki predlog koji mu je upućen navodno izbacuje tu ključnu ustupku iz plana koji je procureo prošle nedelje, nešto što ni Kijev ni njegovi evropski saveznici ne smatraju vojno ili politički mudrim. S obzirom na decenijsku istoriju ovog rata, tri ruske invazije na ukrajinsku teritoriju, kroz godine diplomatije i prevare, postoji opravdanje za sumnju u iskrenost Moskve.

Ovaj ponavljajući, ciklični neuspeh da se shvati jaz između dveju zaraćenih strana, razrađen u dva odvojena pregovaračka koloseka, u krajnjoj liniji je razlog zašto napredak uvek izgleda tako blizu, a opet nedostižno. Pregovarati jedan dogovor sa Ukrajinom, pa drugi sa Rusijom, a onda se nadati da će se ta dva dovoljno približiti da bi opstala, pruža primamljivu iluziju napretka, ali u praksi vodi u ćorsokak. Tačke sporenja ostaju.

Veliki deo predloženog dogovora obuhvata pretpostavljene, teorijske ideje o budućim savezima, finansiranju ili ograničenjima. Ali kao što su delovi ranijih memoranduma pokazali, ovi elementi se mogu pretvoriti u nešto praktičnije, ili sasvim nestati, u mesecima nakon potpisivanja dogovora.

Ukrajini neće biti potrebna vojska od 600.000 ljudi, što je predložena gornja granica u nacrtu dogovora, ako zaista krene putem mira. Članstvo u NATO verovatno će postati manje hitno potrebno, ali i manje izvodljivo u mirnodopsko vreme, kada Ukrajina mora da demobiliše i da se nosi sa ekonomskom katastrofom posleratne ekonomije, sa štetom koju će to naneti integritetu njenih oružanih snaga.

Da li će se Rusija vratiti u G8? Možda želi, ali ideja da se Putin rukuje na samitu sa liderima evropskih država koje ga i dalje preziru deluje nerealno. Ko će platiti obnovu Ukrajine? Svako ko razume koliko neprozirno može biti poslovanje u Rusiji i Ukrajini znaće da to neće biti jednostavno ni transparentno, kakva god šema bila. Ove tačke su važno pitanje u svakom dogovoru, ali se mogu izmeniti pri prvom kontaktu sa stvarnošću.

Jedino zaista ključno pitanje jeste da li će bilo kakav dogovor zaista zaustaviti rat. A ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski verovatno se opet približava borbi s užasnom trgovinom. Mora da odmeri vrednost budućih bezbednosnih garancija, formalizovanih od strane Sjedinjenih Država i Evrope, u odnosu na stvarnu i neizbežnu štetu koju bi ustupanje Donjecka nanelo njegovom, i ukrajinskom, političkom i vojnom položaju. Loš izbor ako dogovor opstane. Nema izbora ako, na duže staze, kao ranije, Kremlj ne ispoštuje dogovor.

Ali neposredna budućnost ne donosi bolje vesti. Bezbrojne krize okružuju Zelenskog i njegovu vladu. Rok predsednika SAD Donalda Trampa potisnuo je iz naslova korupcionaški skandal koji je ponovo izbio u petak, kada su istražitelji korupcije pretresli dom njegovog šefa kabineta i glavnog pregovarača, Andrija Jermaka.

Ukrajinska vojska suočava se sa krizom u ljudstvu. Finansiranje od evropskih saveznika iz Kijeva je pod znakom pitanja naredne godine, iako je Evropska unija nedavno tvrdila da misli da može da popuni jaz. A na liniji fronta odvijaju se tri odvojene krize: Rusija brzo napreduje u Zaporožju, sporo ali neminovno u Pokrovsku u Donjeckoj oblasti, ali i u Kupijansku, dalje na severu. Ukrajina ne može da gasi toliko požara sa tako malo vojnika.

Ostatak Donjecka pod kontrolom Kijeva takođe je ugrožen ove zime. Veliko vojno čvorište Kramatorsk već je izloženo ruskim napadima kratkodometnim dronovima, pošto su moskovske snage dovoljno blizu. Kijev neće u skorije vreme vraćati teritoriju od Rusije. Računica pred Kijevom i njegovim saveznicima nije kada mogu da preokrenu tok rata, već mogu li naterati Ruse da prvi puknu.

Prećutna nada Kijeva i njegovih saveznika, možda uzaludna, jeste da Ukrajina može da pogura brutalno rasipanje ruskog ljudstva i njenu potpunu ekonomsku posvećenost ratu do krajnjih granica i vidi kako se lomi. U društvima zatvorenim kao Rusija nemoguće je predvideti koliko je daleko slom. Pobuna Vagnera 2023. delovala je neverovatno, dok ljudi Jevgenija Prigožina nisu krenuli ka Moskvi tokom burnih 72 sata. Ukrajinske nevolje su transparentnije i ozbiljne.

Borba koja čeka Zelenskog prepuna je rizika. Rusija ima više resursa i pravi ozbiljne pomake na terenu. Ukrajinska borba je egzistencijalna, nema luksuz Moskve da jednog dana odluči da joj je dosta i zaustavi napad. Ali neto posledica poslednjih deset meseci tromog napredovanja, diplomatske konfuzije i preokreta učinila je nezamisliv dogovor bližim mogućem.

Ideja da Ukrajina ustupi teritoriju Moskvi u zamenu za mir bila je otvoreno ismevana u Kijevu i Evropi ranije ove godine i tokom cele administracije Džoa Bajdena. Sada se našla u prvoj verziji Trampovog mirovnog plana od 28 tačaka. Nestala je iz procurelog evropskog protivpredloga, ali očigledno ne i iz Putinove maksimalističke liste želja.

Ciklus će se sigurno ponoviti. Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof verovatno će ponovo čuti tokom svoje posete Moskvi da Putin neće odstupiti od zahteva da Ukrajina preda Donjeck u zamenu za mir. Vitkof će to preneti Trampu. Zelenski će ponovo biti pod pritiskom, i možda će uslediti još jedan rok nalik onom za Dan zahvalnosti.

(Telegraf.rs)