I Deda Mraz je "u ratu": Njegov dom služi kao sklonište, vojni avioni lete iznad šokiranih turista

Poznat kao zvanični rodni grad Deda Mraza ili "joulupukki" na finskom, grad Rovanijemi nudi nezaboravno božićno i novogodišnje iskustvo - od posete njegovoj "kancelariji" na Arktičkom krugu do vožnje sankama koje vuku irvasi. Čak ima i svoju filijalu finske dizajnerske kuće Marimeko. Ali ove božićne sezone, pored stotina hiljada turista iz celog sveta koji dolaze u potragu za Deda Mrazom, prestonica Laponije prekrivena snegom postaje sve popularnija destinacija za međunarodne vojne posetioce.

U proteklim nedeljama, stotine NATO vojnika prošlo je kroz Rovanijemi, koji je i vazdušna baza, na putu ka obuci u obližnji Rovajarvi, najveće vojno područje za vežbe u zapadnoj Evropi. Tamo se pripremaju za potencijalni napad Rusije. Rovajarvi je udaljen oko 80 kilometara od ruske granice.

Preporučujemo

Očekuje se da Rovajarvi uskoro postane ključna baza za finske Napredne kopnene snage (FLF) - borbenu grupu NATO-a koju predvodi Švedska, a koja ima za cilj da deluje kao odvraćanje na istočnoj granici, prenosi Guardian.

Turisti u Rovajarvi itekako su primetili povećanu vojnu aktivnost. Dona Kojl i njena ćerka Lila, turistkinje iz Škotske, bile su iznenađene kada su čule vojni avion dok su bile na safariju među irvasima.

"Nismo znali ništa o tome", rekla je Dona.

Hana Šliker iz Nemačke rekla je da je nemoguće pobeći od realnosti Evrope u ratu, čak i u rodnom gradu Deda Mraza.

"Ovog jutra smo išli na vožnju sa irvasima i videli smo vojne avione kako lete okolo. Osetili smo prisustvo stvarnosti ovde. Ne možete se sakriti od nje", dodala je ona.

U Santa parku, "domu Deda Mraza", koji je iskopan u velikoj humci, teško je ignorisati činjenicu da služi i kao sklonište od bombi za stanovnike grada.

"Zapravo je strašno misliti na to, koliko smo zapravo blizu Rusije. A istovremeno Santa park je bunker, možda to malo pomaže", dodala je ona.

Došlo je do porasta tenzija između Rusije i zapadne Evrope, a prošle nedelje ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je "spreman" za rat ako ga Evropa započne usred zastoja mirovnih pregovora sa Ukrajinom. U slučaju ruske invazije, finska granica sa Rusijom dužine oko 1.450 kilometara smatra se jednom od potencijalnih ruta napada. Od toga, 380 kilometara je u Laponiji.

Finska vojska je upozorila da jednom kada se rat u Ukrajini završi, Rusija će prebaciti više trupa na granicu sa Finskom, gde je u procesu pojačavanja prisustva i infrastukture kako bi bila još "strašnija" sila.

Zbog svoje geografije i istorije sa svojim istočnim komšijom, Finska se dugo priprema za rat sa Rusijom. Obaveza učešća u nacionalnoj odbrani je sadržana u njenom ustavu. Ali pridruživanje NATO-u 2023. godine dovelo je do značajnih promena, uključujući daleko veću međunarodnu saradnju i otvaranje novog komandnog centra NATO-a na severozapadu u Mikeliju, na jugoistoku Finske, u oktobru.

Prošle nedelje, dok je zabavni park selo Deda Mraza bilo puno uzbuđene dece, koja jure da upoznaju najpoznatijeg deku na svetu, nedaleko odatle, u Rovajarviju, skoro 1.000 vojnika iz Švedske, Finske i Ujedinjenog Kraljevstva, učestvovalo je u vežbi Lapland Steel 25. Vežba je usledila odmah posle druge, Northern Strike 225, koja je okupila više od 2.000 finskih i poljskih vojnika tamo na obuci.

U okviru vežbe Lapland Steel 25, vojnici sa puškama manevrisali su tenkovima, skijama za nordijsko trčanje i helikopterima kroz borove šume i sneg do kolena u lažnoj borbi jedni protiv drugih.

"Pripremamo se za najgore, jer znamo da postoji rat u Evropi i da smo blizu Rusima", rekla je švedski vojnik i vozač tenka, Alva Stormark (19).

Ona se švedskoj vojci pridružila pre oko godinu i po dana, i to je, kako je rekla, bila teška odluka u svetlu geopolitičkih tenzija, ali ostaje posvećena tom poslu.

"Odbrana Švedske je jedna stvar koju želim da radim", rekla je ona.

Iako je major Miko Kusisto, šef obuke Jegerske brigade, koja je najsevernija jedinica Finske, rekao da Lapland Steel nije pratio "određeni scenario", mapa vežbe je pokazivala veliku crvenu strelicu koja dolazi sa severoistoka u pravcu Rusije.

Takođe je napomenuo da, iako se Arktički krug "stalno pomera", u zavisnosti od toga kako se Zemlja kreće, nema sumnje da je Rovaniemi "pravi" dom Deda Mraza.

"On većinu vremena u godini provodi ovde u Rovaniemiju", dodao je on.

Više od četvrtine finske granice sa Rusijom, koja je zatvorena već dve godine usred rastućih tenzija, nalazi se u Laponiji, retko naseljenom području u kojem živi samo 3% stanovništva zemlje.

Komandant Jegerske brigade, pukovnik Marko Kivela, rekao je da je zbog blizine Laponije Rusiji i poluostrva Kola, koje ima najveću koncentraciju nuklearnog oružja na svetu, taj region od vitalnog strateškog značaja.

Rusija, rekao je, "menja svoj stav" na poluostrvu Kola i preko granice sa Finskom novim divizijama i novim armijskim korpusom.

"To znači da grade strukturu komandovanja i kontrole, a takođe i infrastrukturu kako bi se trupe, kada se rat u Ukrajini završi, mogle vratiti na finsku granicu. A onda su takođe u mogućnosti da opreme trupe i promene njihov položaj kako bi preko naše granice bila snažnija ruska snaga", rekao je on.

Kivela opisuje trenutne tenzije kao "novi hladni rat".

"To je vreme kada imamo rat u Ukrajini, kada je Arktik sve zanimljiviji jer se led topi, postoje prirodni resursi koji su lakše dostupni", rekao je on.

"Rusija sada gradi svoju vojnu strukturu na Arktiku - pre svega da bi zaštitila svoje strateške kapacitete kao sredstvo nuklearnog odvraćanja, ali i da bi zaštitila ekonomske resurse koji se otvaraju. Dakle, na neki način, ovo izgradnja baza je nešto što se dešavalo tokom hladnog rata, a sada rade manje-više istu stvar", dodao je on.

Prošle nedelje, predstavnici švedskih, finskih i norveških oružanih snaga sastali su se u Rovaniemiju da raspravljaju o planovima za uspostavljanje finske FLF, za koje će grad služiti kao baza. Borbene grupe, rekao je brigadni general švedske vojske i komandant 1. divizije Mihael Karlen, doći će preko švedske granice iz Bodena, Norbotenu.

FLF Finska će, rekao je, igrati "važnu komponentu u jačanju istočnog krila" NATO-a.

"Imamo geografsko područje sa veoma zahtevnim terenom, ima malo puteva, ima vrlo malo infrastrukture, to je klima koju zimi karakteriše veoma jaka hladnoća", rekao je on.

Međunarodne vežbe, rekao je, imale su za cilj da "pokažu našu sposobnost i odvraćanje".

"Nasilje sa Rusijom treba izbeći demonstracijom naše sposobnosti", poručio je Karlen.

U zajedničkom saopštenju objavljenom prošle nedelje, 1. decembra, premijeri Finske i Švedske, Peteri Orpo i Ulf Kristerson, rekli su da planiraju da "prodube bilateralnu saradnju" - uključujući i saradnju u oblasti odbrane i civilne spremnosti.

(Telegraf.rs)