Ušli smo u najveći pravoslavni hram na svetu: Jedna stvar nas je ostavila bez reči

Ispred najvećeg pravoslavnog hrama na svetu, danas, 30. novembra, okupili su se brojni vernici koji su iz raznih delova zemlje stigli u Bukurešt kako bi celivali mošti Svetog Andreja, zaštitnika Rumunije.

Hiljade vernika je strpljivo čekalo svoj red, a mnogi od njih stigli su iz najudaljenijih krajeva Rumunije. Među njima bilo je i dece, a njihova strpljivost po kišnom i tmurnom danu nas je ostavila bez reči.

Preporučujemo

"Ovaj dan za Rumune je jedan lep dan, jer je nacionalni dan Rumunije. Mnogi ljudi su došli, ali očekuje se još vernika", rekao je Marko Pavlović, novinar rumunske televizije Antena 1 za Telegraf.rs.

Hram ukrašen grandioznim lukovima, velelepnim mozaicima, bio je zatvoren prethodne 3 nedelje, a danas je sve dočekalo obaveštenje ispred svetinje:

"Podsećamo javnost da se, posle 11 dana hodočašća, danju i noću, poklonjenje vernika u Svetom Oltaru Nacionalnog Hrama završava u sredu, 5. novembra 2025. u ponoć (00:00).

Međutim, u periodu od 6. do 14. novembra 2025. uključujući i te dane, Nacionalna Katedrala biće otvorena svakog dana za posete, u vremenu od 11:00 do 19:00.

U periodu od 15. do 29. novembra 2025. Nacionalna Katedrala biće zatvorena zbog nastavka unutrašnjih radova (mozaici i instalacije).

Dana 30. novembra 2025, na praznik Svetog Apostola Andreja, Zaštitnika Rumunije i Sabornog hrama, hram će biti otvoren za Svetu Liturgiju (09:00–12:00), a 01. decembra 2025, na Nacionalni dan Rumunije, hram će biti otvoren za Te Deum (molitvu zahvalnosti).

Zatim, 2. decembra 2025. hram će biti otvoren za posete. Međutim, u periodu od 3. do 23. decembra 2025. crkva će biti zatvorena zbog unutrašnjih radova.

U periodu od 24. decembra 2025. do 08. januara 2026. svetinja će biti otvorena svakog dana za posete, od 09:00 do 17:00.
U danima kada je hram zatvoren, vernici se mogu moliti u Paraklisu Katedrale Spasenja Naroda, blizu Nacionalne crkve.

Izražavamo posebnu zahvalnost volonterima, sveštenstvu i žandarmeriji, koji su uložili značajan napor, danju i noću, tokom ovih 11 dana hodočašća, kako bi stotine hiljada vernika imale mogućnost da se poklone u Svetom Oltaru Sabornog Hrama."

Gradnja najvećeg pravoslavnog hrama na svetu

Nacionalni pravoslavni hram, poznat i kao Crkva spasenja rumunskog naroda, visok 127 metara, najviši je pravoslavni verski objekat na svetu i nalazi se u Bukureštu, u Rumuniji. Stubovi su oblikovani u duhu vlaške renesanse, dok su kupole građene u vizantijskom stilu. Sama građevina projektovana je tako da prostor oko nje, kada se posmatra odozgo, ima oblik pehara.

Izgradnja ove monumentalne građevine, najveće pravoslavne crkve na svetu, trajala je 15 godina i koštala više od 200 miliona evra. Finansirana je donacijama, fondovima Patrijaršije i državnim sredstvima. Ideja o velikom nacionalnom saboru potiče još iz vremena kralja Karola I, a obnovio ju je patrijarh Miron Kristea. Projekat je godinama odlagan zbog svetske ekonomske krize, ratova i komunističkog perioda.

Nakon 1989. godine, patrijarh Teoktist ponovo je pokrenuo inicijativu, kao znak sećanja na crkve porušene tokom vladavine Nikole Čaušeskua.

Gradnja na sadašnjoj lokaciji -Dealul Arsenalului - započela je posle 2010. godine, a oltarski deo osveštan je 25. novembra 2018, u godini obeležavanja stogodišnjice rumunskog Ujedinjenja.

Ko je Sveti Andrej, zaštitnik Rumuna?

Legenda o Svetom Andreju u Rumuniji kaže da je današnja teritorija Rumunije pokrštena od strane Svetog Andreja u 1. veku naše ere. Iako za ove tvrdnje ne postoji nikakav istorijski ni arheološki dokaz, legendu su prihvatili kao činjenicu i Rumunska pravoslavna crkva i rumunska država - kako u vreme Čaušeskovog protohronizma, tako i posle 1989. godine, kada je Sveti Andrej proglašen za zaštitnika Rumunije.

Legenda je novijeg datuma i zasniva se na navodima pisca iz 3. veka, Hipolita Rimskog, u delu „O apostolima“, gde se pominje putovanje Svetog Andreja u Skitiju, kao i na delima više autora koji takođe pominju isto putovanje – Euzebija u „Hronikama“, Origenija u trećoj knjizi njegovih „Komentara na Postanje“ (254. godine), Uzooara u „Mučeništvu“ (pisanom između 845–865), i Jakoba de Voraginea u „Zlatnoj legendi“ (oko 1260). Skitija se odnosi na oblast koja obuhvata današnju Rumuniju (Mala Skitija), Ukrajinu i južnu Rusiju.

Priča

Istoričar Aleksandru Barnea kaže da je priča počela da kruži u prvoj polovini 20. veka. Govori o tome kako je Sveti Andrej stigao u Dobružu tokom oštre zime, boreći se sa zverima i vejavicom pre nego što je stigao do jedne pećine. Tamo je udario štapom o zemlju i izvor je potekao; u toj vodi krštavao je meštane i lečio bolesne, tako navodno preobratio ceo kraj u hrišćanstvo. Ova priča izgleda da se u velikoj meri oslanja na Euzebijeve „Hronike“.

Prema mišljenju savremenih rumunskih naučnika, ideja o ranom pokrštavanju nije održiva. Oni smatraju da je to deo protohronističke ideologije koja prikazuje Pravoslavnu crkvu kao večitog pratioca i zaštitnika rumunskog naroda kroz celu istoriju, što je tokom komunizma korišćeno u propagandne svrhe.

Pećina Svetog Andreja

Prema Hipolitu Antiohijskom (umro oko 250. godine) u „O apostolima“, Origeniju, Euzebiju iz Cezareje i drugim izvorima (Uzooar, Jakob de Voragine), Sveti Andrej je propovedao u Maloj Skitiji. Sveti Filip je možda takođe propovedao u tom području. U Dobruži postoji pećina za koju se tvrdi da je tu Andrej propovedao, i danas se predstavlja kao mesto hodočašća.

Godine 1940. advokat Ion Dinu pronašao je pećinu u mestu Ion Korvin (Konstanca) i proširio priču da je Sveti Andrej živeo u njoj. Prema Dinuu, ovo otkrovenje došlo mu je u snu. Pećina je 1943. godine osveštana, a ubrzo je sagrađen i manastir – „Manastir Pećina Svetog Andreja“. Monasi tvrde da su u pećini pronađeni rani hrišćanski predmeti, ali su oni, navodno, izgubljeni.

Istoričari i arheolozi, međutim, smatraju da su tvrdnje o Pećini Svetog Andreja neosnovane. Rano hrišćanstvo širilo se u gradovima, a ne po selima, pećinama i šumama.

Prema Raduu Cinpoešu, ne postoji jasan dokaz o misionarskom radu Svetog Andreja u blizini Dobruže.

Zaštitnik Rumunije

Godine 1994. Sveti Andrej proglašen je za zaštitnika Dobruže, 1997. za zaštitnika cele Rumunije, a 2012. godine 30. novembar postao je državni praznik.

Pogledajte snimak:

(Telegraf.rs)