Najsiromašnija zemlja Evrope žarište trgovine ljudima: "Tretiramo ih kao robove, a ni ne znaju da nisu u EU!"

Moldavija je dugo smatrana zemljom iz koje se ljudi odvode u inostranstvo, gde se primoravaju na prostituciju ili prinudni rad. Ali poslednjih godina pojavili su se novi rizici i problemi, piše Deutsche Welle.

Trgovina ljudima može izgledati različito: žrtve su primorane da rade protiv svoje volje, da se prostituišu, da obavljaju kriminalne radnje ili da budu prisilno udate. Teško je reći koliki je problem zapravo, jer je broj neprijavljenih slučajeva ogroman. Jasno je da je fenomen poslednjih godina u porastu.

Preporučujemo

Ujedinjene nacije procenjuju da više od 50 miliona ljudi širom sveta živi u situacijama koje se mogu nazvati "modernim ropstvom".

U Moldaviji se svake godine zvanično evidentira nekoliko stotina slučajeva. Prave brojke verovatno su četvorocifrene - na to ukazuje i studija koju je 2019. naručila Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

U malu kancelariju u centru glavnog grada Moldavije Kišinjeva svake godine stižu hiljade telefonskih poziva. Ljudi koji zovu često samo žele da saznaju kakvi su pravni okviri za rad u inostranstvu, pitaju da li je ugovor o radu pouzdan i kako mogu da se zaštite od eksploatacije.

Ali tu su i oni pozivi koje u moldavskoj filijali međunarodne nevladine organizacije La Strada nazivaju "SOS pozivima" - pozivi ljudi koji žive u situacijama koje nisu sami izabrali i iz kojih ne vide izlaz.

"Tada stupamo u kontakt s policijom i dogovaramo sledeće korake. U hitnim slučajevima organizujemo siguran smeštaj, psihološku i medicinsku pomoć", kaže Tatjana Fomina, pravna savetnica i analitičarka u La Stradi.

Ova telefonska linija jedno je od mnogih rešenja koje nudi ova nevladina organizacija, a koja se od 2001. bori protiv trgovine ljudima.

Rade kao robovi u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji

Tatjana Fomina se više od 20 godina bori protiv trgovine ljudima. Malo je onih u Moldaviji koji se na tom području bolje snalaze od nje. Kao analitičarka i pravna savetnica u La Stradi, ona prikuplja informacije i pokušava da otkrije obrasce iza pojedinačnih sudbina.

Ko postaje žrtva, kuda se ljudi odvode? I zašto? Trgovina ljudima se poslednjih godina značajno promenila i u Moldaviji, kaže Fomina. Početkom 2000-ih gotovo svi slučajevi odnosili su se na seksualnu eksploataciju. Moldavke su odvođene u inostranstvo, gde su bile primoravane na prostituciju.

Kako je tema trgovine ljudima dobijala sve više pažnje, sve češće su prijavljivani slučajevi iskorišćavanja radne snage. Danas oni čine većinu slučajeva trgovine ljudima. Glavna destinacija je Evropska unija.

Moldavci su najčešće primorani na rad u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj. Često im pod izgovorom oduzmu pasoše, žive u skučenim prostorima, rade mnogo više nego što je dogovoreno i za to ne dobijaju nikakvu ili vrlo malu platu.

"Ni ne znaju da to nije EU"

Već dve godine Fomina primećuje novi fenomen.

"Pre dvadeset godina Moldavija je bila samo zemlja porekla za trgovinu ljudima. Nismo mogli zamisliti da će se Moldavija razviti u odredište", kaže Tatjana Fomina.

Ali pošto mnogi Moldavci odlaze na rad u EU, u Moldaviji sada manjka radne snage. Prazninu popunjavaju ljudi iz Azije.

"To je pitanje ponude i potražnje", kaže Fomina.

Kao i Moldavci u EU, i ti ljudi se nadaju boljem životu u Moldaviji. Ali često upadaju u mrežu trgovaca ljudima: 2023. zabeležen je prvi veći slučaj stranih žrtava na moldavskoj teritoriji.

Više od 50 ljudi iz Bangladeša i Indije došlo je u Moldaviju s lažnim obećanjima posrednika za zapošljavanje. Morali su da plate do 5.000 evra za posredovanje.

"Prodali su svoje stanove, kuće da bi to platili", kaže Ina Buimestru, savetnica u La Stradi.

U Moldaviji su morali da predaju lična dokumenta i bili su primorani da rade u jednoj krojačnici koja snabdeva evropsko tržište. Mesecima nisu dobijali platu.

"Ljudi misle da dolaze u EU i da će ovde dobro zarađivati. Ne znaju da Moldavija nije deo EU i šta ih ovde čeka", kaže Famina.

Moldavska vlada, međunarodne stručne grupe i nevladine organizacije sa zabrinutošću prate rast broja ovakvih slučajeva.

Rat u Ukrajini faktor rizika

Još jedan razlog za zabrinutost je rat u susednoj Ukrajini, koji je izbio 2022. godine. Oko dva miliona Ukrajinaca i Ukrajinki najpre je izbeglo u Moldaviju, zemlju sa 2,5 miliona stanovnika.

Radi zaštite od trgovaca ljudima, moldavska vlada, UNHCR i IOM formirali su posebnu radnu grupu, a brojne međunarodne nevladine organizacije fokusirale su se na zaštitu izbeglica. Danas u zemlji živi oko 140.000 Ukrajinaca.

"S vremenom je međunarodna podrška postajala sve manja i manja. Ali rizik od trgovine ljudima i dalje je velik", kaže Fomina koja strahuje da je broj neprijavljenih slučajeva, u periodu kada su policija i granična služba radile preko kapaciteta, znatno veći.

Jedan slučaj joj je posebno ostao u sećanju. Neposredno nakon izbijanja rata, organizacija je dobila poziv sa aerodroma.

Muškarac je bio na putu za Istanbul s jednom Ukrajinkom. Žena je delovala dezorijentisano - može li stručnjak iz La Strade da proveri situaciju? Kada je njihov saradnik stigao na aerodrom, sumnjivi muškarac je nestao bez traga, a Ukrajinka je još bila tamo.

"Bila je drogirana. Kada se sledećeg dana osvestila, ničega se nije sećala".

Šta je taj čovek planirao s mladom ženom, Fomina ne zna jer nikada nije uhvaćen. Tako slučaj nikada nije ušao u zvaničnu statistiku.

Manje registrovanih slučajeva ne znači i manje žrtava

Moldavska vlada potpisala je i ratifikovala najvažnije međunarodne sporazume na tom području. Ipak, stručna grupa Saveta Evrope GRETA u ovogodišnjem izveštaju poziva vladu da učini mnogo više u borbi protiv trgovine ljudima. Posebno deca iz romske manjine, kao i maloletnici koji žive na ulici ili u državnim ustanovama, moraju biti bolje zaštićeni. Stručnjaci za trgovinu ljudima treba da dobiju veće ovlašćenja i bolju obuku.

Da često nedostaje stručnosti, primećuje i Fomina. To je posebno očigledno u ruralnim područjima.

"Policajci kažu da je previše komplikovano istraživati te slučajeve i da se radije fokusiraju na nešto drugo", ističe Fomina.

Od 2020. do 2024. u Moldaviji je evidentirano 935 slučajeva trgovine ljudima, znatno manje nego u prethodne četiri godine. Ali za stručnu grupu Saveta Evrope to nije razlog za optimizam. Naprotiv: smatraju da je pad broja slučajeva posledica smanjenja kapaciteta policije za borbu protiv trgovine ljudima i pozivaju na hitne mere.

Tatjana Fomina kaže da, ako je nešto naučila tokom svih ovih godina, onda je to - manje evidentiranih slučajeva ne znači i manje žrtava.

(Telegraf.rs)