Ovo su sedam ključnih tačaka za mir u Ukrajini? "Tramp bi sve to mogao da upropasti"

Dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da postoji i najavljuje da će Ukrajina i njeni evropski partneri uskoro Sjedinjenim Američkim Državama predstaviti "pročišćene dokumente" o mirovnom planu za okončanje rata sa Rusijom,The Washington Post u analizi kolumniste Dejvida Ignacijusa u sredu navodi da se već naziru obrisi održivog mirovnog sporazuma za Ukrajinu i da na početku teksta pruža, kako se navodi, jednostavan opis kako bi mir u Ukrajini trebalo da izgleda.

Prema tom sažetom opisu, kako piše Ignacijus, Ukrajina bi bila suverena država čije su granice zaštićene međunarodnim bezbednosnim garancijama, koja je deo Evropske unije i obnavlja svoju privredu velikim ulaganjima iz Sjedinjenih Država i Evrope.

Preporučujemo

Uprkos grubim pregovaračkim taktikama predsednika Donalda Trampa i njegovoj, kako ističe autor, neobjašnjivoj naklonosti ruskom agresoru, čini se da se takav dogovor približava, prema onome što Ignacijus, kako kaže, čuje od svojih izvora - američkih, ukrajinskih i evropskih zvaničnika.

Tramp još može sve da upropasti

Dodaje se, međutim, da bi Tramp sve to još uvek mogao da upropasti ukoliko bude nastavio da, u istoj meri kao sada, vrši pritisak na ukrajinskog predsednika i njegove evropske saveznike, do te mere da oni radije donesu odluku da nastave rat, uprkos strašnoj ceni.

To bi, napominje autor, bilo loše za sve, te je stoga, smatra Ignacijus, ovo trenutak u kojem bi Tramp trebalo da uveri Ukrajinu i Evropu, a ne da ih pokušava prisiliti na sporazum.

Tramp bi trebalo da sklopi razuman sporazum koji će trajati. U suprotnom bi mogao ostati bez ičega, a ovaj užasan sukob mogao bi ući u još razorniju fazu.

Trampovo naginjanje na stranu Kremlja u Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji koju je prošle nedelje objavila Bela kuća dodatno je zakomplikovalo pregovore i čini se da se on želi pozicionirati na jednakoj distanci između demokratske Evrope i autokratske Rusije, „kako bi se umanjio rizik od sukoba između Rusije i evropskih država“, kako stoji u tom dokumentu.

Međutim, takav jednak tretman prijatelja i protivnika, upozorava Ignacijus, nema smisla ni strateški ni moralno i istinski zabrinjava Evropu.

Ipak, uprkos tom klimavom temelju, kako se navodi, Trampov mirovni napor pokazuje određeni potencijal. Američki pregovarači Džared Kušner i Stiv Vitkof poslovni su moguli, a ne diplomate, ali se čini da razumeju da najbolju meru zaštite za Ukrajinu predstavlja kombinacija obavezujućih bezbednosnih garancija i budućeg ekonomskog prosperiteta, kao i to da ceo mirovni paket propada ukoliko ga Zelenski ne uspe "prodati" svojim hrabrim, ali iscrpljenim sugrađanima.

Kako Tramp pritiska Zelenskog?

Visoki evropski zvaničnik za POLITICO: „Rusi imaju želju, a Amerikanci gledaju kako da je ostvare“

Pozivajući se na informacije dobijene od jednog ukrajinskog zvaničnika, Ignacijus navodi da pregovarački paket uključuje tri dokumenta – mirovni plan, bezbednosne garancije i plan ekonomskog oporavka. Ipak, pregovori su daleko od završetka, a Ukrajina i evropski saveznici planiraju da u sredu objave zajednički set amandmana.

Ignacijus, međutim, u tekstu navodi neke od osnovnih ideja koje se razmatraju, barem prema tvrdnjama njegovih američkih i ukrajinskih izvora. Ti zvaničnici govore o ukupno sedam ključnih tačaka.

Sedam ključnih tačaka

1. Ukrajina bi se priključila Evropskoj uniji već 2027. godine. Ovaj ubrzani pristup zabrinjava neke članice EU, ali u Trampovoj administraciji veruju da se protivljenje Mađarske, najvećeg protivnika Kijeva među članicama, može prevazići. Članstvo bi podstaklo trgovinu i ulaganja, ali bi, što je možda još važnije, primoralo Ukrajinu da suzbije raširenu kulturu korupcije u državnim preduzećima.

U svojoj suštini, ovaj rat se i vodi oko pitanja da li Ukrajina može postati evropska zemlja. Vladimir Putin samu ideju toga mrzi, opsednut svojim mističnim uverenjem da su Rusija i Ukrajina jedno. Brzo članstvo Ukrajine u EU, smatra Ignacijus, deluje kao pobeda.

2. Sjedinjene Države bi obezbedile bezbednosne garancije za zaštitu Ukrajine po uzoru na član 5 NATO-a u slučaju da Rusija prekrši sporazum. Ukrajina želi da SAD potpišu takav sporazum i da ga Kongres ratifikuje, dok bi evropske države potpisale odvojene garancije. Američko-ukrajinska radna grupa trenutno radi na detaljima, uključujući brzinu reakcije Ukrajine i njenih saveznika u slučaju ruskog kršenja dogovora.

Pouzdanost SAD kada je reč o tim garancijama, ističe autor, delimično je narušena narativom u Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji koji zvuči kao da podriva NATO savez na kome su te garancije zasnovane. Ipak, Trampov tim tvrdi da je posvećen nastavku američke obaveštajne podrške Ukrajini, što Ignacijus navodi kao ključ bezbednosti.

3. Suverenitet Ukrajine, kako je zamišljen, bio bi zaštićen od bilo kakvog ruskog veta ili zabrana, ali se pregovarači i dalje muče sa osetljivim pitanjima poput ograničenja veličine ukrajinske vojske. Razmatra se izmena početnog američkog predloga povećanjem broja snaga sa 600.000 na 800.000 vojnika, što odgovara približnom broju vojnika kojim bi Ukrajina ionako raspolagala u mirnodopskim uslovima posle rata. Međutim, Kijev odbija svako formalno ustavno ograničenje, dok Rusija to zahteva. S druge strane, bez obzira na nominalnu veličinu vojske, zvaničnici navode da bi mogle postojati i dodatne snage, poput nacionalne garde.

4. Demilitarizovana zona (DMZ) bila bi uspostavljena duž cele linije prekida vatre, od Donjecke oblasti na severoistoku do gradova Zaporožja i Hersona na jugu. Iza ove demilitarizovane zone postojala bi dublja zona u kojoj bi teško naoružanje bilo zabranjeno. Linija bi bila strogo nadzirana, slično demilitarizovanoj zoni koja deli Severnu i Južnu Koreju.

5. "Razmena teritorija" bila bi neizbežan deo sporazuma, ali Ukrajina i SAD još uvek pregovaraju o tome kako bi linije bile povučene. Rusija zahteva da Ukrajina preda oko 25 odsto Donjecke oblasti koja je i dalje pod kontrolom Kijeva, dok Trampov tim veruje da će Ukrajina ionako izgubiti većinu tog teritorija u narednih šest meseci borbi i da bi sada trebalo prihvatiti ustupke kako bi se izbegle dodatne žrtve.

Američki pregovarači pokušali su da pronađu različite formule kako bi ovaj ustupak učinili prihvatljivijim za Zelenskog. Jedna od ideja je da zona povlačenja bude demilitarizovana. Ukrajinski predsednik je u ponedeljak istakao da nema „zakonsko pravo“ da preda teritoriju Rusiji. Jedan od načina da se to zaobiđe, navodi Ignacijus, jeste korejski model – Južna Koreja do danas polaže pravo na čitavo Korejsko poluostrvo, uključujući i Severnu Koreju.

6. Nuklearna elektrana Zaporožje, najveća u Evropi, prema sporazumu više ne bi bila pod ruskom okupacijom. Pregovarači razmatraju mogućnost da Sjedinjene Države preuzmu upravljanje tim nuklearnim postrojenjem. Koliko god zvučalo neobično, ova ideja privlači neke ukrajinske zvaničnike jer bi prisustvo SAD predstavljalo prvu liniju osiguranja od ruske agresije.

7. Kao završna tačka navodi se da bi Trampova administracija nastojala da podstakne ulaganja i ekonomski razvoj u Ukrajini. Jedan izvor sredstava bilo bi više od 200 milijardi dolara ruske imovine zamrznute u Evropi. Trampovi pregovarači su već predložili da se Ukrajini omogući korišćenje 100 milijardi tog iznosa kao reparacionog zajma, uz mogućnost povećanja tog iznosa.

Pristup "sada ili nikada" bio bi najveća greška

Dugoročniji pokretač obnove bila bi američka ulaganja. Amerikanci razgovaraju sa Larijem Finkom, izvršnim direktorom finansijskog giganta BlekRok, o oživljavanju plana za Ukrajinski razvojni fond koji bi privukao 400 milijardi dolara za obnovu, uz učešće Svetske banke.

Međutim, Tramp želi slične investicione inicijative i za Rusiju. Premisa od koje polaze Kušner i Vitkof, iskusni biznismeni, jeste da zemlje koje trguju i žele prosperitet ne vode ratove. Iako Ignacijus upozorava da je uspon nacističke Nemačke tokom tridesetih godina prošlog veka, kao i sve veća pretnja Kine danas, osporio taj optimizam, autor ipak navodi da je takva formula i dalje razumna.

Umesto da pokušavaju da prisile Zelenskog na sporazum, Trampovi pregovarači trebalo bi da rade zajedno sa evropskim saveznicima kako bi stvorili paket bezbednosnih garancija i ekonomskih podsticaja koji bi bio dovoljno privlačan da Ukrajinci budu spremni da progutaju gorku pilulu odricanja od dela Donjecka koji Rusija nije uspela da osvoji. U suprotnom, Ukrajinci će nastaviti borbu.

Najveća greška koju Tramp može da napravi, zaključuje se, jeste insistiranje na pristupu „sada ili nikada“, jer tako ne funkcionišu ni diplomatija ni dobar biznis.

"Kako je Tramp primetio pre nekoliko decenija: ‘Najgora stvar koju možete učiniti u poslu jeste da izgledate očajno. Tada druga strana oseti krv i tada ste gotovi.’ Tramp bi trebalo da sklopi razuman sporazum koji će trajati. U suprotnom, mogao bi ostati bez ičega, a ovaj užasan sukob mogao bi da uđe u još razorniju fazu", zaključuje Dejvid Ignacijus u Washington Postu.