Kako Rusija stalno popunjava vojsku da zameni poginule: Onlajn regrutovanje i bonusi kao mamac

Za ruske muškarce, rat se sada reklamira kao i svaki drugi posao.

Ponude za ugovore na frontu pojavljuju se na aplikaciji za dopisivanje Telegram, zajedno sa grupnim četovima i novinskim obaveštenjima, obećavajući bonuse za potpisivanje ugovora do 50.000 dolara, novac koji menja život u zemlji gde prosečne mesečne plate i dalje ostaju ispod 1.000 dolara.

Preporučujemo

Podsticaji prevazilaze novac, uključujući obećanja o otpisu poreskih dugova i besplatnoj brizi o deci za porodice vojnika, kao i garantovana mesta na univerzitetima za njihovu decu.

Krivični dosije, bolesti pa čak i HIV više nisu automatske prepreke za regrutovanje. Za mnoge muškarce koji imaju malo toga da izgube, rat je postao poslednja šansa, prenosi Politico.

Iza poplave ponuda stoji koordinisan sistem regrutacije koji vodi više od 80 regionalnih vlada Rusije. Pod pritiskom Kremlja da obezbede ljudstvo, regioni su postali faktički centri zapošljavanja, takmičeći se međusobno za vojnike pod ugovorom. Ono što je počelo kao privremeno rešenje u ratu, razvilo se u kvazi-komercijalnu industriju lova na kadrove, podržanu federalnim bonusima i lokalnim budžetima. Regionalne vlasti angažuju HR agencije, koje potom raspoređuju slobodne regrutere da reklamiraju online, selektuju kandidate i vode muškarce kroz papirologiju za prijavu u vojsku.

Svaki ruski državljanin sada može raditi kao ratni regruter, a mnogi deluju kao slobodni lovci na kadrove koji zarađuju proviziju za dovođenje ljudi na front. "Axel Springer Global Reporters Network", koji uključuje POLITICO, pregledao je kanale regrutacije širom Rusije i intervjuisao više regruta i regrutera za ovaj izveštaj.

Ovo tržište radne snage u odbrani pažljivo proučavaju zapadne prestonice, gde je kontinuirani rast ruske vojske uprkos tome što je od 2022. godine oko 1 milion vojnika poginulo ili teško ranjeno zapanjio obaveštajne službe i zabrinuo diplomate, koji vide ovaj porast kao ključan za razumevanje stava zemlje u mirovnim pregovorima i mogućnost buduće ekspanzije na susedne teritorije.

"Pod pretpostavkom da je Vladimir Putin u stanju da nastavi da finansira ogromne bonuse za regrutaciju (i isplate u slučaju smrti) i da pronađe ljudstvo koje je trenutno privučeno za službu", rekao je bivši direktor CIA Dejvid Petreus, Rusija "može da izdrži vrstu skupe, iscrpljujuće kampanje koja karakteriše borbe u Ukrajini od poslednjih velikih dostignuća na obe strane u drugoj godini rata".

"Sposobnost Rusije da održi nivoe ljudstva usred ogromnih gubitaka na bojnom polju pomaže da se objasni zašto, četiri godine nakon početka invazije, Vladimir Putin deluje uvereniji nego ikad da može da natera Ukrajinu da prihvati njegove uslove bilo diplomatijom ili iscrpljujućim ratom".

Govoreći sa ruskim novinarima prošle nedelje, Putin je jasno stavio do znanja da će rat završiti samo ako se ukrajinske snage povuku sa teritorija koje Rusija polaže pravo u suprotnom, upozorio je, Moskva će nametnuti svoje uslove "oružanom silom".

Berza za vojnike

Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu početkom 2022. godine, Olga i njen suprug Aleksandar vodili su malu operaciju zapošljavanja u Moskvi zapošljavali su građevinske radnike, obezbeđenje i kurire na civilne poslove. Pre oko 18 meseci, prešli su na nešto mnogo unosnije preko glavne ruske platforme za oglase: regrutovanje strelaca, operatera dronova i drugih vojnika za rat.

"Naša ćerka je videla oglas za posao na Avitu gde su tražili regrutere i tako je sve počelo“, rekla je Olga.

Njena profilna slika prikazuje ruski grb. (Prezime Olge i Aleksandra nije otkriveno radi zaštite njihove anonimnosti iz straha od vladine odmazde)

Kako se ono što je nekada očekivalo kao blic pretvorilo u rat iscrpljivanja, Kremlj je shodno tome reorganizovao svoju mobilizaciju. U septembru 2022. godine, Putin je objavio ono što je nazvao "delimičnom mobilizacijom" 300.000 rezervista, što je izazvalo talas javnog besa i emigracije, jer su stotine hiljada ljudi pobegle iz zemlje kako bi izbegle slanje u borbu.

Istovremeno, država je otvorila kapije svojih zatvora ka bojnom polju, mameći zatvorenike u uniforme obećanjima o pomilovanju i plati.

Ovaj  pristup je funkcionisao, uspostavljajući novi plan: manje prisile, više novca. Da bi privukao dobrovoljce koji se ne bi kvalifikovali za regrutaciju zbog starosti, zdravstvenog stanja ili nedostatka prethodne vojne službe, Kremlj je ciljao na najranjivije u društvu - od zatvorenika do migrantskih radnika i zaduženih muškaraca, povećavajući plate, nudeći raskošne bonuse za potpisivanje ugovora i prodajući vojnu službu kao put ka dostojanstvu i opstanku.

U septembru 2024. godine, Putin je formalizovao strategiju naredivši da oružane snage porastu na 1,5 miliona aktivnih vojnika. Promenio se i način prodaje: sudski pozivi zamenjeni su novcem, beneficijama i apelima na čovečnost.

"Ove mere ciljaju na specifičnu demografsku grupu: socijalno ranjive muškarce", kaže politikolog Jekaterina Šulman, koja proučava donošenje odluka u ruskoj vladi kao predavač na Institutu Osteuropa u Berlinu.

"Muškarci sa dugovima, krivičnim dosijeom, malo finansijske pismenosti ili oni zarobljeni predatorskim mikrokreditima. Ljudi na margini, bez perspektive.

Nekoliko meseci, Aleksandar i Olga su radili za kompaniju koju su pronašli preko Avita pre nego što su postali nezavisni i razvili svoj posao. "Sada regruteri rade za nas - 10 ljudi“" rekla je Olga.

Par većinu svog "lov na vojnike" obavlja preko aplikacije za razmenu poruka Telegram, preko ogromnog ekosistema kanala koji su sada posvećeni zapošljavanju u ratno vreme. U jednoj grupi sa više od 96.000 pretplatnika i profilnom slikom označenom sa "RADI", dnevno se objavljuje čak 40 oglasa za regrutaciju, koji reklamiraju otvorena radna mesta za pešadijce i pilote dronova, uz detaljne ponude bonusa iz rivalskih regiona.

Svaka objava je u suštini ponuda za platu. Iako plate uglavnom ostaju konstantne, regioni se obično takmiče za radnike povećavajući vrednost rada kroz podsticaje poput bonusa za potpisivanje ugovora. Dok je Kremlj prošle godine predsedničkim dekretom uveo minimalni bonus od 400.000 rubalja (5.170 dolara), iznosi koji se nude sada značajno variraju. Regruteri usmeravaju kandidate na teritoriju koja trenutno najbolje plaća.

"Pomažemo im sa dokumentima i povezujemo ih sa regionalnim zvaničnicima. A onda se molimo da se vrate živi i zdravi", objasnila je Olga.

Par je odbio da kaže koliko zarađuju po regrutu. Ali, čak i sa bonusima koji se nude volonterima, čini se da se plata regrutera značajno razlikuje po regionu. Još jedan regruter potvrdio je podatke koje je ranije objavio nezavisni ruski medij Verstka, a koji su provizije procenili između 1.280 i 3.800 dolara po potpisanom ugovoru.

Ruski regioni koriste rezervna sredstva kako bi održali nivo regrutacije. Prema pregledu nezavisnog medija iStories, samo 11 regiona je u budžetu imalo najmanje 25,5 miliona dolara za isplate regruterima, iznose uporedive sa regionalnim rashodima za zdravstvenu zaštitu i socijalne usluge.

Analiza ekonomiste Janisa Klugea iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, zasnovana na podacima iz 37 regiona, pokazuje da su prosečni bonusi za potpisivanje ugovora sada porasli na oko 25.850 dolara, uključujući federalne isplate. Početkom 2025. godine, povećani podsticaji izazvali su nagli porast broja volontera.

U mestima poput Samare, bonusi su porasli na više od 50.000 dolara tokom leta, što je dovoljno za kupovinu dvosobnog stana. (U nekim regionima, bonusi su nedavno opali, što verovatno ukazuje na to da su uspešno regrutovali natprosečan broj volontera i da su već ispunili svoje kvote.)

Za mnoge porodice, vojna služba je postala jedan od retkih puteva ka mobilnosti. U mnogim regionima, slaba lokalna tržišta rada ostavljaju malo alternativa. Što su ekonomski izgledi nesigurniji, to je jači proces regrutacije.

"Ovakva vrsta novca može potpuno da transformiše život ruske porodice. Program iznenađujuće dobro funkcioniše, ali je postao daleko skuplji za Kremlj", rekao je Kluge.

Kako se popunjava front

Ova mašina za regrutovanje pomaže da se svakog meseca u ruske oružane snage dovede oko 30.000 dobrovoljaca, što je dovoljno da se nadoknadi velika stopa žrtava i održe dugoročne operacije.

Centar za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Vašingtonu procenio je ovog leta da je Rusija izgubila oko milion poginulih i ranjenih u skladu sa procenama britanskih i ukrajinskih zvaničnika.

Moskva se ne oslanja isključivo na dobrovoljce da popuni svoje redove. Zakon potpisan pre nekoliko nedelja menja ruski sistem regrutacije koji regrutuje medicinski sposobne muškarce starosti od 18 do 30 godina koji još ne služe u rezervi sa dvogodišnjih ciklusa na obradu tokom cele godine. Stručnjaci kažu da promena efikasno stvara stalnu infrastrukturu za regrutovanje, omogućavajući Ministarstvu odbrane da usmeri više ljudi u oružane snage.

"Oni napreduju, ali ih nije briga koliko ljudi gube", rekao je Andrij Jermak, koji je kao šef ukrajinskog predsedničkog kabineta bio vodeći mirovni pregovarač zemlje pre nego što je podneo ostavku u petak usred istrage o korupciji.

"Važno je shvatiti da smo mi demokratska zemlja, a borimo se protiv autokratske. U Rusiji, ljudski život ne košta ništa".

Ukrajinske jedinice su, nasuprot tome, rastegnute. Na mnogim mestima jedva drže liniju fronta. Ukrajinski oficiri su rekli da u delovima istočnog fronta ima čak sedam ruskih vojnika na svakog njihovog. Ovu dinamiku pogoršavaju desetine hiljada ukrajinskih vojnika koji su tokom prošle godine napustili svoje položaje bez ovlašćenja ili potpuno napustili vojnu službu.

Ruska prednost u ljudstvu je jedan od razloga zašto njena vojska sada svakog meseca zauzima ukrajinsku zemlju otprilike veličine grada Atlante. Kako se Kijev odriče teritorije, radio je na proširenju regrutovanja stranih vojnika, privlačeći dobrovoljce iz cele Amerike i Evrope.

Nemački bezbednosni zvaničnici kažu da je Putin u dobroj poziciji da pogodi deklarisani cilj vojske od 1,5 miliona vojnika sledeće godine. To brzo industrijsko i vojno jačanje uznemirilo je evropske kreatore politike, koji to sve više vide kao pripremu za vojnu akciju van Ukrajine.

"Rusija nastavlja da jača svoju vojsku i mobiliše se u razmerama koje ukazuju na veću vojnu konfrontaciju sa dodatnim evropskim državama", kaže poslanik nemačkog Bundestaga Roderih Kizeveter, stručnjak za bezbednost iz stranke kancelara Fridriha Merca.

Borac po nuždi

Anton se nije pridružio vojsci zato što je verovao u rat. U vojsku se ušunjao nakon finansijskog kolapsa. Kada je prošle godine 44-godišnji otac troje dece iz Moskovske oblasti ušao u vojnu regrutacionu kancelariju, osećao je da je ostao bez opcija.

Bio je nezaposlen, grcao u dugovima i suočavao se sa mogućom zatvorskom kaznom zbog slučaja prevare koji je pronalaženje legalnog posla činio gotovo nemogućim. (Antonovo ime je promenjeno da bi se zaštitila njegova anonimnost iz straha od vladine odmazde)

Otvaranjem Telegrama, stalno je viđao oglase koji obećavaju raskošne bonuse.

"Moja žena je bila na porodiljskom odsustvu, moja majka je u penziji porodica je zavisila od mene", rekao je Anton.

"Tokom jedne svađe, moja žena je rekla: 'Bilo bi bolje da si otišao u rat.' Mesec i po dana kasnije, potpisao sam ugovor. Činilo se da je to jedini izlaz".

U Antonovom slučaju, nijedan regruter nije bio uključen, on je sam otišao u regrutni centar.

Ugovor je Antonu obećavao oko 2.650 dolara mesečno, plus bonus za potpisivanje od Moskovske oblasti od oko 2.460 dolara, što je više od 10 puta više od onoga što je zarađivao na crno kao skladištar i kurir. Poslat je u sektor Pokrovsk u Donjeckoj oblasti u Ukrajini, daleko od direktnih borbi mada, kako on kaže, pod "povremenim granatiranjem", održavajući dronove svoje jedinice operativnim.

Tamo je, rekao je Anton, upoznao mnoge muškarce koji, poput njega, nisu mogli da sastave kraj s krajem u civilnom životu.

"Neki plaćaju alimentaciju, neke su poverioci poslali da otplate svoje dugove", rekao je Anton i nastavio:

"Ovde nema patriotskih razgovora nema 'za pobedu' ili 'za Putina'. Niko tako ne govori. Svi samo žele kući".

U julu 2025. godine, Anton je dobio državno odlikovanje, što mu može pomoći da izbriše krivični dosije.

"To je bio jedini način da izbegne krivično gonjenje".

Izbegavanje zatvorske kazne ostaje snažna motivacija za mnoge. Rođak nestalog vojnika iz Moskovske oblasti opisao je kako je 28-godišnji Ivan, kuvar, uhapšen zbog trgovine drogom 2025. godine.

"Potpisao je izjavu o vojnoj službi u pritvoru i zatražio od suda da mu kaznu zameni službom u vojnom roku", rekao je rođak. U roku od nedelju dana, raspoređen je na front. Ivan je nestao u aprilu nakon manje od mesec dana borbenih dejstava. Njegova supruga i jednogodišnji sin od tada nisu ništa čuli. (Ivanovo ime je promenjeno na zahtev porodice, iz straha od odmazde)

Dok su se desetine hiljada ljudi prijavile iz najbogatijih urbanih centara Rusije, prema zvaničnim bazama podataka i analitičarima, većina regruta dolazi iz ekonomski depresivnih regiona Rusije, gde je život dugo bio definisan siromaštvom, kriminalom i alkoholizmom.

"Za mnoge muškarce, ovo je poslednja prilika da izgrade život koji se oseća smisleno", rekao je Aleksandar Baunov iz Karnegi Rusko-Evrazijskog centra.

"Umesto da umiru kao neuspesi u očima svojih porodica, oni umiru kao heroji na frontu".

Za muškarce koji se dobrovoljno javljaju koje njihovi komandanti često tretiraju kao potrošnu robu rat je postao visokorizična lutrija za bolji život. Preživljavanje donosi transformativnu zaradu. Čak i teške povrede dolaze sa fiksnim isplatama: otprilike 12.000 dolara za slomljen prst i 36.000 dolara za smrskano stopalo.

Tokom kratkih putovanja bliže frontu radi isporuke opreme, Anton kaže da su ga više puta ciljali ukrajinski dronovi. Jednom prilikom, jedan je eksplodirao samo nekoliko metara od njega. Čak ni to nije bilo dovoljno da ga natera da se predomisli.

"Moja finansijska situacija se značajno poboljšala. Možda zvuči tužno, ali meni lično, potpisivanje ugovora mi je poboljšalo život", kaže Anton. "Najteže je biti daleko od svoje dece. Ali čak i znajući to, sve bih ponovo uradio".

(Telegraf.rs)