TOP SECRET Kina će brzo uništiti američke nosače aviona u borbi oko Tajvana: Procurio tajni dokument

Hipersonične rakete iz Pekinga "mogle bi da potope američke nosače aviona za nekoliko minuta", navodi se u tajnom dokumentu.

Kina bi pobedila američku vojsku u ratu oko Tajvana, prema strogo poverljivoj proceni američke vlade, navodi The Telegraph.

Preporučujemo

Oslanjanje SAD na skupe i sofisticirane sisteme naoružanja čini ih ranjivim na sposobnost Kine da masovno proizvodi jeftinije sisteme u ogromnom broju, upozorava visoko poverljiv dokument pod nazivom "Overmatch Brief".

Navodi se da se zvaničnik za nacionalnu bezbednost iz administracije Džozefa Bajdena, koji je pregledao dokument, "smrzao" kada je shvatio da Peking ima "odgovor" za "svaki trik koji smo imali u rukavu", objavio je The New York Times.

Gubitak Tajvana, ključne američke tačke otpora kineskoj moći u zapadnom Pacifiku, predstavljao bi težak strateški i simbolički udarac za Vašington.

Najnapredniji američki nosač aviona, "USS Gerald R. Ford", nedavno poslat na Karibe u okviru akcije Donalda Trampa protiv narko-trafikanata, više puta je uništavan u ratnim simulacijama opisanima u ovom dokumentu.

Plovilo od 13 milijardi dolara, koje je stupilo u službu 2022. nakon godina kašnjenja, podložno je napadima dizel-električnih podmornica i kineskom arsenalu od oko 600 hipersoničnih raketa, sposobnih da putuju pet puta brže od zvuka.

Peking je na vojnoj paradi u septembru prikazao svoje protivbrodske rakete YJ-17, za koje se procenjuje da dostižu brzinu osam puta veću od brzine zvuka.

Uprkos tome, Pentagon planira da izgradi još devet nosača aviona ove klase klase, dok još uvek nema u upotrebi nijednu hipersoničnu raketu.

Erik Gomez, naučni saradnik organizacije "Taiwan Security Monitor", rekao je da je ishod bio neizvestan dok je učestvovao u ratnoj simulaciji sukoba oko Tajvana, ali je napomenuo da su SAD pretrpele teške gubitke.

"SAD gube mnogo brodova u tom procesu. Mnogo F-35 i drugih taktičkih aviona na terenu se takođe prilično brzo oštećuje", rekao je on i nastavio:

"Mislim da je visoka cena bila zaista otrežnjujuća kada smo pravili izveštaje nakon akcije i kada smo pomislili: 'U redu, izgubili ste preko 100 aviona pete generacije, više razarača, nekoliko podmornica, nekoliko nosača aviona'. Bilo je kao, 'o, Bože... Čoveče, to je bio veliki danak'".

Hegset: Kina bi mogla da uništi američke nosače aviona za nekoliko minuta

Prošle godine, Pit Hegset, šef Pentagona, rekao je da „svaki put gubimo“ u ratnim igrama Pentagona protiv Kine i predvideo da hipersonične rakete azijske zemlje mogu da unište nosače aviona za nekoliko minuta.

Kina je značajno proširila svoj arsenal raketa kratkog i srednjeg dometa, što znači da bi mogla da uništi mnoge od naprednih američkih oružja mnogo pre nego što stignu do Tajvana.

U međuvremenu, "velikih pet" odbrambenih kompanija, čiji je broj opao sa deset puta većeg broja u 1990-im, nastavljaju da prodaju američkoj vladi skuplje verzije istih brodova, aviona i raketa, prema pisanju Njujork tajmsa.

Zvaničnici odbrane shvatili su da su SAD ranjive jer je ovo kompleksno nemoguće masovno proizvoditi, nakon niza nedavnih ratova, uključujući sukob između Ukrajine i Rusije, koji su pokazali razarajuće mogućnosti relativno jeftinog oružja poput dronova.

Kongres SAD je izdvojio oko milijardu dolara za proizvodnju 340.000 malih dronova tokom naredne dve godine.

Predsednik Tramp je imenovao Dena Driskola, načelnika oružanih snaga SAD, za svog "čoveka za dronove", zaduženog za modernizaciju zastarele američke tehnologije i suprotstavljanje naporima neprijatelja u vezi sa dronima.

Međutim, SAD ipak pokušavaju da sustignu svoje protivnike, a stručnjaci su ranije rekli da ne mogu da se takmiče po troškovima sa zemljama poput Kine, gde su troškovi rada niži, a propisi labaviji.

Odlučna promena u američkoj politici verovatno bi zahtevala značajna ulaganja, ali su izdaci za odbranu na najnižem nivou u poslednjih oko 80 godina, na oko 3,4 odsto BDP.

Džejk Salivan, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, upozorio je da bi SAD brzo ostale bez osnovne municije poput artiljerijskih granata u ratu sa Kinom.

Interne procene Pentagona pokazuju da Kina znatno nadmašuje SAD u svom arsenalu skoro svih krstarećih i balističkih raketa. Obe supersile održavaju zalihe od 400 interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM).

SAD su navodno potrošile otprilike četvrtinu svojih raketnih presretača na velikim visinama kako bi odbranile Izrael od 12-dnevnog baraža balističkih raketa Irana u junu ove godine.

Štaviše, kineska državna hakerska grupa Volt Tajfun instalirala je zlonamerni softver na kritične računarske mreže za elektroenergetske mreže, komunikacione sisteme i snabdevanje vodom američkih vojnih baza.

Bezbednosna pretnja, koju američki zvaničnici teško lociraju, mogla bi da ograniči sposobnost vojske da premešta oružje i snage ako izbije rat u Pacifiku.

Si Đinping, kineski lider, tvrdi da je zauzimanje Tajvana "istorijska neizbežnost" i naredio je svojoj vojsci da bude spremna da zauzme ostrvo do 2027.

Ipak, smatra se da je malo verovatno da će preduzeti bilo kakvu akciju osim ako Kina ne postigne tako ogromnu vojnu prednost da bi efikasno mogla biti sigurna da će zauzeti ostrvo. Neuspeh u tome bio bi ponižavajući udarac koji bi verovatno okončao njegov 13-godišnji premijerski mandat.

SAD nemaju formalne diplomatske odnose sa Tajvanom i, od 1970-ih, sprovode politiku "strateške dvosmislenosti", izbegavajući da eksplicitno kažu da li bi vojno branile ostrvski lanac.

Međutim, još od vremena Dvajta D. Ajzenhauera, ostrvo se smatra važnom kontrolom kineskog ekspanzionizma i zakon ga obavezuje da obezbedi oružje Tajvanu za odbranu. Tramp se držao politike "strateške dvosmislenosti", iako se žalio na troškove zaštite Tajvana.

"Mislim da bi Tajvan trebalo da nam plati za odbranu. Znate, mi se ne razlikujemo od osiguravajuće kompanije. Tajvan nam ne daje ništa", rekao je prošle godine za Blumberg.

Dalje je napomenuo da je Tajvan na maloj udaljenosti od kineske obale u poređenju sa hiljadama milja od SAD, što je Pekingu dalo "malu prednost".

"To je zenica oka predsednika Sija", dodao je.

U strategiji nacionalne bezbednosti Trampove administracije, objavljenoj prošle nedelje, navodi se da je ostrvo važno za američku ekonomiju jer trećina globalnog brodarstva prolazi kroz Južno kinesko more.

Prioritet SAD je očuvanje "vojne nadmoći", navodi se, što znači da američke vojne sposobnosti moraju nadmašiti kineske koliko god da odvrate Sija od preduzimanja poteza, nešto što, prema ovom dopisu, nije uspelo da učini već neko vreme.

Kina i SAD su pokrenule grozničavu trku u naoružanju kako bi sprečile bilo koga da postigne odlučujuću prednost koja bi mogla da ohrabri Peking ili da porekne njegove imperijalističke ambicije.

Ranije je oobjavljeno da je Kina konstruisala barže u stilu Dana D koje bi mogle da se koriste za zaobilaženje tajvanskih plaža i obezbeđivanje višestrukih frontova za tenkove u amfibijskoj invaziji.

(Telegraf.rs)